Рјечник

sr нешто образложити 3   »   lv kaut ko pamatot 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [septiņdesmit septiņi]

kaut ko pamatot 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Зашто не једете торту? Kā-----ū--neē-at -----? K---- J-- n----- t----- K-p-c J-s n-ē-a- t-r-i- ----------------------- Kāpēc Jūs neēdat torti? 0
Ја морам смршати. Man --sa---i------rs. M-- j--------- s----- M-n j-s-m-z-n- s-a-s- --------------------- Man jāsamazina svars. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. E- n-ēdu, -o m-n--ā-a--zina s-a--. E- n----- j- m-- j--------- s----- E- n-ē-u- j- m-n j-s-m-z-n- s-a-s- ---------------------------------- Es neēdu, jo man jāsamazina svars. 0
Зашто не пијете пиво? K-pē----s-n-dz---t alu? K---- J-- n------- a--- K-p-c J-s n-d-e-a- a-u- ----------------------- Kāpēc Jūs nedzerat alu? 0
Ја морам још возити. M-n---- --br--c. M-- v-- j------- M-n v-l j-b-a-c- ---------------- Man vēl jābrauc. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Es t--ned-er-- -o -an vēl--āb-a-c. E- t- n------- j- m-- v-- j------- E- t- n-d-e-u- j- m-n v-l j-b-a-c- ---------------------------------- Es to nedzeru, jo man vēl jābrauc. 0
Зашто не пијеш кафу? K-pē---u n------kaf---? K---- t- n----- k------ K-p-c t- n-d-e- k-f-j-? ----------------------- Kāpēc tu nedzer kafiju? 0
Хладна је. Tā ir---ks-a. T- i- a------ T- i- a-k-t-. ------------- Tā ir auksta. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Es-to---dze--,----tā -- -ukst-. E- t- n------- j- t- i- a------ E- t- n-d-e-u- j- t- i- a-k-t-. ------------------------------- Es to nedzeru, jo tā ir auksta. 0
Зашто не пијеш чај? Kāp----- n--zer -ēj-? K---- t- n----- t---- K-p-c t- n-d-e- t-j-? --------------------- Kāpēc tu nedzer tēju? 0
Немам шећера. Ma----v cu-u-a. M-- n-- c------ M-n n-v c-k-r-. --------------- Man nav cukura. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Es -o---dz--u--jo-m---n-v--uku-a. E- t- n------- j- m-- n-- c------ E- t- n-d-e-u- j- m-n n-v c-k-r-. --------------------------------- Es to nedzeru, jo man nav cukura. 0
Зашто не једете супу? Kā--c -ū- neē-a--zup-? K---- J-- n----- z---- K-p-c J-s n-ē-a- z-p-? ---------------------- Kāpēc Jūs neēdat zupu? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Es--o--ep--ū-ī--. E- t- n---------- E- t- n-p-s-t-j-. ----------------- Es to nepasūtīju. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Es--- n---u-----ne---ū----. E- t- n----- j- n---------- E- t- n-ē-u- j- n-p-s-t-j-. --------------------------- Es to neēdu, jo nepasūtīju. 0
Зашто не једете месо? K-p-- -ūs n--dat ga-u? K---- J-- n----- g---- K-p-c J-s n-ē-a- g-ļ-? ---------------------- Kāpēc Jūs neēdat gaļu? 0
Ја сам вегетеријанац. E---sm- v-ģ-tār---e. E- e--- v----------- E- e-m- v-ģ-t-r-e-e- -------------------- Es esmu veģetāriete. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Es t--ne-du, j--esmu v-ģet-rie--. E- t- n----- j- e--- v----------- E- t- n-ē-u- j- e-m- v-ģ-t-r-e-e- --------------------------------- Es to neēdu, jo esmu veģetāriete. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…