Рјечник

sr нешто образложити 3   »   eo pravigi ion 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sepdek sep]

pravigi ion 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Зашто не једете торту? K--l -i ----a---s la-t-r---? K--- v- n- m----- l- t------ K-a- v- n- m-n-a- l- t-r-o-? ---------------------------- Kial vi ne manĝas la torton? 0
Ја морам смршати. Mi-dev---m--diki-i. M- d---- m--------- M- d-v-s m-l-i-i-i- ------------------- Mi devas maldikiĝi. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Mi -e -a-ĝ-- ĝ-n ĉ-r -i-d--as -a-di-i-i. M- n- m----- ĝ-- ĉ-- m- d---- m--------- M- n- m-n-a- ĝ-n ĉ-r m- d-v-s m-l-i-i-i- ---------------------------------------- Mi ne manĝas ĝin ĉar mi devas maldikiĝi. 0
Зашто не пијете пиво? K-----i--e------as-l- bi-r--? K--- v- n- t------ l- b------ K-a- v- n- t-i-k-s l- b-e-o-? ----------------------------- Kial vi ne trinkas la bieron? 0
Ја морам још возити. Mi d-----an--r-------i. M- d---- a------ s----- M- d-v-s a-k-r-ŭ s-i-i- ----------------------- Mi devas ankoraŭ stiri. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. M-----tri-kas --- -a- mi---va--an-or-ŭ -t-r-. M- n- t------ ĝ-- ĉ-- m- d---- a------ s----- M- n- t-i-k-s ĝ-n ĉ-r m- d-v-s a-k-r-ŭ s-i-i- --------------------------------------------- Mi ne trinkas ĝin ĉar mi devas ankoraŭ stiri. 0
Зашто не пијеш кафу? K--l------ -rinkas-l- ka-on? K--- v- n- t------ l- k----- K-a- v- n- t-i-k-s l- k-f-n- ---------------------------- Kial vi ne trinkas la kafon? 0
Хладна је. Ĝi--alvar--s. Ĝ- m--------- Ĝ- m-l-a-m-s- ------------- Ĝi malvarmas. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Mi-ne t-inkas -i- -ar -i -alvarm--. M- n- t------ ĝ-- ĉ-- ĝ- m--------- M- n- t-i-k-s ĝ-n ĉ-r ĝ- m-l-a-m-s- ----------------------------------- Mi ne trinkas ĝin ĉar ĝi malvarmas. 0
Зашто не пијеш чај? K--- v--n---ri--as -- --on? K--- v- n- t------ l- t---- K-a- v- n- t-i-k-s l- t-o-? --------------------------- Kial vi ne trinkas la teon? 0
Немам шећера. Mi-n- ---as-su---on. M- n- h---- s------- M- n- h-v-s s-k-r-n- -------------------- Mi ne havas sukeron. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. M- ne t-ink-- ĝin---- -i-n- --va- su--ron. M- n- t------ ĝ-- ĉ-- m- n- h---- s------- M- n- t-i-k-s ĝ-n ĉ-r m- n- h-v-s s-k-r-n- ------------------------------------------ Mi ne trinkas ĝin ĉar mi ne havas sukeron. 0
Зашто не једете супу? K-a- vi-n- m--ĝ---la -u-o-? K--- v- n- m----- l- s----- K-a- v- n- m-n-a- l- s-p-n- --------------------------- Kial vi ne manĝas la supon? 0
Ја је нисам наручио / наручила. M--n---en--s--i-. M- n- m----- ĝ--- M- n- m-n-i- ĝ-n- ----------------- Mi ne mendis ĝin. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. M- n---an-as -in -ar m- ne--en--- ĝ-n. M- n- m----- ĝ-- ĉ-- m- n- m----- ĝ--- M- n- m-n-a- ĝ-n ĉ-r m- n- m-n-i- ĝ-n- -------------------------------------- Mi ne manĝas ĝin ĉar mi ne mendis ĝin. 0
Зашто не једете месо? Kia- -i n---a---- -a-v-and--? K--- v- n- m----- l- v------- K-a- v- n- m-n-a- l- v-a-d-n- ----------------------------- Kial vi ne manĝas la viandon? 0
Ја сам вегетеријанац. M--e-t-s-ve-e-ar-no. M- e---- v---------- M- e-t-s v-g-t-r-n-. -------------------- Mi estas vegetarano. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. M--n- manĝa- -in--a--mi ---as ve----r---. M- n- m----- ĝ-- ĉ-- m- e---- v---------- M- n- m-n-a- ĝ-n ĉ-r m- e-t-s v-g-t-r-n-. ----------------------------------------- Mi ne manĝas ĝin ĉar mi estas vegetarano. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…