Рјечник

sr нешто образложити 2   »   es dar explicaciones 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [setenta y seis]

dar explicaciones 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? ¿-or---é--o v--is--? ¿--- q-- n- v------- ¿-o- q-é n- v-n-s-e- -------------------- ¿Por qué no viniste?
Био / Била сам болестан / болесна. Esta-a -nf--mo ---. E----- e------ /--- E-t-b- e-f-r-o /-a- ------------------- Estaba enfermo /-a.
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. No fui---rqu----ta----nf--m----a. N- f-- p----- e----- e------ /--- N- f-i p-r-u- e-t-b- e-f-r-o /-a- --------------------------------- No fui porque estaba enfermo /-a.
Зашто она није дошла? ¿--r-qu---- vi-o---l-a-? ¿--- q-- n- v--- (------ ¿-o- q-é n- v-n- (-l-a-? ------------------------ ¿Por qué no vino (ella)?
Она је била уморна. Est--a--a-s-da. E----- c------- E-t-b- c-n-a-a- --------------- Estaba cansada.
Она није дошла, јер је била уморна. No vino-p----e -s--ba -a-s---. N- v--- p----- e----- c------- N- v-n- p-r-u- e-t-b- c-n-a-a- ------------------------------ No vino porque estaba cansada.
Зашто он није дошао? ¿-o- qu- n- -a --n--- (él-? ¿--- q-- n- h- v----- (---- ¿-o- q-é n- h- v-n-d- (-l-? --------------------------- ¿Por qué no ha venido (él)?
Он није имао воље. No ----- ---as. N- t---- g----- N- t-n-a g-n-s- --------------- No tenía ganas.
Он није дошао, јер није имао воље. N- h---eni-o -orq----o---n-- g----. N- h- v----- p----- n- t---- g----- N- h- v-n-d- p-r-u- n- t-n-a g-n-s- ----------------------------------- No ha venido porque no tenía ganas.
Зашто ви нисте дошли? ¿P-----é-----ab--s-v-ni-o-(---otr-- /-a--? ¿--- q-- n- h----- v----- (-------- /----- ¿-o- q-é n- h-b-i- v-n-d- (-o-o-r-s /-a-)- ------------------------------------------ ¿Por qué no habéis venido (vosotros /-as)?
Наш ауто је покварен. N-e--ro c--he-e-tá -str--e---. N------ c---- e--- e---------- N-e-t-o c-c-e e-t- e-t-o-e-d-. ------------------------------ Nuestro coche está estropeado.
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. N---e-os v-n-d----rq-- nue---o c-c-e-e-tá e-tro-eado. N- h---- v----- p----- n------ c---- e--- e---------- N- h-m-s v-n-d- p-r-u- n-e-t-o c-c-e e-t- e-t-o-e-d-. ----------------------------------------------------- No hemos venido porque nuestro coche está estropeado.
Зашто људи нису дошли? ¿--r q-- n- h- ven--o l- g-nt-? ¿--- q-- n- h- v----- l- g----- ¿-o- q-é n- h- v-n-d- l- g-n-e- ------------------------------- ¿Por qué no ha venido la gente?
Пропустили су воз. (E-lo-) --- ----i---e- -r--. (------ h-- p------ e- t---- (-l-o-) h-n p-r-i-o e- t-e-. ---------------------------- (Ellos) han perdido el tren.
Они нису дошли, јер су пропустили воз. No --n--enid- -o-que--an -----d--el t-e-. N- h-- v----- p----- h-- p------ e- t---- N- h-n v-n-d- p-r-u- h-n p-r-i-o e- t-e-. ----------------------------------------- No han venido porque han perdido el tren.
Зашто ти ниси дошао / дошла? ¿-----u- -o-ha--v-n---? ¿--- q-- n- h-- v------ ¿-o- q-é n- h-s v-n-d-? ----------------------- ¿Por qué no has venido?
Ја нисам смео / смела. No-pu-e. N- p---- N- p-d-. -------- No pude.
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. N- h- i----o-que-no-p--e. N- h- i-- p----- n- p---- N- h- i-o p-r-u- n- p-d-. ------------------------- No he ido porque no pude.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...