Рјечник

sr нешто образложити 3   »   da begrunde noget 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [syvoghalvfjerds]

begrunde noget 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Зашто не једете торту? Hvo-----s-is-- d--i--e-k-gen? H------ s----- d- i--- k----- H-o-f-r s-i-e- d- i-k- k-g-n- ----------------------------- Hvorfor spiser du ikke kagen? 0
Ја морам смршати. Jeg--k-l---b---ig. J-- s--- t--- m--- J-g s-a- t-b- m-g- ------------------ Jeg skal tabe mig. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Jeg-sp-s-r --- i-ke- f-r-i---g -k-- -ab- m--. J-- s----- d-- i---- f---- j-- s--- t--- m--- J-g s-i-e- d-n i-k-, f-r-i j-g s-a- t-b- m-g- --------------------------------------------- Jeg spiser den ikke, fordi jeg skal tabe mig. 0
Зашто не пијете пиво? H-o---r-dr---er-d---kke -llen? H------ d------ d- i--- ø----- H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- ø-l-n- ------------------------------ Hvorfor drikker du ikke øllen? 0
Ја морам још возити. Je--s--l ----. J-- s--- k---- J-g s-a- k-r-. -------------- Jeg skal køre. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Je-------er---n---k---f-rd- jeg-skal-k-re. J-- d------ d-- i---- f---- j-- s--- k---- J-g d-i-k-r d-n i-k-, f-r-i j-g s-a- k-r-. ------------------------------------------ Jeg drikker den ikke, fordi jeg skal køre. 0
Зашто не пијеш кафу? H---f---d-ik--r du ---e--a-f-n? H------ d------ d- i--- k------ H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- k-f-e-? ------------------------------- Hvorfor drikker du ikke kaffen? 0
Хладна је. Den -r -old. D-- e- k---- D-n e- k-l-. ------------ Den er kold. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. J-g---i-k-- -en --k-, for---den-e--k---. J-- d------ d-- i---- f---- d-- e- k---- J-g d-i-k-r d-n i-k-, f-r-i d-n e- k-l-. ---------------------------------------- Jeg drikker den ikke, fordi den er kold. 0
Зашто не пијеш чај? H-or----d-i-k-r -u i-ke te--? H------ d------ d- i--- t---- H-o-f-r d-i-k-r d- i-k- t-e-? ----------------------------- Hvorfor drikker du ikke teen? 0
Немам шећера. Jeg h-r ---e-----t -ukk-r. J-- h-- i--- n---- s------ J-g h-r i-k- n-g-t s-k-e-. -------------------------- Jeg har ikke noget sukker. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. J-- dr--ker--k-- t---- -o-d- j---ikke-h-r -o----suk-er. J-- d------ i--- t---- f---- j-- i--- h-- n---- s------ J-g d-i-k-r i-k- t-e-, f-r-i j-g i-k- h-r n-g-t s-k-e-. ------------------------------------------------------- Jeg drikker ikke teen, fordi jeg ikke har noget sukker. 0
Зашто не једете супу? H-or-or-spi--r-du-ik---s----n? H------ s----- d- i--- s------ H-o-f-r s-i-e- d- i-k- s-p-e-? ------------------------------ Hvorfor spiser du ikke suppen? 0
Ја је нисам наручио / наручила. J-g ha- -kke-b-s---t -en. J-- h-- i--- b------ d--- J-g h-r i-k- b-s-i-t d-n- ------------------------- Jeg har ikke bestilt den. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Jeg-sp-s-- d-- ikk-,--ordi-je- --ke h----es-il- de-. J-- s----- d-- i---- f---- j-- i--- h-- b------ d--- J-g s-i-e- d-n i-k-, f-r-i j-g i-k- h-r b-s-i-t d-n- ---------------------------------------------------- Jeg spiser den ikke, fordi jeg ikke har bestilt den. 0
Зашто не једете месо? Hv----- sp------u-ikke-k-det? H------ s----- d- i--- k----- H-o-f-r s-i-e- d- i-k- k-d-t- ----------------------------- Hvorfor spiser du ikke kødet? 0
Ја сам вегетеријанац. Jeg-e---e----r. J-- e- v------- J-g e- v-g-t-r- --------------- Jeg er vegetar. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. J-g spis-----t-i--e,-fo-di -eg ---ve----r. J-- s----- d-- i---- f---- j-- e- v------- J-g s-i-e- d-t i-k-, f-r-i j-g e- v-g-t-r- ------------------------------------------ Jeg spiser det ikke, fordi jeg er vegetar. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…