Рјечник

sr нешто образложити 3   »   et midagi põhjendama 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [seitsekümmend seitse]

midagi põhjendama 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Зашто не једете торту? Mi-- t-----t---i-s-ö? M--- t- t---- e- s--- M-k- t- t-r-i e- s-ö- --------------------- Miks te torti ei söö? 0
Ја морам смршати. Ma-p----al----õtm-. M- p--- a--- v----- M- p-a- a-l- v-t-a- ------------------- Ma pean alla võtma. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ma-ei --- --d-- ---t--a-p--n-all- -õ-m-. M- e- s-- s---- s--- m- p--- a--- v----- M- e- s-ö s-d-, s-s- m- p-a- a-l- v-t-a- ---------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma pean alla võtma. 0
Зашто не пијете пиво? M----te--l-- -i -o-? M--- t- õ--- e- j--- M-k- t- õ-u- e- j-o- -------------------- Miks te õlut ei joo? 0
Ја морам још возити. Ma----n v--- s---ma. M- p--- v--- s------ M- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------- Ma pean veel sõitma. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. M---- --o ----, sest--e-- veel --it--. M- e- j-- s---- s--- p--- v--- s------ M- e- j-o s-d-, s-s- p-a- v-e- s-i-m-. -------------------------------------- Ma ei joo seda, sest pean veel sõitma. 0
Зашто не пијеш кафу? Mi------------ei j-o? M--- s- k---- e- j--- M-k- s- k-h-i e- j-o- --------------------- Miks sa kohvi ei joo? 0
Хладна је. See o- -ül-. S-- o- k---- S-e o- k-l-. ------------ See on külm. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. M- -i -o- -e-a- se-- see o- -ü--. M- e- j-- s---- s--- s-- o- k---- M- e- j-o s-d-, s-s- s-e o- k-l-. --------------------------------- Ma ei joo seda, sest see on külm. 0
Зашто не пијеш чај? M------ --e-------o? M--- s- t--- e- j--- M-k- s- t-e- e- j-o- -------------------- Miks sa teed ei joo? 0
Немам шећера. Mul--i -l--su-kru-. M-- e- o-- s------- M-l e- o-e s-h-r-t- ------------------- Mul ei ole suhkrut. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. M- e- -o--se-a,--e-t---l-ei o-e-suhkru-. M- e- j-- s---- s--- m-- e- o-- s------- M- e- j-o s-d-, s-s- m-l e- o-e s-h-r-t- ---------------------------------------- Ma ei joo seda, sest mul ei ole suhkrut. 0
Зашто не једете супу? M-ks -e su-p- -i--ö-? M--- t- s---- e- s--- M-k- t- s-p-i e- s-ö- --------------------- Miks te suppi ei söö? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ma--- -ell-n-----d-. M- e- t------- s---- M- e- t-l-i-u- s-d-. -------------------- Ma ei tellinud seda. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ma -i-s-ö--e-----e-t ----i---e ------e-li-u-. M- e- s-- s---- s--- m- e- o-- s--- t-------- M- e- s-ö s-d-, s-s- m- e- o-e s-d- t-l-i-u-. --------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma ei ole seda tellinud. 0
Зашто не једете месо? Mik- t--l--a--i sö-? M--- t- l--- e- s--- M-k- t- l-h- e- s-ö- -------------------- Miks te liha ei söö? 0
Ја сам вегетеријанац. M-----n--ai--to-tl---. M- o--- t------------- M- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ---------------------- Ma olen taimetoitlane. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. M------ö--s--a-----t-m--o-en--aimeto-t--n-. M- e- s-- s---- s--- m- o--- t------------- M- e- s-ö s-d-, s-s- m- o-e- t-i-e-o-t-a-e- ------------------------------------------- Ma ei söö seda, sest ma olen taimetoitlane. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…