Рјечник

sr нешто образложити 3   »   ca argumentar alguna cosa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [setanta-set]

argumentar alguna cosa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Зашто не једете торту? Pe- què----me--a-e--------? P-- q-- n- m---- e- p------ P-r q-è n- m-n-a e- p-s-í-? --------------------------- Per què no menja el pastís? 0
Ја морам смршати. H--g--e---rd----e-. H--- d- p----- p--- H-i- d- p-r-r- p-s- ------------------- Haig de perdre pes. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. (J-)--- -e-j--per-uè he-de -e-d-e-pe-. (--- n- m---- p----- h- d- p----- p--- (-o- n- m-n-o p-r-u- h- d- p-r-r- p-s- -------------------------------------- (Jo) no menjo perquè he de perdre pes. 0
Зашто не пијете пиво? Per q-- no e- -eu--- cer-es-? P-- q-- n- e- b-- l- c------- P-r q-è n- e- b-u l- c-r-e-a- ----------------------------- Per què no es beu la cervesa? 0
Ја морам још возити. E--a-a----g--e --n----. E----- h--- d- c------- E-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ----------------------- Encara haig de conduir. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. J--no--e---e------nc--a--ai--d--co----r. J- n- b-- p----- e----- h--- d- c------- J- n- b-c p-r-u- e-c-r- h-i- d- c-n-u-r- ---------------------------------------- Jo no bec perquè encara haig de conduir. 0
Зашто не пијеш кафу? Pe- -u- n--e---e-s-----a--? P-- q-- n- e- b--- e- c---- P-r q-è n- e- b-u- e- c-f-? --------------------------- Per què no et beus el cafè? 0
Хладна је. E--à-fr-d. E--- f---- E-t- f-e-. ---------- Està fred. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. J- n- me-- be- perq----st- f---. J- n- m--- b-- p----- e--- f---- J- n- m-’- b-c p-r-u- e-t- f-e-. -------------------------------- Jo no me’l bec perquè està fred. 0
Зашто не пијеш чај? P-- qu- no et -eu- -- --? P-- q-- n- e- b--- e- t-- P-r q-è n- e- b-u- e- t-? ------------------------- Per què no et beus el te? 0
Немам шећера. N----------re. N- t--- s----- N- t-n- s-c-e- -------------- No tinc sucre. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N--m-’- -ec pe-qu- no-t-nc s--r-. N- m--- b-- p----- n- t--- s----- N- m-’- b-c p-r-u- n- t-n- s-c-e- --------------------------------- No me’l bec perquè no tinc sucre. 0
Зашто не једете супу? Pe- -uè n- es ---j--la -op-? P-- q-- n- e- m---- l- s---- P-r q-è n- e- m-n-a l- s-p-? ---------------------------- Per què no es menja la sopa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. No---he dema-a--. N- l--- d-------- N- l-h- d-m-n-d-. ----------------- No l’he demanada. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N--m- l--m-n-o--er-uè-no-l’he---manada. N- m- l- m---- p----- n- l--- d-------- N- m- l- m-n-o p-r-u- n- l-h- d-m-n-d-. --------------------------------------- No me la menjo perquè no l’he demanada. 0
Зашто не једете месо? P-r --è ---m-n---l- c--n? P-- q-- n- m---- l- c---- P-r q-è n- m-n-a l- c-r-? ------------------------- Per què no menja la carn? 0
Ја сам вегетеријанац. Só- -eg-t-r--. S-- v--------- S-c v-g-t-r-à- -------------- Sóc vegetarià. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N- -a m-n-- -----è--óc-v--e-a-ià. N- l- m---- p----- s-- v--------- N- l- m-n-o p-r-u- s-c v-g-t-r-à- --------------------------------- No la menjo perquè sóc vegetarià. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…