Рјечник

sr нешто образложити 2   »   et midagi põhjendama 2

76 [седамдесет и шест]

нешто образложити 2

нешто образложити 2

76 [seitsekümmend kuus]

midagi põhjendama 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Зашто ниси дошао / дошла? M--- s- -i-tuln--? M--- s- e- t------ M-k- s- e- t-l-u-? ------------------ Miks sa ei tulnud? 0
Био / Била сам болестан / болесна. Ma --in-h--ge. M- o--- h----- M- o-i- h-i-e- -------------- Ma olin haige. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер сам био болестан / била болесна. Ma e--t-l---,--es---a o------ige. M- e- t------ s--- m- o--- h----- M- e- t-l-u-, s-s- m- o-i- h-i-e- --------------------------------- Ma ei tulnud, sest ma olin haige. 0
Зашто она није дошла? Miks t- -i-tul-u-? M--- t- e- t------ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks ta ei tulnud? 0
Она је била уморна. Ta --i-vä-i--d. T- o-- v------- T- o-i v-s-n-d- --------------- Ta oli väsinud. 0
Она није дошла, јер је била уморна. T- e- -ul-ud----s- t- -li -------. T- e- t------ s--- t- o-- v------- T- e- t-l-u-, s-s- t- o-i v-s-n-d- ---------------------------------- Ta ei tulnud, sest ta oli väsinud. 0
Зашто он није дошао? M----ta e- tu-n-d? M--- t- e- t------ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks ta ei tulnud? 0
Он није имао воље. Tal ei--ln-d-----. T-- e- o---- t---- T-l e- o-n-d t-j-. ------------------ Tal ei olnud tuju. 0
Он није дошао, јер није имао воље. T- -i ---n-d,--es--t-l ei----ud-tu-u. T- e- t------ s--- t-- e- o---- t---- T- e- t-l-u-, s-s- t-l e- o-n-d t-j-. ------------------------------------- Ta ei tulnud, sest tal ei olnud tuju. 0
Зашто ви нисте дошли? Mi-- t- -i tu---d? M--- t- e- t------ M-k- t- e- t-l-u-? ------------------ Miks te ei tulnud? 0
Наш ауто је покварен. Me-e au-o--n k---i. M--- a--- o- k----- M-i- a-t- o- k-t-i- ------------------- Meie auto on katki. 0
Ми нисмо дошли, јер је наш ауто покварен. M---i-t-ln-d, -e-t-m- -u-o -n----k-. M- e- t------ s--- m- a--- o- k----- M- e- t-l-u-, s-s- m- a-t- o- k-t-i- ------------------------------------ Me ei tulnud, sest me auto on katki. 0
Зашто људи нису дошли? Mi-s----d -n-mese--e---u-n--? M--- n--- i------- e- t------ M-k- n-e- i-i-e-e- e- t-l-u-? ----------------------------- Miks need inimesed ei tulnud? 0
Пропустили су воз. Na---äi- ro--i---m--a. N-- j--- r------ m---- N-d j-i- r-n-i-t m-h-. ---------------------- Nad jäid rongist maha. 0
Они нису дошли, јер су пропустили воз. N-d-ei----nu-,----- ---d ro---s- -aha. N-- e- t------ s--- j--- r------ m---- N-d e- t-l-u-, s-s- j-i- r-n-i-t m-h-. -------------------------------------- Nad ei tulnud, sest jäid rongist maha. 0
Зашто ти ниси дошао / дошла? M----sa--- -----d? M--- s- e- t------ M-k- s- e- t-l-u-? ------------------ Miks sa ei tulnud? 0
Ја нисам смео / смела. Ma--- toht--u-. M- e- t-------- M- e- t-h-i-u-. --------------- Ma ei tohtinud. 0
Ја нисам дошао / дошла, јер нисам смео / смела. M--ei--u-nu---sest--a--i-to-t---d. M- e- t------ s--- m- e- t-------- M- e- t-l-u-, s-s- m- e- t-h-i-u-. ---------------------------------- Ma ei tulnud, sest ma ei tohtinud. 0

Урођенички језици Америке

У Америци се говори разни језицима. Главни језик у северној Америци је енглески. Шпански и португалски преовлађују у Jужној Америци. Сви ови језици су у Америку стигли из Европе. Пре колонизације ту су се говорили други језици. Језици претколонијалног времена звали су се урођеничким језицима. Ови језици ни до данас нису довољно истражени. Шароликост поменутих језика је огромна. Сматра се да у северној Америци постоји 60 језичких породица. У јужној Америци би овај број могао бити и 150. Сем тога, постоје и бројни изоловани језици. Сви они су веома различити. Имају врло мало заједничких струкура. Из овог разлога је врло тешко класификовати језике. Њихова различитост условљена је америчком историјом. Америка је насељавана у етапама. Први насељеници стигли су у Америкѕ пре 10.000 година. Сваки народ је са собом донео и свој језик. Урођенички језици имају највише сличности са азијским језицима. Ситуација старих језика Америке није свуда иста. Многи урођенички језици јужној Америци су и данас у употреби. Језике као што су гварани или кечува активно говорe милиони људи. Насупрот томе, многи језици у северној Америци су скоро изумрли. Култура урођеника северне Америке је дуго времена била угњетавана. Због тога је пуно језика нестало. Али, неколико последњих деценија интересовање за њих опет полако расте. Многи су програми усмерени на неговање и очување језика. Значи, могли би ипак имати будућност...