Рјечник

sr нешто смети   »   he ‫מותר משהו ‬

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

‫73 [שבעים ושלוש]‬

73 [shiv\'im w\'shalosh]

‫מותר משהו ‬

[mutar mashehu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? ‫כבר-מותר ל--לנ-ו--במכ--ית?‬ ‫--- מ--- ל- ל---- ב-------- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ה-ג ב-כ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לנהוג במכונית?‬ 0
k--r -uta- -e---/lak- --nh-- b-m---o-i-? k--- m---- l--------- l----- b---------- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o- b-m-k-o-i-? ---------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh linhog bamekhonit?
Смеш ли већ пити алкохол? ‫כבר -ו------לשתות א-כ-ה-ל?‬ ‫--- מ--- ל- ל---- א-------- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ת-ת א-כ-ה-ל-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לשתות אלכוהול?‬ 0
kv-------r--ekh-/--k- l-sh-o--al----l? k--- m---- l--------- l------ a------- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-s-t-t a-k-h-l- -------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh lishtot alkohol?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? ‫כ-- -ו---לך לנ--ע---ד -----‬ ‫--- מ--- ל- ל---- ל-- ל----- ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ס-ע ל-ד ל-ו-?- ----------------------------- ‫כבר מותר לך לנסוע לבד לחול?‬ 0
kv-r -utar l-----lakh-linso’a l--a- -----? k--- m---- l--------- l------ l---- l----- k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o-a l-v-d l-x-l- ------------------------------------------ kvar mutar lekha/lakh linso’a levad lexul?
смети ‫----‬ ‫----- ‫-ו-ר- ------ ‫מותר‬ 0
m---r m---- m-t-r ----- mutar
Смемо ли овде пушити? ‫מ-ת- --ו לע-ן--אן-‬ ‫---- ל-- ל--- כ---- ‫-ו-ר ל-ו ל-ש- כ-ן-‬ -------------------- ‫מותר לנו לעשן כאן?‬ 0
mutar -an- l--a-hen---'-? m---- l--- l------- k---- m-t-r l-n- l-'-s-e- k-'-? ------------------------- mutar lanu le'ashen ka'n?
Сме ли се овде пушити? ‫מות---עש- --ן-‬ ‫---- ל--- כ---- ‫-ו-ר ל-ש- כ-ן-‬ ---------------- ‫מותר לעשן כאן?‬ 0
muta- le'----n -a--? m---- l------- k---- m-t-r l-'-s-e- k-'-? -------------------- mutar le'ashen ka'n?
Сме ли се платити кредитном картицом? ‫אפשר--ש-- -כר--- -שר-י-‬ ‫---- ל--- ב----- א------ ‫-פ-ר ל-ל- ב-ר-י- א-ר-י-‬ ------------------------- ‫אפשר לשלם בכרטיס אשראי?‬ 0
e----- l-sha--- ------i---s-ra'-? e----- l------- b------- a------- e-s-a- l-s-a-e- b-k-r-i- a-h-a-i- --------------------------------- efshar leshalem bekartis ashra'i?
Сме ли се платити чеком? ‫---- --ל- ---ק-‬ ‫---- ל--- ב----- ‫-פ-ר ל-ל- ב-’-?- ----------------- ‫אפשר לשלם בצ’ק?‬ 0
e--h-- le--a-e----che-? e----- l------- b------ e-s-a- l-s-a-e- b-c-e-? ----------------------- efshar leshalem b'cheq?
Сме ли се платити само готовином? ‫-ות----ל---מזומן ---ד?‬ ‫---- ל--- ב----- ב----- ‫-ו-ר ל-ל- ב-ז-מ- ב-ב-?- ------------------------ ‫מותר לשלם במזומן בלבד?‬ 0
m---r --shalem--i----an -il---? m---- l------- b------- b------ m-t-r l-s-a-e- b-m-u-a- b-l-a-? ------------------------------- mutar leshalem bimzuman bilvad?
Смем ли телефонирати? ‫מ-----------ן-‬ ‫---- ל- ל------ ‫-ו-ר ל- ל-ל-ן-‬ ---------------- ‫מותר לי לטלפן?‬ 0
m------- le--lpen? m---- l- l-------- m-t-r l- l-t-l-e-? ------------------ mutar li letalpen?
Смем ли нешто питати? ‫-פ-ר--ש-ו- מש-ו-‬ ‫---- ל---- מ----- ‫-פ-ר ל-א-ל מ-ה-?- ------------------ ‫אפשר לשאול משהו?‬ 0
e-sh-----s-'ol m-s-e-u? e----- l------ m------- e-s-a- l-s-'-l m-s-e-u- ----------------------- efshar lish'ol mashehu?
Смем ли нешто рећи? ‫אפש- ל-מ- -שהו?‬ ‫---- ל--- מ----- ‫-פ-ר ל-מ- מ-ה-?- ----------------- ‫אפשר לומר משהו?‬ 0
efs-ar l---r ma---h-? e----- l---- m------- e-s-a- l-m-r m-s-e-u- --------------------- efshar lomar mashehu?
Он не сме спавати у парку. ‫-----ל--ל-שו- --א---‬ ‫---- ל- ל---- ב------ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-א-ק-‬ ---------------------- ‫אסור לו לישון בפארק.‬ 0
a--- lo---s-o--ba-a--q. a--- l- l----- b------- a-u- l- l-s-o- b-p-'-q- ----------------------- asur lo lishon bapa'rq.
Он не сме спавати у ауту. ‫אס-ר--ו -י-ון-במכו---.‬ ‫---- ל- ל---- ב-------- ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-כ-נ-ת-‬ ------------------------ ‫אסור לו לישון במכונית.‬ 0
asu--l- --sho---amekh---t. a--- l- l----- b---------- a-u- l- l-s-o- b-m-k-o-i-. -------------------------- asur lo lishon bamekhonit.
Он не сме спавати на железничкој станици. ‫-----ל--ל-שון ב--נ- הר-ב--‬ ‫---- ל- ל---- ב---- ה------ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-ח-ת ה-כ-ת-‬ ---------------------------- ‫אסור לו לישון בתחנת הרכבת.‬ 0
as-r lo-l-s-on -et---n---ha--k----. a--- l- l----- b-------- h--------- a-u- l- l-s-o- b-t-x-n-t h-r-k-v-t- ----------------------------------- asur lo lishon betaxanat harakevet.
Смемо ли сести? ‫--חנו --ולי------?‬ ‫----- י----- ל----- ‫-נ-נ- י-ו-י- ל-ב-?- -------------------- ‫אנחנו יכולים לשבת?‬ 0
an-xn-----h-li- l---e-e-? a----- y------- l-------- a-a-n- y-k-o-i- l-s-e-e-? ------------------------- anaxnu y'kholim lashevet?
Смемо ли добити јеловник? ‫א--- לק-- א- הת--יט?‬ ‫---- ל--- א- ה------- ‫-פ-ר ל-ב- א- ה-פ-י-?- ---------------------- ‫אפשר לקבל את התפריט?‬ 0
efs--r l--ab-l ---h-t-f-it? e----- l------ e- h-------- e-s-a- l-q-b-l e- h-t-f-i-? --------------------------- efshar leqabel et hatafrit?
Можемо ли платити одвојено? ‫-פשר---ל---נ-רד-‬ ‫---- ל--- ב------ ‫-פ-ר ל-ל- ב-פ-ד-‬ ------------------ ‫אפשר לשלם בנפרד?‬ 0
ef--ar ----al-m -e---r-d? e----- l------- b-------- e-s-a- l-s-a-e- b-n-f-a-? ------------------------- efshar leshalem benifrad?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!