Рјечник

sr нешто образложити 1   »   uk Щось обґрунтовувати 1

75 [седамдесет и пет]

нешто образложити 1

нешто образложити 1

75 [сімдесят п’ять]

75 [simdesyat pʺyatʹ]

Щось обґрунтовувати 1

[Shchosʹ obgruntovuvaty 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Зашто не долазите? Ч--- ви-не приходите? Ч--- в- н- п--------- Ч-м- в- н- п-и-о-и-е- --------------------- Чому ви не приходите? 0
C--m--v- ne--r-kh-dyt-? C---- v- n- p---------- C-o-u v- n- p-y-h-d-t-? ----------------------- Chomu vy ne prykhodyte?
Време је тако лоше. П-г--а --же ----н-. П----- д--- п------ П-г-д- д-ж- п-г-н-. ------------------- Погода дуже погана. 0
Pohoda -u-----oh-n-. P----- d---- p------ P-h-d- d-z-e p-h-n-. -------------------- Pohoda duzhe pohana.
Ја не долазим, јер је време тако лоше. Я--е -рий--, т-м- що-погод- -ог-на. Я н- п------ т--- щ- п----- п------ Я н- п-и-д-, т-м- щ- п-г-д- п-г-н-. ----------------------------------- Я не прийду, тому що погода погана. 0
YA----pryy̆du, tomu--hc-- po--d--p-h-n-. Y- n- p------- t--- s---- p----- p------ Y- n- p-y-̆-u- t-m- s-c-o p-h-d- p-h-n-. ---------------------------------------- YA ne pryy̆du, tomu shcho pohoda pohana.
Зашто он не долази? Чо-у-він-н- -рих--ить? Ч--- в-- н- п--------- Ч-м- в-н н- п-и-о-и-ь- ---------------------- Чому він не приходить? 0
Chomu -in n--pr-k----tʹ? C---- v-- n- p---------- C-o-u v-n n- p-y-h-d-t-? ------------------------ Chomu vin ne prykhodytʹ?
Он није позван. В-н ------р--е-и-. В-- н- з---------- В-н н- з-п-о-е-и-. ------------------ Він не запрошений. 0
V-n -e-z--r--he-y--. V-- n- z------------ V-n n- z-p-o-h-n-y-. -------------------- Vin ne zaproshenyy̆.
Он не долази, јер није позван. Ві-----п---д-- то-у--о --н--- ---ро--н--. В-- н- п------ т--- щ- в-- н- з---------- В-н н- п-и-д-, т-м- щ- в-н н- з-п-о-е-и-. ----------------------------------------- Він не прийде, тому що він не запрошений. 0
Vi--ne ---y̆d-,---m- -------in-ne --p-os--n---. V-- n- p------- t--- s---- v-- n- z------------ V-n n- p-y-̆-e- t-m- s-c-o v-n n- z-p-o-h-n-y-. ----------------------------------------------- Vin ne pryy̆de, tomu shcho vin ne zaproshenyy̆.
Зашто не долазиш? Чом------е -риход--? Ч--- т- н- п-------- Ч-м- т- н- п-и-о-и-? -------------------- Чому ти не приходиш? 0
Ch-m- ty ne---y-h--ysh? C---- t- n- p---------- C-o-u t- n- p-y-h-d-s-? ----------------------- Chomu ty ne prykhodysh?
Ја немам времена. Я -е-ма--ч-с-. Я н- м-- ч---- Я н- м-ю ч-с-. -------------- Я не маю часу. 0
Y--ne ma---ch-su. Y- n- m--- c----- Y- n- m-y- c-a-u- ----------------- YA ne mayu chasu.
Ја не долазим, јер немам времена. Я -- п--й--- ------- - н- маю ч-су. Я н- п------ т--- щ- я н- м-- ч---- Я н- п-и-д-, т-м- щ- я н- м-ю ч-с-. ----------------------------------- Я не прийду, тому що я не маю часу. 0
YA -e --yy--u- --m- s--ho-ya ne-ma-u -h--u. Y- n- p------- t--- s---- y- n- m--- c----- Y- n- p-y-̆-u- t-m- s-c-o y- n- m-y- c-a-u- ------------------------------------------- YA ne pryy̆du, tomu shcho ya ne mayu chasu.
Зашто не останеш? Ч----ти не--а-ишаєшся? Ч--- т- н- з---------- Ч-м- т- н- з-л-ш-є-с-? ---------------------- Чому ти не залишаєшся? 0
Ch-mu -y ne-z--y--a-e-----? C---- t- n- z-------------- C-o-u t- n- z-l-s-a-e-h-y-? --------------------------- Chomu ty ne zalyshayeshsya?
Ја морам још радити. Я -о--------п-в-нн- щ- п--ц---ти. Я п------ / п------ щ- п--------- Я п-в-н-н / п-в-н-а щ- п-а-ю-а-и- --------------------------------- Я повинен / повинна ще працювати. 0
Y- -----en / p-vynn- -hc---p----yuva-y. Y- p------ / p------ s---- p----------- Y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e p-a-s-u-a-y- --------------------------------------- YA povynen / povynna shche pratsyuvaty.
Ја не остајем, јер морам још радити. Я-не-----ш--ся,----у--о-я--овинен ---ов-н---щ---ра-юв---. Я н- з--------- т--- щ- я п------ / п------ щ- п--------- Я н- з-л-ш-ю-я- т-м- щ- я п-в-н-н / п-в-н-а щ- п-а-ю-а-и- --------------------------------------------------------- Я не залишаюся, тому що я повинен / повинна ще працювати. 0
YA -- --ly-hayu---,-to-u-sh-h---a p--yne-----ov---a sh-he-pr--syu---y. Y- n- z------------ t--- s---- y- p------ / p------ s---- p----------- Y- n- z-l-s-a-u-y-, t-m- s-c-o y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e p-a-s-u-a-y- ---------------------------------------------------------------------- YA ne zalyshayusya, tomu shcho ya povynen / povynna shche pratsyuvaty.
Зашто већ идете? Чому--- в-е-й-е--? Ч--- в- в-- й----- Ч-м- в- в-е й-е-е- ------------------ Чому ви вже йдете? 0
Cho-- -y ---e-y̆d-t-? C---- v- v--- y------ C-o-u v- v-h- y-d-t-? --------------------- Chomu vy vzhe y̆dete?
Ја сам уморан / уморна. Я ---м-ен-й - -то-л---. Я в-------- / в-------- Я в-о-л-н-й / в-о-л-н-. ----------------------- Я втомлений / втомлена. 0
Y----om---y-̆-/ -toml-n-. Y- v--------- / v-------- Y- v-o-l-n-y- / v-o-l-n-. ------------------------- YA vtomlenyy̆ / vtomlena.
Ја идем, јер сам уморан / уморна. Я -д-, -ом- -о-- в-омл-н-й ----ом---а. Я й--- т--- щ- я в-------- / в-------- Я й-у- т-м- щ- я в-о-л-н-й / в-о-л-н-. -------------------------------------- Я йду, тому що я втомлений / втомлена. 0
YA----u, to-u s---o -a v-om--n-y̆-/--tom-e-a. Y- y---- t--- s---- y- v--------- / v-------- Y- y-d-, t-m- s-c-o y- v-o-l-n-y- / v-o-l-n-. --------------------------------------------- YA y̆du, tomu shcho ya vtomlenyy̆ / vtomlena.
Зашто већ одлазите? Ч-м- -- вже-їдете? Ч--- в- в-- ї----- Ч-м- в- в-е ї-е-е- ------------------ Чому ви вже їдете? 0
Ch--u -- v-h--ï-ete? C---- v- v--- i------ C-o-u v- v-h- i-d-t-? --------------------- Chomu vy vzhe ïdete?
Већ је касно. В---п-з--. В-- п----- В-е п-з-о- ---------- Вже пізно. 0
Vz-e -iz--. V--- p----- V-h- p-z-o- ----------- Vzhe pizno.
Одлазим, јер је већ касно. Я----- --м- що-в-е -----. Я ї--- т--- щ- в-- п----- Я ї-у- т-м- щ- в-е п-з-о- ------------------------- Я їду, тому що вже пізно. 0
Y--i--u, t----s---o-vzh- --zn-. Y- i---- t--- s---- v--- p----- Y- i-d-, t-m- s-c-o v-h- p-z-o- ------------------------------- YA ïdu, tomu shcho vzhe pizno.

Матерњи језик - емоционалан, страни језик - рационалан?

Док учимо стране језике наш мозак се стимулише. У процесу учења мења се и мишљење. Постајемо све креативнији и флексибилнији. За људе који говоре више од једног језика комплексно размишљање је такође лакше. Учењем вежбамо памћење. Што више учимо то бољ функционише. Онај ко је савладао многе језике и друге ствари учи брзо. Он може дуже времена под пуном концентрацијом размишљати о једној ствари. И зато проблеме брже решава. Вишејезичне особе су и много одлучније. На који начин доносе одлуке такође зависи од језика. Језик на којем размишљамо утиче на доношење одлука. Психолози су у оквиру јеdне студије испитивали већи број особа. Сви испитаници су били двојезични. Уз матерњи су говорили још један језик. Испитаници су морали да одговоре на једно питање. Питање се односило на решење порблема. Током теста испитаници су морали да се одлуче између две опције. Једна опција носила је у себи много више ризика него она друга. Испитаници су морали да дају одговор на оба језика. Када се променио језик, променио се и одговор! Кад су говорили матерњи језик, испитаници су се одлучивали за ризичнију варијанту. На страном језику је то била сигурнија опција. Након теста је требало да се испитаници кладе. И овом приликом су постојале видне разлике. Док су се служили страним језиком, били су много разумнији. Научници претпостављају да се на страном језику боље концентришемо. Зато одлуке не доносимо емоционално већ рационално.