Рјечник

sr нешто морати   »   pt ter de fazer alguma coisa

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [setenta e dois]

ter de fazer alguma coisa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
морати ter -e/---r q-e t-- d-- t-- q-- t-r d-/ t-r q-e --------------- ter de/ ter que 0
Ја морам послати писмо. T-n-o de en--a- - c----. T---- d- e----- a c----- T-n-o d- e-v-a- a c-r-a- ------------------------ Tenho de enviar a carta. 0
Ја морам платити хотел. T-nho-d---ag-r-o hote-. T---- d- p---- o h----- T-n-o d- p-g-r o h-t-l- ----------------------- Tenho de pagar o hotel. 0
Ти мораш рано устати. Tens--- -ev--tar--e-c-d-. T--- d- l---------- c---- T-n- d- l-v-n-a---e c-d-. ------------------------- Tens de levantar-te cedo. 0
Ти мораш пуно радити. Te--------abal--- mui-o. T--- d- t-------- m----- T-n- d- t-a-a-h-r m-i-o- ------------------------ Tens de trabalhar muito. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Te-s-d- --- pont--l. T--- d- s-- p------- T-n- d- s-r p-n-u-l- -------------------- Tens de ser pontual. 0
Он мора напунити резервоар. El--t-m de-------so-in-. E-- t-- d- p-- g-------- E-e t-m d- p-r g-s-l-n-. ------------------------ Ele tem de pôr gasolina. 0
Он мора поправити ауто. El--t-m--e r--ar-- --ca-ro. E-- t-- d- r------ o c----- E-e t-m d- r-p-r-r o c-r-o- --------------------------- Ele tem de reparar o carro. 0
Он мора oпрати ауто. E---te---e---va--- -arr-. E-- t-- d- l---- o c----- E-e t-m d- l-v-r o c-r-o- ------------------------- Ele tem de lavar o carro. 0
Она мора куповати. E-a t-m--e-f------o---a-. E-- t-- d- f---- c------- E-a t-m d- f-z-r c-m-r-s- ------------------------- Ela tem de fazer compras. 0
Она мора чистити стан. El- t-- d--lim--r ----a-tam-nt-. E-- t-- d- l----- o a----------- E-a t-m d- l-m-a- o a-a-t-m-n-o- -------------------------------- Ela tem de limpar o apartamento. 0
Она мора прати веш. Ela tem----la------ro--a. E-- t-- d- l---- a r----- E-a t-m d- l-v-r a r-u-a- ------------------------- Ela tem de lavar a roupa. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Nós t---- de i- já -a-a a -sc---. N-- t---- d- i- j- p--- a e------ N-s t-m-s d- i- j- p-r- a e-c-l-. --------------------------------- Nós temos de ir já para a escola. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Nó- t--o- d- ir--á --r--o t---a-ho. N-- t---- d- i- j- p--- o t-------- N-s t-m-s d- i- j- p-r- o t-a-a-h-. ----------------------------------- Nós temos de ir já para o trabalho. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. N---------de ----- ao méd-c-. N-- t---- d- i- j- a- m------ N-s t-m-s d- i- j- a- m-d-c-. ----------------------------- Nós temos de ir já ao médico. 0
Ви морате чекати аутобус. V-c-- tê- -----p-----p--- -----a-r-. V---- t-- d- e------ p--- a--------- V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- a-t-c-r-o- ------------------------------------ Vocês têm de esperar pelo autocarro. 0
Ви морате чекати воз. Vo--s-t---d---s-er----elo --m---o. V---- t-- d- e------ p--- c------- V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- c-m-o-o- ---------------------------------- Vocês têm de esperar pelo comboio. 0
Ви морате чекати такси. V-cê- tê- -- es-e-a- -elo-----. V---- t-- d- e------ p--- t---- V-c-s t-m d- e-p-r-r p-l- t-x-. ------------------------------- Vocês têm de esperar pelo táxi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...