М--еш -- ве-- -а -ът--а- са--/----а в ч-жб-на?
М---- л- в--- д- п------ с-- / с--- в ч-------
М-ж-ш л- в-ч- д- п-т-в-ш с-м / с-м- в ч-ж-и-а-
----------------------------------------------
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина? 0 Mozh--h-li-vec-- d-----u-ash--am-- sa---v c-u-hbin-?M------ l- v---- d- p------- s-- / s--- v c---------M-z-e-h l- v-c-e d- p-t-v-s- s-m / s-m- v c-u-h-i-a-----------------------------------------------------Mozhesh li veche da pytuvash sam / sama v chuzhbina?
Више језика
Кликните на заставу!
Смеш ли већ сам путовати у иностранство?
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина?
Mozhesh li veche da pytuvash sam / sama v chuzhbina?
Мо---ли -а-с-----щ--с кред-тн- -арта?
М--- л- д- с- п---- с к------- к-----
М-ж- л- д- с- п-а-а с к-е-и-н- к-р-а-
-------------------------------------
Може ли да се плаща с кредитна карта? 0 M---e-l--d--se--l-shc-- s ----itna--arta?M---- l- d- s- p------- s k------- k-----M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s k-e-i-n- k-r-a------------------------------------------Mozhe li da se plashcha s kreditna karta?
М--е--и-д- с---л------ч-к?
М--- л- д- с- п---- с ч---
М-ж- л- д- с- п-а-а с ч-к-
--------------------------
Може ли да се плаща с чек? 0 M--h- li-d--s--plas-----s-ch-k?M---- l- d- s- p------- s c----M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s c-e-?-------------------------------Mozhe li da se plashcha s chek?
Мож- -и-д- -е --ащ---а-- - ----?
М--- л- д- с- п---- с--- в б----
М-ж- л- д- с- п-а-а с-м- в б-о-?
--------------------------------
Може ли да се плаща само в брой? 0 Moz---l--da-s- -l---ch--s----v----y?M---- l- d- s- p------- s--- v b----M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s-m- v b-o-?------------------------------------Mozhe li da se plashcha samo v broy?
Той--е-може да -пи-в--арка.
Т-- н- м--- д- с-- в п-----
Т-й н- м-ж- д- с-и в п-р-а-
---------------------------
Той не може да спи в парка. 0 Toy--e--o-he-da spi --p-rk-.T-- n- m---- d- s-- v p-----T-y n- m-z-e d- s-i v p-r-a-----------------------------Toy ne mozhe da spi v parka.
То------о-е--а-с-и в -о-а-а.
Т-- н- м--- д- с-- в к------
Т-й н- м-ж- д- с-и в к-л-т-.
----------------------------
Той не може да спи в колата. 0 To--ne -o-h- -a --i v ----t-.T-- n- m---- d- s-- v k------T-y n- m-z-e d- s-i v k-l-t-.-----------------------------Toy ne mozhe da spi v kolata.
Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје.
Учење успева само ако се научено стално понавља.
Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца.
Најважније је редовно понављати научене речи.
Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене.
Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике.
Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна.
И мајмуни могу научити да
читају
речи уколико их виде довољан број пута.
Иако их не разумеју, они их препознају по форми.
Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи.
За то речник мора бити добро организован.
Јер наша меморија функционише као архива.
Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи.
Зато је боље учити речи у одређеном контексту.
Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”.
Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити.
Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију.
Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно.
На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари.
Зато је неопходно да знање редовно активирамо.
Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено.
Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити.
Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше.
Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије.
Јер сви ми се занимамо за нешто.
Зато се углавном бавимо истим стварима.
Али, језик се састоји од много различитих семантичких области.
Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!