Рјечник

sr нешто образложити 3   »   tr bir şeyler sebep göstermek 3

77 [седамдесет и седам]

нешто образложити 3

нешто образложити 3

77 [yetmiş yedi]

bir şeyler sebep göstermek 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Зашто не једете торту? Tu---y- -iç-n yem--orsu-uz? T------ n---- y------------ T-r-a-ı n-ç-n y-m-y-r-u-u-? --------------------------- Turtayı niçin yemiyorsunuz? 0
Ја морам смршати. K-lo -e---m -azım. K--- v----- l----- K-l- v-r-e- l-z-m- ------------------ Kilo vermem lazım. 0
Ја је не једем, јер морам смршати. K-----er-e- zoru-da-old--u---çin o-u -emi-o-um. K--- v----- z------ o------ i--- o-- y--------- K-l- v-r-e- z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- o-u y-m-y-r-m- ----------------------------------------------- Kilo vermek zorunda olduğum için onu yemiyorum. 0
Зашто не пијете пиво? N--e--b--a-ı --m--ors----? N---- b----- i------------ N-d-n b-r-y- i-m-y-r-u-u-? -------------------------- Neden birayı içmiyorsunuz? 0
Ја морам још возити. D--a a-ab------a-m-- -az--. D--- a---- k-------- l----- D-h- a-a-a k-l-a-m-m l-z-m- --------------------------- Daha araba kullanmam lazım. 0
Ја га не пијем, јер још морам возити. Da-a--raba-----------zo----a---d-ğ-m -ç-n --mi--r-m. D--- a---- k-------- z------ o------ i--- i--------- D-h- a-a-a k-l-a-m-k z-r-n-a o-d-ğ-m i-i- i-m-y-r-m- ---------------------------------------------------- Daha araba kullanmak zorunda olduğum için içmiyorum. 0
Зашто не пијеш кафу? N-d-n k-h-e-i-iç--y-r--n? N---- k------ i---------- N-d-n k-h-e-i i-m-y-r-u-? ------------------------- Neden kahveyi içmiyorsun? 0
Хладна је. S-ğu-u-. S------- S-ğ-m-ş- -------- Soğumuş. 0
Ја је не пијем, јер је хладна. O-u-iç-iyoru-- -ünk--s-ğ-muş. O-- i--------- ç---- s------- O-u i-m-y-r-m- ç-n-ü s-ğ-m-ş- ----------------------------- Onu içmiyorum, çünkü soğumuş. 0
Зашто не пијеш чај? Ned---çay--i----or-un? N---- ç--- i---------- N-d-n ç-y- i-m-y-r-u-? ---------------------- Neden çayı içmiyorsun? 0
Немам шећера. Şek-ri- yo-. Ş------ y--- Ş-k-r-m y-k- ------------ Şekerim yok. 0
Ја га не пијем, јер немам шећера. O---i-miy-r-- ç---ü --ke-im-y--. O-- i-------- ç---- ş------ y--- O-u i-m-y-r-m ç-n-ü ş-k-r-m y-k- -------------------------------- Onu içmiyorum çünkü şekerim yok. 0
Зашто не једете супу? Ne--- ç-r-a------i-or-----? N---- ç------ i------------ N-d-n ç-r-a-ı i-m-y-r-u-u-? --------------------------- Neden çorbayı içmiyorsunuz? 0
Ја је нисам наручио / наручила. On- ısm--l--adı-. O-- ı------------ O-u ı-m-r-a-a-ı-. ----------------- Onu ısmarlamadım. 0
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Iç--yorum çü-kü-onu--sm-rl-ma-ı-. I-------- ç---- o-- ı------------ I-m-y-r-m ç-n-ü o-u ı-m-r-a-a-ı-. --------------------------------- Içmiyorum çünkü onu ısmarlamadım. 0
Зашто не једете месо? Eti n---n yem-yorsu---? E-- n---- y------------ E-i n-ç-n y-m-y-r-u-u-? ----------------------- Eti niçin yemiyorsunuz? 0
Ја сам вегетеријанац. B-n ve---e---nım. B-- v------------ B-n v-j-t-r-a-ı-. ----------------- Ben vejeteryanım. 0
Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. On- ---iyoru-,-çü-kü ben vej--er---ım. O-- y--------- ç---- b-- v------------ O-u y-m-y-r-m- ç-n-ü b-n v-j-t-r-a-ı-. -------------------------------------- Onu yemiyorum, çünkü ben vejeteryanım. 0

Гестикулирање помаже у учењу страних речи

У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен. Он мора да похрани сваку реч. Ви га у томе можете подржати. Гестикулирање је одличан начин помоћи. Гестикулација потпомаже меморисање. Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете. Једна студија је ово јасно потврдила. Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи. У питању су биле измишљене речи. Оне су припадале једном вештачком језику. Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање. То значи да их испитаници нису само чули и прочитали. Користећи гесте они су приказивали њихово значење. Док су учили, мерена им је мождана активност. У току испитивања се дошло до занимљивог открића. Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу. Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга. Ова додатна мождана активност утиче на памћење. При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже. Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области. На тај начин се речник брже обрађује. Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази. Речи се на тај начин и боље похрањују. Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју. Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку. Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења. Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро. Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…