Рјечник

sr нешто образложити 1   »   ru Что-то обосновывать 1

75 [седамдесет и пет]

нешто образложити 1

нешто образложити 1

75 [семьдесят пять]

75 [semʹdesyat pyatʹ]

Что-то обосновывать 1

[Chto-to obosnovyvatʹ 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Зашто не долазите? П--е-у-В--н--пр--ё--? П----- В- н- п------- П-ч-м- В- н- п-и-ё-е- --------------------- Почему Вы не придёте? 0
P-c-em--V- -e p--d--e? P------ V- n- p------- P-c-e-u V- n- p-i-ë-e- ---------------------- Pochemu Vy ne pridëte?
Време је тако лоше. П-года-оче-ь-пл-ха-. П----- о---- п------ П-г-д- о-е-ь п-о-а-. -------------------- Погода очень плохая. 0
P----a-oche-ʹ p-o-h-ya. P----- o----- p-------- P-g-d- o-h-n- p-o-h-y-. ----------------------- Pogoda ochenʹ plokhaya.
Ја не долазим, јер је време тако лоше. Я----п---у, по-о-у---о п-года так-- --ох-я. Я н- п----- п----- ч-- п----- т---- п------ Я н- п-и-у- п-т-м- ч-о п-г-д- т-к-я п-о-а-. ------------------------------------------- Я не приду, потому что погода такая плохая. 0
Y--ne-p-id-, ---o-u --to---go-- t-k--a--lok-a-a. Y- n- p----- p----- c--- p----- t----- p-------- Y- n- p-i-u- p-t-m- c-t- p-g-d- t-k-y- p-o-h-y-. ------------------------------------------------ Ya ne pridu, potomu chto pogoda takaya plokhaya.
Зашто он не долази? По--м------е п----т? П----- о- н- п------ П-ч-м- о- н- п-и-ё-? -------------------- Почему он не придёт? 0
Poc-e----n -- p-i---? P------ o- n- p------ P-c-e-u o- n- p-i-ë-? --------------------- Pochemu on ne pridët?
Он није позван. Он--е-пригл-ш-н. О- н- п--------- О- н- п-и-л-ш-н- ---------------- Он не приглашён. 0
O--ne pr-----h-n. O- n- p---------- O- n- p-i-l-s-ë-. ----------------- On ne priglashën.
Он не долази, јер није позван. О- не п-и-ё-,-п-то-у--т---н не---игл-шё-. О- н- п------ п----- ч-- о- н- п--------- О- н- п-и-ё-, п-т-м- ч-о о- н- п-и-л-ш-н- ----------------------------------------- Он не придёт, потому что он не приглашён. 0
O--ne-----ë-- -o-omu--hto -- ne--rig--s--n. O- n- p------ p----- c--- o- n- p---------- O- n- p-i-ë-, p-t-m- c-t- o- n- p-i-l-s-ë-. ------------------------------------------- On ne pridët, potomu chto on ne priglashën.
Зашто не долазиш? По---у т- н------ёшь? П----- т- н- п------- П-ч-м- т- н- п-и-ё-ь- --------------------- Почему ты не придёшь? 0
P--h-m--t--n--pr-d-sh-? P------ t- n- p-------- P-c-e-u t- n- p-i-ë-h-? ----------------------- Pochemu ty ne pridëshʹ?
Ја немам времена. У-м--я-н----ре-е--. У м--- н-- в------- У м-н- н-т в-е-е-и- ------------------- У меня нет времени. 0
U-m-ny- -et--r--e--. U m---- n-- v------- U m-n-a n-t v-e-e-i- -------------------- U menya net vremeni.
Ја не долазим, јер немам времена. Я--е--ри-у- ---о-у --- у м--- н-т-вре-е--. Я н- п----- п----- ч-- у м--- н-- в------- Я н- п-и-у- п-т-м- ч-о у м-н- н-т в-е-е-и- ------------------------------------------ Я не приду, потому что у меня нет времени. 0
Ya n-----du--p-tomu-cht- - meny- -et -r---ni. Y- n- p----- p----- c--- u m---- n-- v------- Y- n- p-i-u- p-t-m- c-t- u m-n-a n-t v-e-e-i- --------------------------------------------- Ya ne pridu, potomu chto u menya net vremeni.
Зашто не останеш? П----у -ы н--о----еш---? П----- т- н- о---------- П-ч-м- т- н- о-т-н-ш-с-? ------------------------ Почему ты не останешься? 0
P-che-u ty--e o-t--eshʹsya? P------ t- n- o------------ P-c-e-u t- n- o-t-n-s-ʹ-y-? --------------------------- Pochemu ty ne ostaneshʹsya?
Ја морам још радити. Я -щё-д--жен-- -----а-ра-от-т-. Я е-- д----- / д----- р-------- Я е-ё д-л-е- / д-л-н- р-б-т-т-. ------------------------------- Я ещё должен / должна работать. 0
Y----sh-h- do--he--- d-lzhn--r-b-t--ʹ. Y- y------ d------ / d------ r-------- Y- y-s-c-ë d-l-h-n / d-l-h-a r-b-t-t-. -------------------------------------- Ya yeshchë dolzhen / dolzhna rabotatʹ.
Ја не остајем, јер морам још радити. Я-не---т-ю-------ом- --о-я-ещё------н-/----жн--рабо-ать. Я н- о------- п----- ч-- я е-- д----- / д----- р-------- Я н- о-т-ю-ь- п-т-м- ч-о я е-ё д-л-е- / д-л-н- р-б-т-т-. -------------------------------------------------------- Я не остаюсь, потому что я ещё должен / должна работать. 0
Y- n- --t-y---- -o--mu c-t- -----s-ch--dolz--n - -ol---a----o-at-. Y- n- o-------- p----- c--- y- y------ d------ / d------ r-------- Y- n- o-t-y-s-, p-t-m- c-t- y- y-s-c-ë d-l-h-n / d-l-h-a r-b-t-t-. ------------------------------------------------------------------ Ya ne ostayusʹ, potomu chto ya yeshchë dolzhen / dolzhna rabotatʹ.
Зашто већ идете? По-ему-Вы---е-у-од---? П----- В- у-- у------- П-ч-м- В- у-е у-о-и-е- ---------------------- Почему Вы уже уходите? 0
P---e-u ---u-h--ukho---e? P------ V- u--- u-------- P-c-e-u V- u-h- u-h-d-t-? ------------------------- Pochemu Vy uzhe ukhodite?
Ја сам уморан / уморна. Я -с--л-/ -стала. Я у---- / у------ Я у-т-л / у-т-л-. ----------------- Я устал / устала. 0
Y----t-- - us----. Y- u---- / u------ Y- u-t-l / u-t-l-. ------------------ Ya ustal / ustala.
Ја идем, јер сам уморан / уморна. Я----ж-- по---у---- - ---а--- у-та-а. Я у----- п----- ч-- я у---- / у------ Я у-о-у- п-т-м- ч-о я у-т-л / у-т-л-. ------------------------------------- Я ухожу, потому что я устал / устала. 0
Y--u------- -oto---cht---- --tal-/-u-----. Y- u------- p----- c--- y- u---- / u------ Y- u-h-z-u- p-t-m- c-t- y- u-t-l / u-t-l-. ------------------------------------------ Ya ukhozhu, potomu chto ya ustal / ustala.
Зашто већ одлазите? По---у -ы --е у-зж-е-е? П----- в- у-- у-------- П-ч-м- в- у-е у-з-а-т-? ----------------------- Почему вы уже уезжаете? 0
Poch-------uz-e-u--z---ye--? P------ v- u--- u----------- P-c-e-u v- u-h- u-e-z-a-e-e- ---------------------------- Pochemu vy uzhe uyezzhayete?
Већ је касно. Уж- поз-н-. У-- п------ У-е п-з-н-. ----------- Уже поздно. 0
Uz-- ------. U--- p------ U-h- p-z-n-. ------------ Uzhe pozdno.
Одлазим, јер је већ касно. Я --зж-ю, пот--у---о-уж--по--н-. Я у------ п----- ч-- у-- п------ Я у-з-а-, п-т-м- ч-о у-е п-з-н-. -------------------------------- Я уезжаю, потому что уже поздно. 0
Ya u-----a-u- -ot----c--- ---- p-z-no. Y- u--------- p----- c--- u--- p------ Y- u-e-z-a-u- p-t-m- c-t- u-h- p-z-n-. -------------------------------------- Ya uyezzhayu, potomu chto uzhe pozdno.

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.