Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sl nekaj utemeljiti 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sedeminsedemdeset]

nekaj utemeljiti 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Зашто не једете торту? Z-----ne---ste t--te? Z---- n- j---- t----- Z-k-j n- j-s-e t-r-e- --------------------- Zakaj ne jeste torte? 0
Ја морам смршати. M-r-m --u-š--i. M---- s-------- M-r-m s-u-š-t-. --------------- Moram shujšati. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. N- --- -e- ke--moram-s----ati. N- j-- j-- k-- m---- s-------- N- j-m j-, k-r m-r-m s-u-š-t-. ------------------------------ Ne jem je, ker moram shujšati. 0
Зашто не пијете пиво? Z-k-- ne p-j-te --v-? Z---- n- p----- p---- Z-k-j n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zakaj ne pijete piva? 0
Ја морам још возити. M-ram ----o----. M---- š- v------ M-r-m š- v-z-t-. ---------------- Moram še voziti. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. N- pi-em -a,-k-- -o--m š- -oz---. N- p---- g-- k-- m---- š- v------ N- p-j-m g-, k-r m-r-m š- v-z-t-. --------------------------------- Ne pijem ga, ker moram še voziti. 0
Зашто не пијеш кафу? Za-a- -- --ješ-k--e? Z---- n- p---- k---- Z-k-j n- p-j-š k-v-? -------------------- Zakaj ne piješ kave? 0
Хладна је. M--la -e. M---- j-- M-z-a j-. --------- Mrzla je. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. N- -ije- j-,-ker j- mrzla. N- p---- j-- k-- j- m----- N- p-j-m j-, k-r j- m-z-a- -------------------------- Ne pijem je, ker je mrzla. 0
Зашто не пијеш чај? Za-aj n- p-je- č---? Z---- n- p---- č---- Z-k-j n- p-j-š č-j-? -------------------- Zakaj ne piješ čaja? 0
Немам шећера. N-m-m sl-dkorj-. N---- s--------- N-m-m s-a-k-r-a- ---------------- Nimam sladkorja. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ne --j---g----er n-m-m -lad-o---. N- p---- g-- k-- n---- s--------- N- p-j-m g-, k-r n-m-m s-a-k-r-a- --------------------------------- Ne pijem ga, ker nimam sladkorja. 0
Зашто не једете супу? Za-a---e---st- ----? Z---- n- j---- j---- Z-k-j n- j-s-e j-h-? -------------------- Zakaj ne jeste juhe? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Nise---e---r-čil--). N---- j- n---------- N-s-m j- n-r-č-l-a-. -------------------- Nisem je naročil(a). 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ne--e- j-, k----e-nise- naro-----). N- j-- j-- k-- j- n---- n---------- N- j-m j-, k-r j- n-s-m n-r-č-l-a-. ----------------------------------- Ne jem je, ker je nisem naročil(a). 0
Зашто не једете месо? Z--aj n- -es-e me-a? Z---- n- j---- m---- Z-k-j n- j-s-e m-s-? -------------------- Zakaj ne jeste mesa? 0
Ја сам вегетеријанац. S-------t-r------ (v-get-r---n-a-. S-- v------------ (--------------- S-m v-g-t-r-j-n-c (-e-e-a-i-a-k-)- ---------------------------------- Sem vegetarijanec (vegetarijanka). 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ne--e--g-, -e- s-m-v-g-ta-ija-ec-(-----a--j----). N- j-- g-- k-- s-- v------------ (--------------- N- j-m g-, k-r s-m v-g-t-r-j-n-c (-e-e-a-i-a-k-)- ------------------------------------------------- Ne jem ga, ker sem vegetarijanec (vegetarijanka). 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…