Рјечник

sr нешто образложити 3   »   it giustificare qualcosa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [settantasette]

giustificare qualcosa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Зашто не једете торту? P----- --n ma---- la -orta? P_____ n__ m_____ l_ t_____ P-r-h- n-n m-n-i- l- t-r-a- --------------------------- Perché non mangia la torta? 0
Ја морам смршати. Devo---m------. D___ d_________ D-v- d-m-g-i-e- --------------- Devo dimagrire. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. No-----m----o -e-------vo --ma--ir-. N__ l_ m_____ p_____ d___ d_________ N-n l- m-n-i- p-r-h- d-v- d-m-g-i-e- ------------------------------------ Non la mangio perché devo dimagrire. 0
Зашто не пијете пиво? P----é---n -e-e la ---ra? P_____ n__ b___ l_ b_____ P-r-h- n-n b-v- l- b-r-a- ------------------------- Perché non beve la birra? 0
Ја морам још возити. D-v- gu-----. D___ g_______ D-v- g-i-a-e- ------------- Devo guidare. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N----a-be-- --rché-dev----id-re. N__ l_ b___ p_____ d___ g_______ N-n l- b-v- p-r-h- d-v- g-i-a-e- -------------------------------- Non la bevo perché devo guidare. 0
Зашто не пијеш кафу? Per-h- n-n-be-i-i--c-ff-? P_____ n__ b___ i_ c_____ P-r-h- n-n b-v- i- c-f-è- ------------------------- Perché non bevi il caffè? 0
Хладна је. È--r----. È f______ È f-e-d-. --------- È freddo. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N-n-l----vo-pe-------fre--o. N__ l_ b___ p_____ è f______ N-n l- b-v- p-r-h- è f-e-d-. ---------------------------- Non lo bevo perché è freddo. 0
Зашто не пијеш чај? Pe-ché---n-be-i--l t-? P_____ n__ b___ i_ t__ P-r-h- n-n b-v- i- t-? ---------------------- Perché non bevi il tè? 0
Немам шећера. N-n-ho -ucch---. N__ h_ z________ N-n h- z-c-h-r-. ---------------- Non ho zucchero. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N-n----be----er-h- --n ho zuc-her-. N__ l_ b___ p_____ n__ h_ z________ N-n l- b-v- p-r-h- n-n h- z-c-h-r-. ----------------------------------- Non lo bevo perché non ho zucchero. 0
Зашто не једете супу? Perch- --n-ma-gi------i-e-tr-? P_____ n__ m_____ l_ m________ P-r-h- n-n m-n-i- l- m-n-s-r-? ------------------------------ Perché non mangia la minestra? 0
Ја је нисам наручио / наручила. No--l’h----dinat-. N__ l___ o________ N-n l-h- o-d-n-t-. ------------------ Non l’ho ordinata. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. No---- m--gi- per-hé---n----o -rd-nata. N__ l_ m_____ p_____ n__ l___ o________ N-n l- m-n-i- p-r-h- n-n l-h- o-d-n-t-. --------------------------------------- Non la mangio perché non l’ho ordinata. 0
Зашто не једете месо? Per-hé---n m-ng-a--a -arne? P_____ n__ m_____ l_ c_____ P-r-h- n-n m-n-i- l- c-r-e- --------------------------- Perché non mangia la carne? 0
Ја сам вегетеријанац. So----e---aria--. S___ v___________ S-n- v-g-t-r-a-o- ----------------- Sono vegetariano. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N-n la m-ng-o ----hé--on---e-e--r--no. N__ l_ m_____ p_____ s___ v___________ N-n l- m-n-i- p-r-h- s-n- v-g-t-r-a-o- -------------------------------------- Non la mangio perché sono vegetariano. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…