Рјечник

sr нешто образложити 3   »   fi perustella jotakin 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [seitsemänkymmentäseitsemän]

perustella jotakin 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Зашто не једете торту? M---i ette------akku-? M---- e--- s-- k------ M-k-i e-t- s-ö k-k-u-? ---------------------- Miksi ette syö kakkua? 0
Ја морам смршати. M-nu----ytyy-l--h-u---a. M---- t----- l---------- M-n-n t-y-y- l-i-d-t-a-. ------------------------ Minun täytyy laihduttaa. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. E- s-- sitä, ko-k-----un --y--- -a-hd-t-aa. E- s-- s---- k---- m---- t----- l---------- E- s-ö s-t-, k-s-a m-n-n t-y-y- l-i-d-t-a-. ------------------------------------------- En syö sitä, koska minun täytyy laihduttaa. 0
Зашто не пијете пиво? Mi-s- -tt---uo ----a o-u---? M---- e--- j-- t---- o------ M-k-i e-t- j-o t-o-a o-u-t-? ---------------------------- Miksi ette juo tuota olutta? 0
Ја морам још возити. M--u----y-----i------aa. M---- t----- v---- a---- M-n-n t-y-y- v-e-ä a-a-. ------------------------ Minun täytyy vielä ajaa. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Mi-ä -n ju- si--- -o--a-m--u----yt---viel- aj--. M--- e- j-- s---- k---- m---- t----- v---- a---- M-n- e- j-o s-t-, k-s-a m-n-n t-y-y- v-e-ä a-a-. ------------------------------------------------ Minä en juo sitä, koska minun täytyy vielä ajaa. 0
Зашто не пијеш кафу? Mi-s- e------t-----kah---? M---- e- j-- t---- k------ M-k-i e- j-o t-o-a k-h-i-? -------------------------- Miksi et juo tuota kahvia? 0
Хладна је. S------y-m-ä. S- o- k------ S- o- k-l-ä-. ------------- Se on kylmää. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Mi-ä-e--juo --t-,------ se--n k---ä-. M--- e- j-- s---- k---- s- o- k------ M-n- e- j-o s-t-, k-s-a s- o- k-l-ä-. ------------------------------------- Minä en juo sitä, koska se on kylmää. 0
Зашто не пијеш чај? Miksi -- ju- ---ta-t-e--? M---- e- j-- t---- t----- M-k-i e- j-o t-o-a t-e-ä- ------------------------- Miksi et juo tuota teetä? 0
Немам шећера. M---lla e----e---k---a. M------ e- o-- s------- M-n-l-a e- o-e s-k-r-a- ----------------------- Minulla ei ole sokeria. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. En ----sit---k---a --nu-la ei -l- s-keria. E- j-- s---- k---- m------ e- o-- s------- E- j-o s-t-, k-s-a m-n-l-a e- o-e s-k-r-a- ------------------------------------------ En juo sitä, koska minulla ei ole sokeria. 0
Зашто не једете супу? M---- e-te-syö tuota-k--t---? M---- e--- s-- t---- k------- M-k-i e-t- s-ö t-o-a k-i-t-a- ----------------------------- Miksi ette syö tuota keittoa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Minä-e--t-l--n-t -itä. M--- e- t------- s---- M-n- e- t-l-n-u- s-t-. ---------------------- Minä en tilannut sitä. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. M-nä----s-ö -it-- -osk-----t---n-u--si-ä. M--- e- s-- s---- k---- e- t------- s---- M-n- e- s-ö s-t-, k-s-a e- t-l-n-u- s-t-. ----------------------------------------- Minä en syö sitä, koska en tilannut sitä. 0
Зашто не једете месо? M---i -t-- sy- ---ta-l---a? M---- e--- s-- t---- l----- M-k-i e-t- s-ö t-o-a l-h-a- --------------------------- Miksi ette syö tuota lihaa? 0
Ја сам вегетеријанац. M-n- o-e- k-sv---y-j-. M--- o--- k----------- M-n- o-e- k-s-i-s-ö-ä- ---------------------- Minä olen kasvissyöjä. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Mi-ä-e--s-ö-s-t-,--os-a-ole- --s-issyöj-. M--- e- s-- s---- k---- o--- k----------- M-n- e- s-ö s-t-, k-s-a o-e- k-s-i-s-ö-ä- ----------------------------------------- Minä en syö sitä, koska olen kasvissyöjä. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…