Рјечник

sr нешто смети   »   px poder qualquer coisa

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [setenta e três]

poder qualquer coisa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (BR) Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Vo-------o---dir-g-r? V--- j- p--- d------- V-c- j- p-d- d-r-g-r- --------------------- Você já pode dirigir? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Vo-ê j--po---b---r álco--? V--- j- p--- b---- á------ V-c- j- p-d- b-b-r á-c-o-? -------------------------- Você já pode beber álcool? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Vo----á---d---iaja---oz-nh---ara-o--xt-----? V--- j- p--- v----- s------ p--- o e-------- V-c- j- p-d- v-a-a- s-z-n-o p-r- o e-t-r-o-? -------------------------------------------- Você já pode viajar sozinho para o exterior? 0
смети poder p---- p-d-r ----- poder 0
Смемо ли овде пушити? Pod-m-- ---ar a-u-? P------ f---- a---- P-d-m-s f-m-r a-u-? ------------------- Podemos fumar aqui? 0
Сме ли се овде пушити? Po-e-s- --m-- ---i? P------ f---- a---- P-d---e f-m-r a-u-? ------------------- Pode-se fumar aqui? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? P--e-se-pagar-c-m ca-t-o-de-c--d---? P------ p---- c-- c----- d- c------- P-d---e p-g-r c-m c-r-ã- d- c-é-i-o- ------------------------------------ Pode-se pagar com cartão de crédito? 0
Сме ли се платити чеком? Pode-s- ----r-c----h-q-e? P------ p---- c-- c------ P-d---e p-g-r c-m c-e-u-? ------------------------- Pode-se pagar com cheque? 0
Сме ли се платити само готовином? S- s- po-e---gar----d--hei--? S- s- p--- p---- e- d-------- S- s- p-d- p-g-r e- d-n-e-r-? ----------------------------- Só se pode pagar em dinheiro? 0
Смем ли телефонирати? Poss----le--n-r? P---- t--------- P-s-o t-l-f-n-r- ---------------- Posso telefonar? 0
Смем ли нешто питати? P---o--az-- u-a -er--nta? P---- f---- u-- p-------- P-s-o f-z-r u-a p-r-u-t-? ------------------------- Posso fazer uma pergunta? 0
Смем ли нешто рећи? Po----------u---c--s-? P---- d---- u-- c----- P-s-o d-z-r u-a c-i-a- ---------------------- Posso dizer uma coisa? 0
Он не сме спавати у парку. E-e --o p-d- -orm-- no-pa-qu-. E-- n-- p--- d----- n- p------ E-e n-o p-d- d-r-i- n- p-r-u-. ------------------------------ Ele não pode dormir no parque. 0
Он не сме спавати у ауту. Ele n-----de -o------o---r--. E-- n-- p--- d----- n- c----- E-e n-o p-d- d-r-i- n- c-r-o- ----------------------------- Ele não pode dormir no carro. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. E-- nã------ -or--r-n- -s-ação. E-- n-- p--- d----- n- e------- E-e n-o p-d- d-r-i- n- e-t-ç-o- ------------------------------- Ele não pode dormir na estação. 0
Смемо ли сести? P---mos--os-s-n--r? P---------- s------ P-d-m-s-n-s s-n-a-? ------------------- Podemos-nos sentar? 0
Смемо ли добити јеловник? Po--m-- v-r-o-ca-dá---? P------ v-- o c-------- P-d-m-s v-r o c-r-á-i-? ----------------------- Podemos ver o cardápio? 0
Можемо ли платити одвојено? P-d--os -a--r-em s-pa--do? P------ p---- e- s-------- P-d-m-s p-g-r e- s-p-r-d-? -------------------------- Podemos pagar em separado? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!