Рјечник

sr нешто смети   »   ro „a avea voie” ceva

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [şaptezeci şi trei]

„a avea voie” ceva

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Ai v--- să-c---u-i---j-? A- v--- s- c------ d---- A- v-i- s- c-n-u-i d-j-? ------------------------ Ai voie să conduci deja? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Ai-v--e--- ----deja ---o--? A- v--- s- b-- d--- a------ A- v-i- s- b-i d-j- a-c-o-? --------------------------- Ai voie să bei deja alcool? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Ai-v--e-să c--ă----şti d-ja-s----r--n -t-ă-------? A- v--- s- c---------- d--- s----- î- s----------- A- v-i- s- c-l-t-r-ş-i d-j- s-n-u- î- s-r-i-ă-a-e- -------------------------------------------------- Ai voie să călătoreşti deja singur în străinătate? 0
смети a--ve---oie a a--- v--- a a-e- v-i- ----------- a avea voie 0
Смемо ли овде пушити? A-e--voi---ă ----------? A--- v--- s- f---- a---- A-e- v-i- s- f-m-m a-c-? ------------------------ Avem voie să fumăm aici? 0
Сме ли се овде пушити? S- po-t- fu-- --c-? S- p---- f--- a---- S- p-a-e f-m- a-c-? ------------------- Se poate fuma aici? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? S- p--te-p-ăti c--c-r-- -e -r-dit? S- p---- p---- c- c---- d- c------ S- p-a-e p-ă-i c- c-r-e d- c-e-i-? ---------------------------------- Se poate plăti cu carte de credit? 0
Сме ли се платити чеком? Se---ate-plăt--cu-ce-? S- p---- p---- c- c--- S- p-a-e p-ă-i c- c-c- ---------------------- Se poate plăti cu cec? 0
Сме ли се платити само готовином? Se --ate-plă----u-a----s-? S- p---- p---- n---- c---- S- p-a-e p-ă-i n-m-i c-s-? -------------------------- Se poate plăti numai cash? 0
Смем ли телефонирати? A- v-ie ------ şi-eu--n t--efo-? A- v--- s- d-- ş- e- u- t------- A- v-i- s- d-u ş- e- u- t-l-f-n- -------------------------------- Am voie să dau şi eu un telefon? 0
Смем ли нешто питати? Am --i- să-î-tr-- -- -u---v-? A- v--- s- î----- ş- e- c---- A- v-i- s- î-t-e- ş- e- c-v-? ----------------------------- Am voie să întreb şi eu ceva? 0
Смем ли нешто рећи? Am-v----s----un ----u -ev-? A- v--- s- s--- ş- e- c---- A- v-i- s- s-u- ş- e- c-v-? --------------------------- Am voie să spun şi eu ceva? 0
Он не сме спавати у парку. N---re-v-ie ---d-a--ă în-par-. N- a-- v--- s- d----- î- p---- N- a-e v-i- s- d-a-m- î- p-r-. ------------------------------ Nu are voie să doarmă în parc. 0
Он не сме спавати у ауту. N--are vo---să---ar-ă-în --şi--. N- a-- v--- s- d----- î- m------ N- a-e v-i- s- d-a-m- î- m-ş-n-. -------------------------------- Nu are voie să doarmă în maşină. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. N- a-e vo-e s- d---mă în g-ră. N- a-- v--- s- d----- î- g---- N- a-e v-i- s- d-a-m- î- g-r-. ------------------------------ Nu are voie să doarmă în gară. 0
Смемо ли сести? Pu-em -ua --c? P---- l-- l--- P-t-m l-a l-c- -------------- Putem lua loc? 0
Смемо ли добити јеловник? N---a-- vă--ugăm---n--l? N- d--- v- r---- m------ N- d-ţ- v- r-g-m m-n-u-? ------------------------ Ne daţi vă rugăm meniul? 0
Можемо ли платити одвојено? Pu--m ----- -eparat? P---- p---- s------- P-t-m p-ă-i s-p-r-t- -------------------- Putem plăti separat? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!