Рјечник

sr нешто смети   »   zh 允许，同意某人做某事

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73[七十三]

73 [Qīshísān]

允许，同意某人做某事

[yǔnxǔ, tóngyì mǒu rén zuò mǒu shì]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? 你-已--被----车 --吗 ？ 你 已- 被-- 开- 了 吗 ？ 你 已- 被-许 开- 了 吗 ？ ----------------- 你 已经 被允许 开车 了 吗 ？ 0
n--yǐj-ng--è- --n-ǔ-kā-c---e --? n- y----- b-- y---- k------- m-- n- y-j-n- b-i y-n-ǔ k-i-h-l- m-? -------------------------------- nǐ yǐjīng bèi yǔnxǔ kāichēle ma?
Смеш ли већ пити алкохол? 你-已经 可以 喝酒---吗-？ 你 已- 可- 喝- 了 吗 ？ 你 已- 可- 喝- 了 吗 ？ ---------------- 你 已经 可以 喝酒 了 吗 ？ 0
Nǐ--ǐ--n--------ēj-ǔ-e---? N- y----- k--- h------ m-- N- y-j-n- k-y- h-j-ǔ-e m-? -------------------------- Nǐ yǐjīng kěyǐ hējiǔle ma?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 你 -经 可以 -个--出--- --？ 你 已- 可- 一-- 出- 了 吗 ？ 你 已- 可- 一-人 出- 了 吗 ？ -------------------- 你 已经 可以 一个人 出国 了 吗 ？ 0
Nǐ--ǐjī-- -ěy----gè ré- chūg--l- -a? N- y----- k--- y--- r-- c------- m-- N- y-j-n- k-y- y-g- r-n c-ū-u-l- m-? ------------------------------------ Nǐ yǐjīng kěyǐ yīgè rén chūguóle ma?
смети 允-，-以--许， 允-------- 允-，-以-准-， --------- 允许，可以，准许， 0
Y----,--ě--,---ǔ-xǔ, Y----- k---- z------ Y-n-ǔ- k-y-, z-ǔ-x-, -------------------- Yǔnxǔ, kěyǐ, zhǔnxǔ,
Смемо ли овде пушити? 我们--- 在这里--- - ？ 我- 可- 在-- 吸- 吗 ？ 我- 可- 在-里 吸- 吗 ？ ---------------- 我们 可以 在这里 吸烟 吗 ？ 0
wǒ--n -ě-ǐ-z-- -h-lǐ-x--ān-ma? w---- k--- z-- z---- x---- m-- w-m-n k-y- z-i z-è-ǐ x-y-n m-? ------------------------------ wǒmen kěyǐ zài zhèlǐ xīyān ma?
Сме ли се овде пушити? 这---- -烟 吗 ？ 这- 可- 吸- 吗 ？ 这- 可- 吸- 吗 ？ ------------ 这里 可以 吸烟 吗 ？ 0
Z--lǐ -ě-- x-yā- ma? Z---- k--- x---- m-- Z-è-ǐ k-y- x-y-n m-? -------------------- Zhèlǐ kěyǐ xīyān ma?
Сме ли се платити кредитном картицом? 可以-用 -用-----吗-？ 可- 用 信-- 付- 吗 ？ 可- 用 信-卡 付- 吗 ？ --------------- 可以 用 信用卡 付款 吗 ？ 0
Kě-- -----x-------ǎ ----ǎn-m-? K--- y--- x-------- f----- m-- K-y- y-n- x-n-ò-g-ǎ f-k-ǎ- m-? ------------------------------ Kěyǐ yòng xìnyòngkǎ fùkuǎn ma?
Сме ли се платити чеком? 可以-用 -票--款 --？ 可- 用 支- 付- 吗 ？ 可- 用 支- 付- 吗 ？ -------------- 可以 用 支票 付款 吗 ？ 0
K-yǐ --n- -h--i-- --k-ǎn---? K--- y--- z------ f----- m-- K-y- y-n- z-ī-i-o f-k-ǎ- m-? ---------------------------- Kěyǐ yòng zhīpiào fùkuǎn ma?
Сме ли се платити само готовином? 只--以 用 现---款 --？ 只 可- 用 现- 付- 吗 ？ 只 可- 用 现- 付- 吗 ？ ---------------- 只 可以 用 现金 付款 吗 ？ 0
Z-ǐ kě-ǐ -òng--i--j-n-f--u-n--a? Z-- k--- y--- x------ f----- m-- Z-ǐ k-y- y-n- x-à-j-n f-k-ǎ- m-? -------------------------------- Zhǐ kěyǐ yòng xiànjīn fùkuǎn ma?
Смем ли телефонирати? 我--- 可以 打-一个 -话---？ 我 现- 可- 打 一- 电- 吗 ？ 我 现- 可- 打 一- 电- 吗 ？ ------------------- 我 现在 可以 打 一个 电话 吗 ？ 0
Wǒ-x-ànz-- k--ǐ--- yī-- -----u- --? W- x------ k--- d- y--- d------ m-- W- x-à-z-i k-y- d- y-g- d-à-h-à m-? ----------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ dǎ yīgè diànhuà ma?
Смем ли нешто питати? 我 -- -以-提 一些--题-吗-？ 我 现- 可- 提 一- 问- 吗 ？ 我 现- 可- 提 一- 问- 吗 ？ ------------------- 我 现在 可以 提 一些 问题 吗 ？ 0
Wǒ---à-z-i k-y- ------iē-wè--- ma? W- x------ k--- t- y---- w---- m-- W- x-à-z-i k-y- t- y-x-ē w-n-í m-? ---------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ tí yīxiē wèntí ma?
Смем ли нешто рећи? 我 现---- -点--- ？ 我 现- 可- 说-- 吗 ？ 我 现- 可- 说-话 吗 ？ --------------- 我 现在 可以 说点话 吗 ？ 0
Wǒ -i-n-ài--ěy- -h----iǎn---- ma? W- x------ k--- s--- d--- h-- m-- W- x-à-z-i k-y- s-u- d-ǎ- h-à m-? --------------------------------- Wǒ xiànzài kěyǐ shuō diǎn huà ma?
Он не сме спавати у парку. 他-不-可以--公------。 他 不 可- 在--- 睡- 。 他 不 可- 在-园- 睡- 。 ---------------- 他 不 可以 在公园里 睡觉 。 0
T--bùkě-ǐ zà----ng-u-n-lǐ -h----ào. T- b----- z-- g------- l- s-------- T- b-k-y- z-i g-n-y-á- l- s-u-j-à-. ----------------------------------- Tā bùkěyǐ zài gōngyuán lǐ shuìjiào.
Он не сме спавати у ауту. 他 不 -以 在-里 睡- 。 他 不 可- 在-- 睡- 。 他 不 可- 在-里 睡- 。 --------------- 他 不 可以 在车里 睡觉 。 0
Tā -- --y- zài--hē lǐ---u-ji-o. T- b- k--- z-- c-- l- s-------- T- b- k-y- z-i c-ē l- s-u-j-à-. ------------------------------- Tā bù kěyǐ zài chē lǐ shuìjiào.
Он не сме спавати на железничкој станици. 他-- -以--火-站-睡 - 。 他 不 可- 在--- 睡 觉 。 他 不 可- 在-车- 睡 觉 。 ----------------- 他 不 可以 在火车站 睡 觉 。 0
Tā-bù --y- -à------hē-z-à- s----i-o. T- b- k--- z-- h----- z--- s-------- T- b- k-y- z-i h-ǒ-h- z-à- s-u-j-à-. ------------------------------------ Tā bù kěyǐ zài huǒchē zhàn shuìjiào.
Смемо ли сести? 我- 可以-坐- 吗-？--示请-） 我- 可- 坐- 吗 ？------ 我- 可- 坐- 吗 ？-表-请-） ------------------ 我们 可以 坐下 吗 ？（表示请求） 0
W-------y---uò--i--ma?----o--- -ǐng--ú) W---- k--- z-- x-- m---------- q------- W-m-n k-y- z-ò x-à m-?-B-ǎ-s-ì q-n-q-ú- --------------------------------------- Wǒmen kěyǐ zuò xià ma?(Biǎoshì qǐngqiú)
Смемо ли добити јеловник? 我- -以 看--单-- ？ 我- 可- 看 菜- 吗 ？ 我- 可- 看 菜- 吗 ？ -------------- 我们 可以 看 菜单 吗 ？ 0
w-m-n--ěyǐ k-n------n ma? w---- k--- k-- c----- m-- w-m-n k-y- k-n c-i-ā- m-? ------------------------- wǒmen kěyǐ kàn càidān ma?
Можемо ли платити одвојено? 我---以-分- 付- 吗-？ 我- 可- 分- 付- 吗 ？ 我- 可- 分- 付- 吗 ？ --------------- 我们 可以 分开 付款 吗 ？ 0
Wǒ--n -ěyǐ----kā--fù--ǎ- ma? W---- k--- f----- f----- m-- W-m-n k-y- f-n-ā- f-k-ǎ- m-? ---------------------------- Wǒmen kěyǐ fēnkāi fùkuǎn ma?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!