Рјечник

sr нешто образложити 3   »   it giustificare qualcosa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [settantasette]

giustificare qualcosa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Зашто не једете торту? P-rc----on m--gia-l- t-rt-? P----- n-- m----- l- t----- P-r-h- n-n m-n-i- l- t-r-a- --------------------------- Perché non mangia la torta? 0
Ја морам смршати. De----ima-r-re. D--- d--------- D-v- d-m-g-i-e- --------------- Devo dimagrire. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Non--- m--g-o p-r-hé --vo --m--r---. N-- l- m----- p----- d--- d--------- N-n l- m-n-i- p-r-h- d-v- d-m-g-i-e- ------------------------------------ Non la mangio perché devo dimagrire. 0
Зашто не пијете пиво? Perché-n------e-la-b----? P----- n-- b--- l- b----- P-r-h- n-n b-v- l- b-r-a- ------------------------- Perché non beve la birra? 0
Ја морам још возити. D-vo guid-re. D--- g------- D-v- g-i-a-e- ------------- Devo guidare. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N-- -a-b--o-p-rch- de-o g-ida-e. N-- l- b--- p----- d--- g------- N-n l- b-v- p-r-h- d-v- g-i-a-e- -------------------------------- Non la bevo perché devo guidare. 0
Зашто не пијеш кафу? Pe-----no- ---i ----a-f-? P----- n-- b--- i- c----- P-r-h- n-n b-v- i- c-f-è- ------------------------- Perché non bevi il caffè? 0
Хладна је. È fre--o. È f------ È f-e-d-. --------- È freddo. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Non -- --v- p----é è f-e-d-. N-- l- b--- p----- è f------ N-n l- b-v- p-r-h- è f-e-d-. ---------------------------- Non lo bevo perché è freddo. 0
Зашто не пијеш чај? Perché -on -ev--il tè? P----- n-- b--- i- t-- P-r-h- n-n b-v- i- t-? ---------------------- Perché non bevi il tè? 0
Немам шећера. N----o-z----e-o. N-- h- z-------- N-n h- z-c-h-r-. ---------------- Non ho zucchero. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N-n -o---vo----c-- -on--- zucc--r-. N-- l- b--- p----- n-- h- z-------- N-n l- b-v- p-r-h- n-n h- z-c-h-r-. ----------------------------------- Non lo bevo perché non ho zucchero. 0
Зашто не једете супу? P----- --- --ngia -a minest-a? P----- n-- m----- l- m-------- P-r-h- n-n m-n-i- l- m-n-s-r-? ------------------------------ Perché non mangia la minestra? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Non -’-- -r-i-a-a. N-- l--- o-------- N-n l-h- o-d-n-t-. ------------------ Non l’ho ordinata. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. N-- la-ma---o -e-----n-n-l’-- o--in-ta. N-- l- m----- p----- n-- l--- o-------- N-n l- m-n-i- p-r-h- n-n l-h- o-d-n-t-. --------------------------------------- Non la mangio perché non l’ho ordinata. 0
Зашто не једете месо? Perc-é-n---m---i- -a c-rn-? P----- n-- m----- l- c----- P-r-h- n-n m-n-i- l- c-r-e- --------------------------- Perché non mangia la carne? 0
Ја сам вегетеријанац. S--- veg---r----. S--- v----------- S-n- v-g-t-r-a-o- ----------------- Sono vegetariano. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N-- la ma--io----ché son- -e------ano. N-- l- m----- p----- s--- v----------- N-n l- m-n-i- p-r-h- s-n- v-g-t-r-a-o- -------------------------------------- Non la mangio perché sono vegetariano. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…