Рјечник

sr нешто образложити 3   »   sv motivera något 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [sjuttiosju]

motivera något 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Зашто не једете торту? Va---- ä--- n- i--- t-----? Varför äter ni inte tårtan? 0
Ја морам смршати. Ja- m---- b----. Jag måste banta. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. Ja- ä--- d-- i---- f-- a-- j-- m---- b----. Jag äter den inte, för att jag måsta banta. 0
Зашто не пијете пиво? Va---- d------ n- i--- ö---? Varför dricker ni inte ölet? 0
Ја морам још возити. Ja- m---- k---. Jag måste köra. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Ja- d------ d-- i---- f-- a-- j-- m---- k---. Jag dricker det inte, för att jag måste köra. 0
Зашто не пијеш кафу? Va---- d------ d- i--- k-----? Varför dricker du inte kaffet? 0
Хладна је. De- ä- k----. Det är kallt. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. Ja- d------ d-- i---- e------- d-- ä- k----. Jag dricker det inte, eftersom det är kallt. 0
Зашто не пијеш чај? Va---- d------ d- i--- t---? Varför dricker du inte teet? 0
Немам шећера. Ja- h-- i---- s-----. Jag har inget socker. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. Ja- d------ d-- i---- f-- a-- j-- i--- h-- n---- s-----. Jag dricker det inte, för att jag inte har något socker. 0
Зашто не једете супу? Va---- ä--- n- i--- s-----? Varför äter ni inte soppan? 0
Ја је нисам наручио / наручила. Ja- h-- i--- b------- d--. Jag har inte beställt den. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ja- ä--- d-- i---- e------- j-- i--- h-- b------- d--. Jag äter den inte, eftersom jag inte har beställt den. 0
Зашто не једете месо? Va---- ä--- n- i--- k-----? Varför äter ni inte köttet? 0
Ја сам вегетеријанац. Ja- ä- v---------. Jag är vegetarian. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ja- ä--- d-- i---- e------- j-- ä- v---------. Jag äter det inte, eftersom jag är vegetarian. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…