Рјечник

sr нешто смети   »   ti ገለ ምፍቃድ

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [ሰብዓንሰለስተን]

73 [sebi‘aniselesiteni]

ገለ ምፍቃድ

[gele mifik’adi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? መኪ- ን----- ይ----- ድ-? መኪና ንኽትዝውር ይፍቐደልካ ድዩ? 0
m----- n--̱i-------- y----̱’e------ d---? me---- n------------ y------------- d---? mekīna niẖitiziwiri yifiḵ’edelika diyu? m-k-n- n-ẖi-i-i-i-i y-f-ḵ’e-e-i-a d-y-? ----------̱---------------̱’------------?
Смеш ли већ пити алкохол? ኣል-- ክ--- ይ---- ድ-? ኣልኮል ክትሰቲ ይፍቐደካ ድዩ? 0
a------ k------- y----̱’e---- d---? al----- k------- y----------- d---? alikoli kitisetī yifiḵ’edeka diyu? a-i-o-i k-t-s-t- y-f-ḵ’e-e-a d-y-? ----------------------̱’----------?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? በይ-- ኣ- ወ-- ሃ-- ክ--- ይ---- ድ-? በይንኻ ኣብ ወጻኢ ሃገር ክትዝር ይፍቐደካ ድዩ? 0
b------̱a a-- w---’a’ī h----- k------- y----̱’e---- d---? be------- a-- w------- h----- k------- y----------- d---? beyiniẖa abi wets’a’ī hageri kitiziri yifiḵ’edeka diyu? b-y-n-ẖa a-i w-t-’a’ī h-g-r- k-t-z-r- y-f-ḵ’e-e-a d-y-? -------̱----------’-’-----------------------̱’----------?
смети ምፍ-ድ ምፍቓድ 0
m----̱’a-- mi-------i mifiḵ’adi m-f-ḵ’a-i -----̱’---
Смемо ли овде пушити? ኣብ- ክ---- ይ---- ዲ-? ኣብዚ ክነትክኽ ይፍቐድና ዲዩ? 0
a---- k--------̱i y----̱’e---- d---? ab--- k---------- y----------- d---? abizī kinetikiẖi yifiḵ’edina dīyu? a-i-ī k-n-t-k-ẖi y-f-ḵ’e-i-a d-y-? ---------------̱-------̱’----------?
Сме ли се овде пушити? ኣብ- ም--- ይ--ድ ኣብዚ ምትኻኽ ይፍቐድ 0
a---- m----̱a-̱i y----̱’e-- ab--- m--------- y--------i abizī mitiẖaẖi yifiḵ’edi a-i-ī m-t-ẖa-̱i y-f-ḵ’e-i -----------̱--̱-------̱’---
Сме ли се платити кредитном картицом? ብክ--- ካ-- ክ---- ይ--- ዲ-? ብክረዲት ካርድ ክትከፍል ይፍቐድ ዲዩ? 0
b--------- k----- k--------- y----̱’e-- d---? bi-------- k----- k--------- y--------- d---? bikiredīti karidi kitikefili yifiḵ’edi dīyu? b-k-r-d-t- k-r-d- k-t-k-f-l- y-f-ḵ’e-i d-y-? ----------------------------------̱’--------?
Сме ли се платити чеком? ብባ-- ም--- ይ--- ዲ-? ብባንክ ምኽፋል ይፍቐድ ዲዩ? 0
b------- m--̱i---- y----̱’e-- d---? bi------ m-------- y--------- d---? bibaniki miẖifali yifiḵ’edi dīyu? b-b-n-k- m-ẖi-a-i y-f-ḵ’e-i d-y-? ------------̱-----------̱’--------?
Сме ли се платити само готовином? ብጥ------ ም------ ዲ- ት--- ? ብጥረ-ገንዘብ ምኽፋልጥራይ ዲዩ ትፍቐድ ? 0
b--’i---g------- m--̱i-----’i---- d--- t----̱’e-- ? bi-------------- m--------------- d--- t--------- ? bit’ire-genizebi miẖifalit’irayi dīyu tifiḵ’edi ? b-t’i-e-g-n-z-b- m-ẖi-a-i-’i-a-i d-y- t-f-ḵ’e-i ? ---’----------------̱------’----------------̱’----?
Смем ли телефонирати? ሓጻ- ክ--- እ--- ዲ-? ሓጻር ክድውል እፍቐድ ዲዩ? 0
ḥa--’a-- k------- i---̱’e-- d---? ḥ------- k------- i-------- d---? ḥats’ari kidiwili ifiḵ’edi dīyu? ḥa-s’a-i k-d-w-l- i-i-̱’e-i d-y-? -̣---’-----------------̱’--------?
Смем ли нешто питати? ኣሕ-- ኣ-- ክ--- እ--- ዲ-? ኣሕጽር ኣቢለ ክሓትት እፍቐድ ዲዩ? 0
a-̣i--’i-- a---- k--̣a---- i---̱’e-- d---? ah-------- a---- k-------- i-------- d---? aḥits’iri abīle kiḥatiti ifiḵ’edi dīyu? a-̣i-s’i-i a-ī-e k-ḥa-i-i i-i-̱’e-i d-y-? --̣---’-------------̣----------̱’--------?
Смем ли нешто рећи? ኣሕ-- ኣ-- ክ--- እ--- ዲ-? ኣሕጽር ኣቢለ ክዛረብ እፍቐድ ዲዩ? 0
a-̣i--’i-- a---- k------- i---̱’e-- d---? ah-------- a---- k------- i-------- d---? aḥits’iri abīle kizarebi ifiḵ’edi dīyu? a-̣i-s’i-i a-ī-e k-z-r-b- i-i-̱’e-i d-y-? --̣---’-----------------------̱’--------?
Он не сме спавати у парку. ኣብ ፓ-- ም--- ኣ----- እ-። ኣብ ፓርክ ምድቃስ ኣይፍቐዶን እዩ። 0
a-- p----- m----’a-- a-----̱’e---- i--። ab- p----- m-------- a------------ i--። abi pariki midik’asi ayifiḵ’edoni iyu። a-i p-r-k- m-d-k’a-i a-i-i-̱’e-o-i i-u። ----------------’----------̱’---------።
Он не сме спавати у ауту. ኣብ መ-- ክ--- ኣ----- እ-። ኣብ መኪና ክድቕስ ኣይፍቐዶን እዩ። 0
a-- m----- k----̱’i-- a-----̱’e---- i--። ab- m----- k--------- a------------ i--። abi mekīna kidiḵ’isi ayifiḵ’edoni iyu። a-i m-k-n- k-d-ḵ’i-i a-i-i-̱’e-o-i i-u። ----------------̱’----------̱’---------።
Он не сме спавати на железничкој станици. ኣብ መ--- ---- ክ--- ኣ----- እ-። ኣብ መደብር -ባቡር ክድቕስ ኣይፍቐዶን እዩ። 0
a-- m------- -b----- k----̱’i-- a-----̱’e---- i--። ab- m------- ------- k--------- a------------ i--። abi medebiri -baburi kidiḵ’isi ayifiḵ’edoni iyu። a-i m-d-b-r- -b-b-r- k-d-ḵ’i-i a-i-i-̱’e-o-i i-u። --------------------------̱’----------̱’---------።
Смемо ли сести? ኮፍ ከ--- ይ--- ዲ- ? ኮፍ ከነብል ይፍቐድ ዲዩ ? 0
k--- k------- y----̱’e-- d--- ? ko-- k------- y--------- d--- ? kofi kenebili yifiḵ’edi dīyu ? k-f- k-n-b-l- y-f-ḵ’e-i d-y- ? -------------------̱’---------?
Смемо ли добити јеловник? ናይ ም------ ክ--- ይ--- ዲ-? ናይ ምግቢ-ካርተ ክንርኢ ይፍቐድ ዲዩ? 0
n--- m------k----- k-----’ī y----̱’e-- d---? na-- m------------ k------- y--------- d---? nayi migibī-karite kiniri’ī yifiḵ’edi dīyu? n-y- m-g-b--k-r-t- k-n-r-’ī y-f-ḵ’e-i d-y-? -------------------------’-------̱’--------?
Можемо ли платити одвојено? ፈላ-- ክ---- ይ--- ዲ-? ፈላሊና ክንከፍል ይፍቐድ ዲዩ? 0
f------- k--------- y----̱’e-- d---? fe------ k--------- y--------- d---? felalīna kinikefili yifiḵ’edi dīyu? f-l-l-n- k-n-k-f-l- y-f-ḵ’e-i d-y-? -------------------------̱’--------?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!