Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sk niečo zdôvodniť 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedemdesiatsedem]

niečo zdôvodniť 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Зашто не једете торту? P--č--nejet--t-r--? P---- n----- t----- P-e-o n-j-t- t-r-u- ------------------- Prečo nejete tortu? 0
Ја морам смршати. M-sím s-h-d-úť. M---- s-------- M-s-m s-h-d-ú-. --------------- Musím schudnúť. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Neje- -u, p-e---e--u-ím--c--d-ú-. N---- j-- p------ m---- s-------- N-j-m j-, p-e-o-e m-s-m s-h-d-ú-. --------------------------------- Nejem ju, pretože musím schudnúť. 0
Зашто не пијете пиво? P-ečo ne---e------o? P---- n------- p---- P-e-o n-p-j-t- p-v-? -------------------- Prečo nepijete pivo? 0
Ја морам још возити. M--í--e----šofér-vať. M---- e--- š--------- M-s-m e-t- š-f-r-v-ť- --------------------- Musím ešte šoférovať. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N--ijem -------to-- mu-í- e----šofér-v--. N------ h-- p------ m---- e--- š--------- N-p-j-m h-, p-e-o-e m-s-m e-t- š-f-r-v-ť- ----------------------------------------- Nepijem ho, pretože musím ešte šoférovať. 0
Зашто не пијеш кафу? P---o-n-p-ješ-ká-u? P---- n------ k---- P-e-o n-p-j-š k-v-? ------------------- Prečo nepiješ kávu? 0
Хладна је. J- --ud---. J- s------- J- s-u-e-á- ----------- Je studená. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N---j-- ----pr--ož---e ---de--. N------ j-- p------ j- s------- N-p-j-m j-, p-e-o-e j- s-u-e-á- ------------------------------- Nepijem ju, pretože je studená. 0
Зашто не пијеш чај? Pr-č--n-pi------n ---? P---- n------ t-- č--- P-e-o n-p-j-š t-n č-j- ---------------------- Prečo nepiješ ten čaj? 0
Немам шећера. Nemá--c-kor. N---- c----- N-m-m c-k-r- ------------ Nemám cukor. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. N--ijem---,---e-ož----------k-r. N------ h-- p------ n---- c----- N-p-j-m h-, p-e-o-e n-m-m c-k-r- -------------------------------- Nepijem ho, pretože nemám cukor. 0
Зашто не једете супу? Pre---ne---e tú p-----k-? P---- n----- t- p-------- P-e-o n-j-t- t- p-l-e-k-? ------------------------- Prečo nejete tú polievku? 0
Ја је нисам наручио / наручила. N-----d-a--so--ju. N--------- s-- j-- N-o-j-d-a- s-m j-. ------------------ Neobjednal som ju. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ne-e- j-, -re---- --- ju---ob--d---. N---- j-- p------ s-- j- n---------- N-j-m j-, p-e-o-e s-m j- n-o-j-d-a-. ------------------------------------ Nejem ju, pretože som ju neobjednal. 0
Зашто не једете месо? P-eč--ne---e--o-mäs-? P---- n----- t- m---- P-e-o n-j-t- t- m-s-? --------------------- Prečo nejete to mäso? 0
Ја сам вегетеријанац. S-- --ge---i--. S-- v---------- S-m v-g-t-r-á-. --------------- Som vegetarián. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. N--e- h-, p--tože -o- ve---a--án. N---- h-- p------ s-- v---------- N-j-m h-, p-e-o-e s-m v-g-t-r-á-. --------------------------------- Nejem ho, pretože som vegetarián. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…