Рјечник

sr нешто смети   »   zh 允许,同意某人做某事

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73[七十三]

73 [Qīshísān]

允许,同意某人做某事

yǔnxǔ, tóngyì mǒu rén zuò mǒu shì

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? 你 -- --- -- ----? 你 已_ 被__ 开_ 了 吗 ? 你 已- 被-许 开- 了 吗 ? ----------------- 你 已经 被允许 开车 了 吗 ? 0
nǐ---jīng-b-i --nx- k-----le ma? n_ y_____ b__ y____ k_______ m__ n- y-j-n- b-i y-n-ǔ k-i-h-l- m-? -------------------------------- nǐ yǐjīng bèi yǔnxǔ kāichēle ma?
Смеш ли већ пити алкохол? 你-已- 可--喝酒-- 吗-? 你 已_ 可_ 喝_ 了 吗 ? 你 已- 可- 喝- 了 吗 ? ---------------- 你 已经 可以 喝酒 了 吗 ? 0
Nǐ y-jīng kě-ǐ--ē----- m-? N_ y_____ k___ h______ m__ N- y-j-n- k-y- h-j-ǔ-e m-? -------------------------- Nǐ yǐjīng kěyǐ hējiǔle ma?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 你------ 一个人-出国 ----? 你 已_ 可_ 一__ 出_ 了 吗 ? 你 已- 可- 一-人 出- 了 吗 ? -------------------- 你 已经 可以 一个人 出国 了 吗 ? 0
N- -ǐjī-- kě-- yī-- --n-chūg--le --? N_ y_____ k___ y___ r__ c_______ m__ N- y-j-n- k-y- y-g- r-n c-ū-u-l- m-? ------------------------------------ Nǐ yǐjīng kěyǐ yīgè rén chūguóle ma?
смети 允--可-,准许, 允________ 允-,-以-准-, --------- 允许,可以,准许, 0
Y--x-, --yǐ, zh-nx-, Y_____ k____ z______ Y-n-ǔ- k-y-, z-ǔ-x-, -------------------- Yǔnxǔ, kěyǐ, zhǔnxǔ,
Смемо ли овде пушити? 我们-可以 在-里 吸烟 吗-? 我_ 可_ 在__ 吸_ 吗 ? 我- 可- 在-里 吸- 吗 ? ---------------- 我们 可以 在这里 吸烟 吗 ? 0
w-m-n-k-yǐ-zài z-è-ǐ-----n ma? w____ k___ z__ z____ x____ m__ w-m-n k-y- z-i z-è-ǐ x-y-n m-? ------------------------------ wǒmen kěyǐ zài zhèlǐ xīyān ma?
Сме ли се овде пушити? 这--可- 吸- 吗-? 这_ 可_ 吸_ 吗 ? 这- 可- 吸- 吗 ? ------------ 这里 可以 吸烟 吗 ? 0
Zhè-ǐ-kěy- xīy-- -a? Z____ k___ x____ m__ Z-è-ǐ k-y- x-y-n m-? -------------------- Zhèlǐ kěyǐ xīyān ma?
Сме ли се платити кредитном картицом? 可- - --卡 ---- ? 可_ 用 信__ 付_ 吗 ? 可- 用 信-卡 付- 吗 ? --------------- 可以 用 信用卡 付款 吗 ? 0
K-yǐ --n- --n-ò----------- --? K___ y___ x________ f_____ m__ K-y- y-n- x-n-ò-g-ǎ f-k-ǎ- m-? ------------------------------ Kěyǐ yòng xìnyòngkǎ fùkuǎn ma?
Сме ли се платити чеком? 可- 用-支- -- 吗 ? 可_ 用 支_ 付_ 吗 ? 可- 用 支- 付- 吗 ? -------------- 可以 用 支票 付款 吗 ? 0
K--- yò-- -hī-i-- --k--n m-? K___ y___ z______ f_____ m__ K-y- y-n- z-ī-i-o f-k-ǎ- m-? ---------------------------- Kěyǐ yòng zhīpiào fùkuǎn ma?
Сме ли се платити само готовином? 只-可--- 现---款-- ? 只 可_ 用 现_ 付_ 吗 ? 只 可- 用 现- 付- 吗 ? ---------------- 只 可以 用 现金 付款 吗 ? 0
Zh- ---ǐ--òn----à-jīn --ku-n-m-? Z__ k___ y___ x______ f_____ m__ Z-ǐ k-y- y-n- x-à-j-n f-k-ǎ- m-? -------------------------------- Zhǐ kěyǐ yòng xiànjīn fùkuǎn ma?
Смем ли телефонирати? 我-现- 可- 打--个 电--吗 ? 我 现_ 可_ 打 一_ 电_ 吗 ? 我 现- 可- 打 一- 电- 吗 ? ------------------- 我 现在 可以 打 一个 电话 吗 ? 0
W- x---zài kěyǐ--ǎ yī-è---à-hu---a? W_ x______ k___ d_ y___ d______ m__ W- x-à-z-i k-y- d- y-g- d-à-h-à m-? ----------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ dǎ yīgè diànhuà ma?
Смем ли нешто питати? 我 现---- 提-一- 问题 吗 ? 我 现_ 可_ 提 一_ 问_ 吗 ? 我 现- 可- 提 一- 问- 吗 ? ------------------- 我 现在 可以 提 一些 问题 吗 ? 0
W---iànzà- k-y--t---īxi- w--tí-ma? W_ x______ k___ t_ y____ w____ m__ W- x-à-z-i k-y- t- y-x-ē w-n-í m-? ---------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ tí yīxiē wèntí ma?
Смем ли нешто рећи? 我 -在 -以 说点--吗 ? 我 现_ 可_ 说__ 吗 ? 我 现- 可- 说-话 吗 ? --------------- 我 现在 可以 说点话 吗 ? 0
W- x---zài---y---h-ō di-n ------? W_ x______ k___ s___ d___ h__ m__ W- x-à-z-i k-y- s-u- d-ǎ- h-à m-? --------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ shuō diǎn huà ma?
Он не сме спавати у парку. 他-- 可- 在公----觉-。 他 不 可_ 在___ 睡_ 。 他 不 可- 在-园- 睡- 。 ---------------- 他 不 可以 在公园里 睡觉 。 0
Tā -ùk--- --- -ō----á--l- -h-ì-ià-. T_ b_____ z__ g_______ l_ s________ T- b-k-y- z-i g-n-y-á- l- s-u-j-à-. ----------------------------------- Tā bùkěyǐ zài gōngyuán lǐ shuìjiào.
Он не сме спавати у ауту. 他 - -以-在车- -- 。 他 不 可_ 在__ 睡_ 。 他 不 可- 在-里 睡- 。 --------------- 他 不 可以 在车里 睡觉 。 0
T- b---ě-- z---c-ē--ǐ --uìj---. T_ b_ k___ z__ c__ l_ s________ T- b- k-y- z-i c-ē l- s-u-j-à-. ------------------------------- Tā bù kěyǐ zài chē lǐ shuìjiào.
Он не сме спавати на железничкој станици. 他-不 -以-在-车站-- 觉 。 他 不 可_ 在___ 睡 觉 。 他 不 可- 在-车- 睡 觉 。 ----------------- 他 不 可以 在火车站 睡 觉 。 0
T--b--kěyǐ-z-- h--c-- z----sh-ì-iào. T_ b_ k___ z__ h_____ z___ s________ T- b- k-y- z-i h-ǒ-h- z-à- s-u-j-à-. ------------------------------------ Tā bù kěyǐ zài huǒchē zhàn shuìjiào.
Смемо ли сести? 我- 可- 坐下 吗 ?-表--求) 我_ 可_ 坐_ 吗 ?______ 我- 可- 坐- 吗 ?-表-请-) ------------------ 我们 可以 坐下 吗 ?(表示请求) 0
W-me- k---------ià--a?(B---s-ì ----qiú) W____ k___ z__ x__ m__________ q_______ W-m-n k-y- z-ò x-à m-?-B-ǎ-s-ì q-n-q-ú- --------------------------------------- Wǒmen kěyǐ zuò xià ma?(Biǎoshì qǐngqiú)
Смемо ли добити јеловник? 我- -- ---单 --? 我_ 可_ 看 菜_ 吗 ? 我- 可- 看 菜- 吗 ? -------------- 我们 可以 看 菜单 吗 ? 0
w--en -ěyǐ-k-- -à---n ma? w____ k___ k__ c_____ m__ w-m-n k-y- k-n c-i-ā- m-? ------------------------- wǒmen kěyǐ kàn càidān ma?
Можемо ли платити одвојено? 我- -- -开 付款-吗 ? 我_ 可_ 分_ 付_ 吗 ? 我- 可- 分- 付- 吗 ? --------------- 我们 可以 分开 付款 吗 ? 0
Wǒ--n --y- f-n-ā- --k-ǎn-m-? W____ k___ f_____ f_____ m__ W-m-n k-y- f-n-ā- f-k-ǎ- m-? ---------------------------- Wǒmen kěyǐ fēnkāi fùkuǎn ma?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!