Рјечник

sr замолити за нешто   »   uk Щось просити

74 [седамдесет и четири]

замолити за нешто

замолити за нешто

74 [сімдесят чотири]

74 [simdesyat chotyry]

Щось просити

[Shchosʹ prosyty]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Можете ли ми ошишати косу? М-ж-те --не--о----г-и? М----- м--- п--------- М-ж-т- м-н- п-с-р-г-и- ---------------------- Можете мене постригти? 0
Mozh--e m-n- p-s-ry-ty? M------ m--- p--------- M-z-e-e m-n- p-s-r-h-y- ----------------------- Mozhete mene postryhty?
Не прекратко, молим. Не дуже--ор--ко- ---ь------. Н- д--- к------- б---------- Н- д-ж- к-р-т-о- б-д---а-к-. ---------------------------- Не дуже коротко, будь-ласка. 0
N- --z-e ko-o-ko- -u-ʹ--as-a. N- d---- k------- b---------- N- d-z-e k-r-t-o- b-d---a-k-. ----------------------------- Ne duzhe korotko, budʹ-laska.
Мало краће, молим. Д-щ-----о-ш-----д--л-ск-. Д--- к------- б---------- Д-щ- к-р-т-е- б-д---а-к-. ------------------------- Дещо коротше, будь-ласка. 0
De-h--o-koro--he- budʹ-las--. D------ k-------- b---------- D-s-c-o k-r-t-h-, b-d---a-k-. ----------------------------- Deshcho korotshe, budʹ-laska.
Можете ли развити слике? Мо-е---прояв----ф-то---ф-ї? М----- п------- ф---------- М-ж-т- п-о-в-т- ф-т-г-а-і-? --------------------------- Можете проявити фотографії? 0
M-z------r-y--yty-f-t-hr--iï? M------ p-------- f----------- M-z-e-e p-o-a-y-y f-t-h-a-i-̈- ------------------------------ Mozhete proyavyty fotohrafiï?
Слике су на ЦД-у. Фо--г-а-і- ---- ---к-. Ф--------- – н- д----- Ф-т-г-а-і- – н- д-с-у- ---------------------- Фотографії – на диску. 0
F---h-a---̈ –--a -ysk-. F---------- – n- d----- F-t-h-a-i-̈ – n- d-s-u- ----------------------- Fotohrafiï – na dysku.
Слике су у камери. Фо-ог-а-і--- ---о-о----а--. Ф--------- – у ф----------- Ф-т-г-а-і- – у ф-т-а-а-а-і- --------------------------- Фотографії – у фотоапараті. 0
F-tohr--i-̈-- u fo-o------i. F---------- – u f----------- F-t-h-a-i-̈ – u f-t-a-a-a-i- ---------------------------- Fotohrafiï – u fotoaparati.
Можете ли поправити сат? Чи мо-е---Ви відр--онту--ти-годи----? Ч- м----- В- в------------- г-------- Ч- м-ж-т- В- в-д-е-о-т-в-т- г-д-н-и-? ------------------------------------- Чи можете Ви відремонтувати годинник? 0
Chy ---hete----v--r-m--tu---y---d-nnyk? C-- m------ V- v------------- h-------- C-y m-z-e-e V- v-d-e-o-t-v-t- h-d-n-y-? --------------------------------------- Chy mozhete Vy vidremontuvaty hodynnyk?
Стакло је пукло. С-л- ------е. С--- р------- С-л- р-з-и-е- ------------- Скло розбите. 0
Sk---r-z-y-e. S--- r------- S-l- r-z-y-e- ------------- Sklo rozbyte.
Батерија је празна. Б-т---- -о-рядж-н-. Б------ р---------- Б-т-р-я р-з-я-ж-н-. ------------------- Батарея розряджена. 0
B----e-a -oz-y-dzh-n-. B------- r------------ B-t-r-y- r-z-y-d-h-n-. ---------------------- Batareya rozryadzhena.
Можете ли испеглати кошуљу? Ч- ------ попр--уват--с-роч--? Ч- м----- п---------- с------- Ч- м-ж-т- п-п-а-у-а-и с-р-ч-у- ------------------------------ Чи можете попрасувати сорочку? 0
Chy-mozhet- -opr--u-a-y s-r-----? C-- m------ p---------- s-------- C-y m-z-e-e p-p-a-u-a-y s-r-c-k-? --------------------------------- Chy mozhete poprasuvaty sorochku?
Можете ли очистити панталоне? Ч--мо-ете -------ти ш--ни? Ч- м----- п-------- ш----- Ч- м-ж-т- п-ч-с-и-и ш-а-и- -------------------------- Чи можете почистити штани? 0
C-y --zhe---poc---tyt---hta-y? C-- m------ p--------- s------ C-y m-z-e-e p-c-y-t-t- s-t-n-? ------------------------------ Chy mozhete pochystyty shtany?
Можете ли поправити ципеле? Чи--ож--е в-----онт---т----р-вики? Ч- м----- в------------- ч-------- Ч- м-ж-т- в-д-е-о-т-в-т- ч-р-в-к-? ---------------------------------- Чи можете відремонтувати черевики? 0
Chy-m---ete vi--e-o-t-vat- ch-re-y-y? C-- m------ v------------- c--------- C-y m-z-e-e v-d-e-o-t-v-t- c-e-e-y-y- ------------------------------------- Chy mozhete vidremontuvaty cherevyky?
Можете ли ми дати ватре? Чи ---ет- -- д-ти -ен--за-аль-и--у? Ч- м----- В- д--- м--- з----------- Ч- м-ж-т- В- д-т- м-н- з-п-л-н-ч-у- ----------------------------------- Чи можете Ви дати мені запальничку? 0
C-y--oz---e--y ---- --ni-zapal-ny--k-? C-- m------ V- d--- m--- z------------ C-y m-z-e-e V- d-t- m-n- z-p-l-n-c-k-? -------------------------------------- Chy mozhete Vy daty meni zapalʹnychku?
Имате ли шибице или упаљач? Ч------е----сір-и---або-зап---нич--? Ч- м---- В- с------ а-- з----------- Ч- м-є-е В- с-р-и-и а-о з-п-л-н-ч-у- ------------------------------------ Чи маєте Ви сірники або запальничку? 0
Chy--a-ete V- --rn------- z-p-l----h-u? C-- m----- V- s------ a-- z------------ C-y m-y-t- V- s-r-y-y a-o z-p-l-n-c-k-? --------------------------------------- Chy mayete Vy sirnyky abo zapalʹnychku?
Имате ли пепељару? Чи -аєт- -- ---іл--и-к-? Ч- м---- В- п----------- Ч- м-є-е В- п-п-л-н-ч-у- ------------------------ Чи маєте Ви попільничку? 0
Chy-ma-e-- V- po-i--n-ch--? C-- m----- V- p------------ C-y m-y-t- V- p-p-l-n-c-k-? --------------------------- Chy mayete Vy popilʹnychku?
Пушите ли цигаре? Чи пал-те-Ви----ари? Ч- п----- В- с------ Ч- п-л-т- В- с-г-р-? -------------------- Чи палите Ви сигари? 0
Ch--pal--- ---s-h--y? C-- p----- V- s------ C-y p-l-t- V- s-h-r-? --------------------- Chy palyte Vy syhary?
Пушите ли цигарете? Чи пал-те -и-----р-т-? Ч- п----- В- с-------- Ч- п-л-т- В- с-г-р-т-? ---------------------- Чи палите Ви сигарети? 0
C-y--------Vy-s-h-re--? C-- p----- V- s-------- C-y p-l-t- V- s-h-r-t-? ----------------------- Chy palyte Vy syharety?
Пушите ли лулу? Чи-па-и-- Ви---льку? Ч- п----- В- л------ Ч- п-л-т- В- л-л-к-? -------------------- Чи палите Ви люльку? 0
C-y -a--t---y l----k-? C-- p----- V- l------- C-y p-l-t- V- l-u-ʹ-u- ---------------------- Chy palyte Vy lyulʹku?

Учење и читање

Учење и читање иду заједно. Ово се посебно односи на учење страног језика. Ко жели да добро савлада страни језик, мора прочитати пуно текстова на том језику. Читајући литературу на страном језику ми обрађујемо читаве реченице. На тај начин мозак учи речи и граматику у контексту. Ово му помаже у меморисању нових садржаја. Памћење се много више напреже када покушавамо да се сетимо појединачних речи ван контекста. Читањем учимо које све значење једна реч може имати. Тек тако се развија осећај за нови језик. Само се по себи разуме да страна литература не сме бити претерано компликована. Савремене кратке приче или крими новеле могу бити врло занимљиве. Предност дневне штампе је у томе да сте увек у току. Дечје књиге и стрипови су такође добро штиво за савлађивање једног језика . Слике нам олакшавају разумевање новог језика. Без обзира за какву се литературу одлучите, она мора бити забавна. То значи да у причи мора имати много догађаја да би језик био разнолик. Ко ништа од наведеног не може набавити, може се окренути посебним уџбеницима. Има много књига које садрже текстове погодне за почетнике. Врло је важно да када читате увек користите речник. Кад год неку реч не разумете, треба да је потражите у речнику. Наш мозак се активира читањем и брзо учи нову материју. За све речи које нисте знали треба да направите малу картотеку. Уз помоћ ње ћете брже обновити своје знање. Такође је корисно подвлачити непознате речи у тексту. Када следећи пут будете читали текст одмах ћете их препознати. Онај ко дневно чита много штива на страном језику брзо ће напредовати. Јер наш језик брзо учи да имитира нови језик. Може се десити да почнете и да мислите на страном језику.