Рјечник

sr нешто образложити 3   »   pt justificar alguma coisa 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [setenta e sete]

justificar alguma coisa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Зашто не једете торту? P-r-u- é --e --o com- ----r-e? P----- é q-- n-- c--- a t----- P-r-u- é q-e n-o c-m- a t-r-e- ------------------------------ Porque é que não come a tarte? 0
Ја морам смршати. Eu---n-o-------------r. E- t---- q-- e--------- E- t-n-o q-e e-a-r-c-r- ----------------------- Eu tenho que emagrecer. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. E- nã--a co-- p----e -e--o-q----m------r. E- n-- a c--- p----- t---- q-- e--------- E- n-o a c-m- p-r-u- t-n-o q-e e-a-r-c-r- ----------------------------------------- Eu não a como porque tenho que emagrecer. 0
Зашто не пијете пиво? Porque - -ue---o be---a --rve--? P----- é q-- n-- b--- a c------- P-r-u- é q-e n-o b-b- a c-r-e-a- -------------------------------- Porque é que não bebe a cerveja? 0
Ја морам још возити. Eu a-n-a---nho--u----n-uzir. E- a---- t---- q-- c-------- E- a-n-a t-n-o q-e c-n-u-i-. ---------------------------- Eu ainda tenho que conduzir. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. E--nã- a beb---orqu- -ind- te--o --- c-n----r. E- n-- a b--- p----- a---- t---- q-- c-------- E- n-o a b-b- p-r-u- a-n-a t-n-o q-e c-n-u-i-. ---------------------------------------------- Eu não a bebo porque ainda tenho que conduzir. 0
Зашто не пијеш кафу? Po--------u- n-- b--e- - c-fé? P----- é q-- n-- b---- o c---- P-r-u- é q-e n-o b-b-s o c-f-? ------------------------------ Porque é que não bebes o café? 0
Хладна је. Ele e--á--r-o. E-- e--- f---- E-e e-t- f-i-. -------------- Ele está frio. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Eu n------eb--p---u---stá --io. E- n-- o b--- p----- e--- f---- E- n-o o b-b- p-r-u- e-t- f-i-. ------------------------------- Eu não o bebo porque está frio. 0
Зашто не пијеш чај? Por--- - -u- n-o-be-es o-chá? P----- é q-- n-- b---- o c--- P-r-u- é q-e n-o b-b-s o c-á- ----------------------------- Porque é que não bebes o chá? 0
Немам шећера. E--n-------o-a-úc--. E- n-- t---- a------ E- n-o t-n-o a-ú-a-. -------------------- Eu não tenho açúcar. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Eu--ã--- -eb--po-qu----o-te--o-a-úca-. E- n-- o b--- p----- n-- t---- a------ E- n-o o b-b- p-r-u- n-o t-n-o a-ú-a-. -------------------------------------- Eu não o bebo porque não tenho açúcar. 0
Зашто не једете супу? P-rqu--é-q-- -ã- c-------o-a? P----- é q-- n-- c--- a s---- P-r-u- é q-e n-o c-m- a s-p-? ----------------------------- Porque é que não come a sopa? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Eu n-o a -e-i. E- n-- a p---- E- n-o a p-d-. -------------- Eu não a pedi. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Eu -ã- a-co-- p---u- n-- - -e--. E- n-- a c--- p----- n-- a p---- E- n-o a c-m- p-r-u- n-o a p-d-. -------------------------------- Eu não a como porque não a pedi. 0
Зашто не једете месо? Po-----é -ue não -o---- carne? P----- é q-- n-- c--- a c----- P-r-u- é q-e n-o c-m- a c-r-e- ------------------------------ Porque é que não come a carne? 0
Ја сам вегетеријанац. Eu --u--egeta-iano---a. E- s-- v---------- /--- E- s-u v-g-t-r-a-o /-a- ----------------------- Eu sou vegetariano /-a. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Eu---o-a c--------ue-s-u -ege-a-ia-----a. E- n-- a c--- p----- s-- v---------- /--- E- n-o a c-m- p-r-u- s-u v-g-t-r-a-o /-a- ----------------------------------------- Eu não a como porque sou vegetariano /-a. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…