Рјечник

sr нешто смети   »   hu valamit szabad, lehet (-hat, -het)

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [hetvenhárom]

valamit szabad, lehet (-hat, -het)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? V-zet-e-sz--á- a-t-t? V--------- m-- a----- V-z-t-e-s- m-r a-t-t- --------------------- Vezethetsz már autót? 0
Смеш ли већ пити алкохол? I-atsz --r---k-h--t? I----- m-- a-------- I-a-s- m-r a-k-h-l-? -------------------- Ihatsz már alkoholt? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Me--tsz má--eg--dül ---f-dr-? M------ m-- e------ k-------- M-h-t-z m-r e-y-d-l k-l-ö-r-? ----------------------------- Mehetsz már egyedül külfödre? 0
смети s----d (---t- -het) s----- (----- ----- s-a-a- (-h-t- --e-) ------------------- szabad (-hat, -het) 0
Смемо ли овде пушити? Do-ány---atu-k itt? D------------- i--- D-h-n-o-h-t-n- i-t- ------------------- Dohányozhatunk itt? 0
Сме ли се овде пушити? S----d--t- d--------i? S----- i-- d---------- S-a-a- i-t d-h-n-o-n-? ---------------------- Szabad itt dohányozni? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? (-----d---e-et-it------lk-rt-á-a- -i--tni? (------- L---- i-- h------------- f------- (-z-b-d- L-h-t i-t h-t-l-á-t-á-a- f-z-t-i- ------------------------------------------ (Szabad) Lehet itt hitelkártyával fizetni? 0
Сме ли се платити чеком? (--a-ad)--e-e- --t-----k-l f--e-ni? (------- L---- i-- c------ f------- (-z-b-d- L-h-t i-t c-e-k-l f-z-t-i- ----------------------------------- (Szabad) Lehet itt csekkel fizetni? 0
Сме ли се платити само готовином? C-a--ké----nz------he--f--e-ni? C--- k---------- l---- f------- C-a- k-s-p-n-z-l l-h-t f-z-t-i- ------------------------------- Csak készpénzzel lehet fizetni? 0
Смем ли телефонирати? S--ba--tel-foná-n--? S----- t------------ S-a-a- t-l-f-n-l-o-? -------------------- Szabad telefonálnom? 0
Смем ли нешто питати? K-r-ezhete--vala-it? K---------- v------- K-r-e-h-t-k v-l-m-t- -------------------- Kérdezhetek valamit? 0
Смем ли нешто рећи? Mo------k -alam--? M-------- v------- M-n-h-t-k v-l-m-t- ------------------ Mondhatok valamit? 0
Он не сме спавати у парку. N-- --ud-a- - ---k--n. N-- a------ a p------- N-m a-u-h-t a p-r-b-n- ---------------------- Nem aludhat a parkban. 0
Он не сме спавати у ауту. Ne- --udhat-az-a--ó-a-. N-- a------ a- a------- N-m a-u-h-t a- a-t-b-n- ----------------------- Nem aludhat az autóban. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Nem--l-dha--- -á-y-u-v----. N-- a------ a p------------ N-m a-u-h-t a p-l-a-d-a-o-. --------------------------- Nem aludhat a pályaudvaron. 0
Смемо ли сести? Leü--etü-k? L---------- L-ü-h-t-n-? ----------- Leülhetünk? 0
Смемо ли добити јеловник? Kap--t-n- eg- ét-a--t? K-------- e-- é------- K-p-a-u-k e-y é-l-p-t- ---------------------- Kaphatunk egy étlapot? 0
Можемо ли платити одвојено? Fi-et--tün- --lön? F---------- k----- F-z-t-e-ü-k k-l-n- ------------------ Fizethetünk külön? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!