Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ca argumentar alguna cosa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [setanta-set]

argumentar alguna cosa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Зашто не једете торту? Pe---uè no men-a -l --st--? P__ q__ n_ m____ e_ p______ P-r q-è n- m-n-a e- p-s-í-? --------------------------- Per què no menja el pastís? 0
Ја морам смршати. Ha-- d- p--dre pes. H___ d_ p_____ p___ H-i- d- p-r-r- p-s- ------------------- Haig de perdre pes. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. (J-- ---men-o-p-rquè -e-d- ---d-- pe-. (___ n_ m____ p_____ h_ d_ p_____ p___ (-o- n- m-n-o p-r-u- h- d- p-r-r- p-s- -------------------------------------- (Jo) no menjo perquè he de perdre pes. 0
Зашто не пијете пиво? P---qu--no--- ----l- -e--e-a? P__ q__ n_ e_ b__ l_ c_______ P-r q-è n- e- b-u l- c-r-e-a- ----------------------------- Per què no es beu la cervesa? 0
Ја морам још возити. E--ara--aig -e --nd-ir. E_____ h___ d_ c_______ E-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ----------------------- Encara haig de conduir. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. J- -o-b-c --rq-- -----a----- de--------. J_ n_ b__ p_____ e_____ h___ d_ c_______ J- n- b-c p-r-u- e-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ---------------------------------------- Jo no bec perquè encara haig de conduir. 0
Зашто не пијеш кафу? P-- què--o----be-- el c-f-? P__ q__ n_ e_ b___ e_ c____ P-r q-è n- e- b-u- e- c-f-? --------------------------- Per què no et beus el cafè? 0
Хладна је. E-tà--r--. E___ f____ E-t- f-e-. ---------- Està fred. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. J- n--m-’l --c-perq---e--à f-e-. J_ n_ m___ b__ p_____ e___ f____ J- n- m-’- b-c p-r-u- e-t- f-e-. -------------------------------- Jo no me’l bec perquè està fred. 0
Зашто не пијеш чај? P-----è no-----e-s-el-te? P__ q__ n_ e_ b___ e_ t__ P-r q-è n- e- b-u- e- t-? ------------------------- Per què no et beus el te? 0
Немам шећера. No tinc--ucre. N_ t___ s_____ N- t-n- s-c-e- -------------- No tinc sucre. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N- -e’- be- --r--è-no---nc-suc-e. N_ m___ b__ p_____ n_ t___ s_____ N- m-’- b-c p-r-u- n- t-n- s-c-e- --------------------------------- No me’l bec perquè no tinc sucre. 0
Зашто не једете супу? Per---è-n-----me-j- l- s-p-? P__ q__ n_ e_ m____ l_ s____ P-r q-è n- e- m-n-a l- s-p-? ---------------------------- Per què no es menja la sopa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N--l-he-dem-n---. N_ l___ d________ N- l-h- d-m-n-d-. ----------------- No l’he demanada. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N---e--- --n-o-p-r--- -o l-h- d--ana--. N_ m_ l_ m____ p_____ n_ l___ d________ N- m- l- m-n-o p-r-u- n- l-h- d-m-n-d-. --------------------------------------- No me la menjo perquè no l’he demanada. 0
Зашто не једете месо? P-- q-è no--enja-la ---n? P__ q__ n_ m____ l_ c____ P-r q-è n- m-n-a l- c-r-? ------------------------- Per què no menja la carn? 0
Ја сам вегетеријанац. S-c-veg---rià. S__ v_________ S-c v-g-t-r-à- -------------- Sóc vegetarià. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N- -a -e--o ------ --- vege-ari-. N_ l_ m____ p_____ s__ v_________ N- l- m-n-o p-r-u- s-c v-g-t-r-à- --------------------------------- No la menjo perquè sóc vegetarià. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…