Аз -яма--а я---,---щото------- да -----б-а.
А- н--- д- я я-- з----- т----- д- о--------
А- н-м- д- я я-, з-щ-т- т-я-в- д- о-с-а-н-.
-------------------------------------------
Аз няма да я ям, защото трябва да отслабна. 0 A-----m------- y--- zashch-to t-yab-------tsl--n-.A- n---- d- y- y--- z-------- t------ d- o--------A- n-a-a d- y- y-m- z-s-c-o-o t-y-b-a d- o-s-a-n-.--------------------------------------------------Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер морам смршати.
Аз няма да я ям, защото трябва да отслабна.
Az nyama da ya yam, zashchoto tryabva da otslabna.
Аз няма д- - пия, -а--то т--бва -а --ф----.
А- н--- д- я п--- з----- т----- д- ш-------
А- н-м- д- я п-я- з-щ-т- т-я-в- д- ш-ф-р-м-
-------------------------------------------
Аз няма да я пия, защото трябва да шофирам. 0 Az --am- da----p-ya- z-s-ch-t----y-b-- d---h-fi---.A- n---- d- y- p---- z-------- t------ d- s--------A- n-a-a d- y- p-y-, z-s-c-o-o t-y-b-a d- s-o-i-a-.---------------------------------------------------Az nyama da ya piya, zashchoto tryabva da shofiram.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Аз няма да я пия, защото трябва да шофирам.
Az nyama da ya piya, zashchoto tryabva da shofiram.
Аз -----д---- --я- защ--о е-с-уд--о.
А- н--- д- г- п--- з----- е с-------
А- н-м- д- г- п-я- з-щ-т- е с-у-е-о-
------------------------------------
Аз няма да го пия, защото е студено. 0 Az-n-am- -a--- -i-a,--a-hc--t- ye-stu--n-.A- n---- d- g- p---- z-------- y- s-------A- n-a-a d- g- p-y-, z-s-c-o-o y- s-u-e-o-------------------------------------------Az nyama da go piya, zashchoto ye studeno.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…