Рјечник

sr нешто смети   »   tr bir şeylere muktedir olmak, yapabilmek

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [yetmiş üç]

bir şeylere muktedir olmak, yapabilmek

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Art-k--rab-----l-n--n--izin-------? A---- a---- k--------- i--- v-- m-- A-t-k a-a-a k-l-a-m-n- i-i- v-r m-? ----------------------------------- Artık araba kullanmana izin var mı? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Art----l-o- a--an- i--n-v-r --? A---- a---- a----- i--- v-- m-- A-t-k a-k-l a-m-n- i-i- v-r m-? ------------------------------- Artık alkol almana izin var mı? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Ar--k --rt-dışı-- --lnız-çık--na--zi---a- -ı? A---- y--- d----- y----- ç------ i--- v-- m-- A-t-k y-r- d-ş-n- y-l-ı- ç-k-a-a i-i- v-r m-? --------------------------------------------- Artık yurt dışına yalnız çıkmana izin var mı? 0
смети m----d-r ol-a-,--a----lmek m------- o----- y--------- m-k-e-i- o-m-k- y-p-b-l-e- -------------------------- muktedir olmak, yapabilmek 0
Смемо ли овде пушити? B--a-- sigara-i-eb-l-r miyiz? B----- s----- i------- m----- B-r-d- s-g-r- i-e-i-i- m-y-z- ----------------------------- Burada sigara içebilir miyiz? 0
Сме ли се овде пушити? Bu-a-a--iga-a i--l-----y-r-m-? B----- s----- i----------- m-- B-r-d- s-g-r- i-i-e-i-i-o- m-? ------------------------------ Burada sigara içilebiliyor mu? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? K---i-k-rtı--a ö-ene---i--r mu? K---- k------- ö----------- m-- K-e-i k-r-ı-l- ö-e-e-i-i-o- m-? ------------------------------- Kredi kartıyla ödenebiliyor mu? 0
Сме ли се платити чеком? Ç-- i-e -d-neb-liyor --? Ç-- i-- ö----------- m-- Ç-k i-e ö-e-e-i-i-o- m-? ------------------------ Çek ile ödenebiliyor mu? 0
Сме ли се платити само готовином? Y----z p-ş-n mi--d-ne-i-iyo-? Y----- p---- m- ö------------ Y-l-ı- p-ş-n m- ö-e-e-i-i-o-? ----------------------------- Yalnız peşin mi ödenebiliyor? 0
Смем ли телефонирати? B-- t--e-o- e----l-- m-y--? B-- t------ e------- m----- B-r t-l-f-n e-e-i-i- m-y-m- --------------------------- Bir telefon edebilir miyim? 0
Смем ли нешто питати? Bi--ş-- so-a-i-ir -i-im? B-- ş-- s-------- m----- B-r ş-y s-r-b-l-r m-y-m- ------------------------ Bir şey sorabilir miyim? 0
Смем ли нешто рећи? B---şey sö-------li--m--im? B-- ş-- s----------- m----- B-r ş-y s-y-e-e-i-i- m-y-m- --------------------------- Bir şey söyleyebilir miyim? 0
Он не сме спавати у парку. O -erk-k i--n----rk-a -ata-a- -i-in-anla------. O (----- i---- p----- y------ (---- a---------- O (-r-e- i-i-) p-r-t- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. ----------------------------------------------- O (erkek için) parkta yatamaz (izin anlamında). 0
Он не сме спавати у ауту. O --rk-k--çi-)-----obi--e-y-t--a--(---- -n-a-ında-. O (----- i---- o--------- y------ (---- a---------- O (-r-e- i-i-) o-o-o-i-d- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. --------------------------------------------------- O (erkek için) otomobilde yatamaz (izin anlamında). 0
Он не сме спавати на железничкој станици. O -erk-- -çi----ren-i---syon-nda -a-------izin an-a-----). O (----- i---- t--- i----------- y------ (---- a---------- O (-r-e- i-i-) t-e- i-t-s-o-u-d- y-t-m-z (-z-n a-l-m-n-a-. ---------------------------------------------------------- O (erkek için) tren istasyonunda yatamaz (izin anlamında). 0
Смемо ли сести? O-u-ab-li--m-y--? O--------- m----- O-u-a-i-i- m-y-z- ----------------- Oturabilir miyiz? 0
Смемо ли добити јеловник? M----ka--ı---ala-i-ir-miyi-? M--- k------ a------- m----- M-n- k-r-ı-ı a-a-i-i- m-y-z- ---------------------------- Menü kartını alabilir miyiz? 0
Можемо ли платити одвојено? A--ı a-rı öde--b--i- -iy-z? A--- a--- ö--------- m----- A-r- a-r- ö-e-e-i-i- m-y-z- --------------------------- Ayrı ayrı ödeyebilir miyiz? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!