Рјечник

sr нешто смети   »   fa ‫اجازه داشتن برای انجام کاری / مجاز به انجام کاری بودن‬

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

‫73 [هفتاد و سه]‬

73 [haftâd-o-se]

‫اجازه داشتن برای انجام کاری / مجاز به انجام کاری بودن‬

[ejâze dâshtan barâye anjâme kâri]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? ‫-- اجا---دار- -ا-ندگ- -نی؟‬ ‫-- ا---- د--- ر------ ک---- ‫-و ا-ا-ه د-ر- ر-ن-د-ی ک-ی-‬ ---------------------------- ‫تو اجازه داری رانندگی کنی؟‬ 0
t- -j-ze-d-ri râ-----gi -o--? t- e---- d--- r-------- k---- t- e-â-e d-r- r-n-n-e-i k-n-? ----------------------------- to ejâze dâri rânandegi koni?
Смеш ли већ пити алкохол? ‫---ا---ه-داری-ا--- -نو--؟‬ ‫-- ا---- د--- ا--- ب------ ‫-و ا-ا-ه د-ر- ا-ک- ب-و-ی-‬ --------------------------- ‫تو اجازه داری الکل بنوشی؟‬ 0
t- ejâze---ri --ko- be----i? t- e---- d--- a---- b------- t- e-â-e d-r- a-k-l b-n-s-i- ---------------------------- to ejâze dâri alkol benushi?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? ‫ت------ه--ا-ی-------ه--ا-- --ر کنی-‬ ‫-- ا---- د--- ت--- ب- خ--- س-- ک---- ‫-و ا-ا-ه د-ر- ت-ه- ب- خ-ر- س-ر ک-ی-‬ ------------------------------------- ‫تو اجازه داری تنها به خارج سفر کنی؟‬ 0
to e--ze --ri--anhâ--e k-âre- -af-r -oni? t- e---- d--- t---- b- k----- s---- k---- t- e-â-e d-r- t-n-â b- k-â-e- s-f-r k-n-? ----------------------------------------- to ejâze dâri tanhâ be khârej safar koni?
смети ‫-جاز------ن‬ ‫----- د----- ‫-ج-ز- د-ش-ن- ------------- ‫اجازه داشتن‬ 0
e--z- dâ--t-n e---- d------ e-â-e d-s-t-n ------------- ejâze dâshtan
Смемо ли овде пушити? ‫---ز---ست --ن-ا سیگ-ر--کشی--‬ ‫----- ه-- ا---- س---- ب------ ‫-ج-ز- ه-ت ا-ن-ا س-گ-ر ب-ش-م-‬ ------------------------------ ‫اجازه هست اینجا سیگار بکشیم؟‬ 0
ej-ze --st-------i--- be-e----? e---- h--- i--- s---- b-------- e-â-e h-s- i-j- s-g-r b-k-s-i-? ------------------------------- ejâze hast injâ sigâr bekeshim?
Сме ли се овде пушити? ‫-ی-جا-س-گ---ک-یدن -ج-ز ----‬ ‫----- س---- ک---- م--- ا---- ‫-ی-ج- س-گ-ر ک-ی-ن م-ا- ا-ت-‬ ----------------------------- ‫اینجا سیگار کشیدن مجاز است؟‬ 0
i--â --g-r -esh-dan ------as-? i--- s---- k------- m---- a--- i-j- s-g-r k-s-i-a- m-j-z a-t- ------------------------------ injâ sigâr keshidan mojâz ast?
Сме ли се платити кредитном картицом? ‫---‌شو- ----ار- -عت------ردا-ت کر--‬ ‫ م----- ب- ک--- ا------ پ----- ک---- ‫ م-‌-و- ب- ک-ر- ا-ت-ا-ی پ-د-خ- ک-د-‬ ------------------------------------- ‫ می‌شود با کارت اعتباری پرداخت کرد؟‬ 0
m-t-----b--k-rt--e-e---------r--kht nem-d? m------ b- k---- e-------- p------- n----- m-t-v-n b- k-r-e e-e-e-â-i p-r-â-h- n-m-d- ------------------------------------------ mitavân bâ kârte e-etebâri pardâkht nemud?
Сме ли се платити чеком? ‫---شود -ا -- -ر---- ک--؟‬ ‫------ ب- چ- پ----- ک---- ‫-ی-ش-د ب- چ- پ-د-خ- ک-د-‬ -------------------------- ‫می‌شود با چک پرداخت کرد؟‬ 0
m-----n bâ--he- p-rd--ht k--d? m------ b- c--- p------- k---- m-t-v-n b- c-e- p-r-â-h- k-r-? ------------------------------ mitavân bâ chek pardâkht kard?
Сме ли се платити само готовином? ‫ م-‌ش-د-ف----قد--رد-خت -رد؟‬ ‫ م----- ف-- ن-- پ----- ک---- ‫ م-‌-و- ف-ط ن-د پ-د-خ- ک-د-‬ ----------------------------- ‫ می‌شود فقط نقد پرداخت کرد؟‬ 0
fa---t ---hd---rdâ---a--m--â- ---? f----- n---- p--------- m---- a--- f-g-a- n-g-d p-r-â-h-a- m-j-z a-t- ---------------------------------- faghat naghd pardâkhtan mojâz ast?
Смем ли телефонирати? ‫-----ا-- -ک --ظ--تلف- بز-م-‬ ‫-------- ی- ل--- ت--- ب----- ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- ت-ف- ب-ن-؟- ----------------------------- ‫می‌توانم یک لحظه تلفن بزنم؟‬ 0
m-----------hze-i te--f-- -ez-n-m? m-------- l------ t------ b------- m-t-v-n-m l-h-e-i t-l-f-n b-z-n-m- ---------------------------------- mitavânam lahze-i telefon bezanam?
Смем ли нешто питати? ‫می‌-و-ن---ک-لحظ--چ-زی ب-رسم؟‬ ‫-------- ی- ل--- چ--- ب------ ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- چ-ز- ب-ر-م-‬ ------------------------------ ‫می‌توانم یک لحظه چیزی بپرسم؟‬ 0
m---v-nam l-----i--e- -o-- k----? m-------- l------ y-- s--- k----- m-t-v-n-m l-h-e-i y-k s-â- k-n-m- --------------------------------- mitavânam lahze-i yek soâl konam?
Смем ли нешто рећи? ‫--‌--انم--ک ل--ه ---- --و--؟‬ ‫-------- ی- ل--- چ--- ب------ ‫-ی-ت-ا-م ی- ل-ظ- چ-ز- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫می‌توانم یک لحظه چیزی بگویم؟‬ 0
mita--n-m-------- ch--- -----a-? m-------- l------ c---- b------- m-t-v-n-m l-h-e-i c-i-i b-g-y-m- -------------------------------- mitavânam lahze-i chizi beguyam?
Он не сме спавати у парку. ‫او --رد) -ج-------ر--در--ار- -خو---.‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د- پ--- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د- پ-ر- ب-و-ب-.- -------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد در پارک بخوابد.‬ 0
o- --â-- na---ad d----â-- -e-h-b--. o- e---- n------ d-- p--- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r p-r- b-k-â-a-. ----------------------------------- oo ejâze nadârad dar pârk bekhâbad.
Он не сме спавати у ауту. ‫ا- (مرد- --ا-ه-ند----د- خودرو---وا-د-‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د- خ---- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د- خ-د-و ب-و-ب-.- --------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد در خودرو بخوابد.‬ 0
o- ej-ze--a-âr--------hod-o--------d. o- e---- n------ d-- k----- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r k-o-r- b-k-â-a-. ------------------------------------- oo ejâze nadârad dar khodro bekhâbad.
Он не сме спавати на железничкој станици. ‫ا- -م-د- ا--زه -دار- درای--گ----------وا-د.‬ ‫-- (---- ا---- ن---- د-------- ق--- ب------- ‫-و (-ر-) ا-ا-ه ن-ا-د د-ا-س-گ-ه ق-ا- ب-و-ب-.- --------------------------------------------- ‫او (مرد) اجازه ندارد درایستگاه قطار بخوابد.‬ 0
o- ejâz--na-â-a- d-r--s-g-he gh-t-r bek-â---. o- e---- n------ d-- i------ g----- b-------- o- e-â-e n-d-r-d d-r i-t-â-e g-a-â- b-k-â-a-. --------------------------------------------- oo ejâze nadârad dar istgâhe ghatâr bekhâbad.
Смемо ли сести? ‫اج------ریم ب-ش--ی-؟‬ ‫----- د---- ب-------- ‫-ج-ز- د-ر-م ب-ش-ن-م-‬ ---------------------- ‫اجازه داریم بنشینیم؟‬ 0
ej-ze-dârim-bene-----m? e---- d---- b---------- e-â-e d-r-m b-n-s-i-i-? ----------------------- ejâze dârim beneshinim?
Смемо ли добити јеловник? ‫--‌ت--نی- -ی-ت -ذا ر---اشته-ب-شی--‬ ‫--------- ل--- غ-- ر- د---- ب------ ‫-ی-ت-ا-ی- ل-س- غ-ا ر- د-ش-ه ب-ش-م-‬ ------------------------------------ ‫می‌توانیم لیست غذا را داشته باشیم؟‬ 0
e-âz- d-r-m----te-gh--a -- dâ--te ---hi-? e---- d---- l---- g---- r- d----- b------ e-â-e d-r-m l-s-e g-a-a r- d-s-t- b-s-i-? ----------------------------------------- ejâze dârim liste ghaza râ dâshte bâshim?
Можемо ли платити одвојено? ‫--‌توا-یم -د- پردا-ت ک-ی--‬ ‫--------- ج-- پ----- ک----- ‫-ی-ت-ا-ی- ج-ا پ-د-خ- ک-ی-؟- ---------------------------- ‫می‌توانیم جدا پرداخت کنیم؟‬ 0
e---e -âr----o----ar----- na-ây-m? e---- d---- j--- p------- n------- e-â-e d-r-m j-d- p-r-â-h- n-m-y-m- ---------------------------------- ejâze dârim jodâ pardâkht namâyim?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!