Рјечник

Придеви 2   »   विशेषण २

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

७९ [उन्यासी]

79 [unyaasee]

+

विशेषण २

[visheshan 2]

+

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски хинди Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. मै--- न--- क---- प--- ह-ं मैंने नीले कपड़े पहने हैं 0
ma---- n---- k----- p----- h--n mainne neele kapade pahane hain 		+
Ја имам на себи црвену хаљину. मै--- ल-- क---- प--- ह-ं मैंने लाल कपड़े पहने हैं 0
ma---- l--- k----- p----- h--n mainne laal kapade pahane hain 		+
Ја имам на себи зелену хаљину. मै--- ह-- क---- प--- ह-ं मैंने हरे कपड़े पहने हैं 0
ma---- h--- k----- p----- h--n mainne hare kapade pahane hain 		+
     
Ја купујем црну торбу. मै- क--- ब-- ख----- / ख----- ह-ँ मैं काला बैग खरीदता / खरीदती हूँ 0
ma-- k---- b--- k--------- / k---------- h--n main kaala baig khareedata / khareedatee hoon 		+
Ја купујем смеђу торбу. मै- भ--- ब-- ख----- / ख----- ह-ँ मैं भूरा बैग खरीदता / खरीदती हूँ 0
ma-- b----- b--- k--------- / k---------- h--n main bhoora baig khareedata / khareedatee hoon 		+
Ја купујем белу торбу. मै- स--- ब-- ख----- / ख----- ह-ँ मैं सफ़ेद बैग खरीदता / खरीदती हूँ 0
ma-- s---- b--- k--------- / k---------- h--n main safed baig khareedata / khareedatee hoon 		+
     
Ја требам ново ауто. मु-- ए- न-- ग--- च---ए मुझे एक नयी गाड़ी चाहिए 0
mu--- e- n---- g----- c-----e mujhe ek nayee gaadee chaahie 		+
Ја требам брзо ауто. मु-- ए- त--- ग--- च---ए मुझे एक तेज़ गाड़ी चाहिए 0
mu--- e- t-- g----- c-----e mujhe ek tez gaadee chaahie 		+
Ја требам удобан ауто. मु-- ए- आ------- ग--- च---ए मुझे एक आरामदायी गाड़ी चाहिए 0
mu--- e- a------------ g----- c-----e mujhe ek aaraamadaayee gaadee chaahie 		+
     
Тамо горе станује једна стара жена. वह-- ऊ-- ए- ब---- स----- र--- है वहाँ ऊपर एक बूढ़ी स्त्री रहती है 0
va---- o---- e- b------ s---- r------ h-i vahaan oopar ek boodhee stree rahatee hai 		+
Тамо горе станује једна дебела жена. वह-- ऊ-- ए- म--- स----- र--- है वहाँ ऊपर एक मोटी स्त्री रहती है 0
va---- o---- e- m---- s---- r------ h-i vahaan oopar ek motee stree rahatee hai 		+
Тамо доле станује једна радознала жена. वह-- न--- ए- ज------- स----- र--- है वहाँ नीचे एक जिज्ञासु स्त्री रहती है 0
va---- n----- e- j------- s---- r------ h-i vahaan neeche ek jigyaasu stree rahatee hai 		+
     
Наши гости су били драги људи. हम--- म----- अ---- ल-- थे हमारे मेहमान अच्छे लोग थे 0
ha----- m------- a------ l-- t-e hamaare mehamaan achchhe log the 		+
Наши гости су били културни људи. हम--- म----- व----- ल-- थे हमारे मेहमान विनम्र लोग थे 0
ha----- m------- v----- l-- t-e hamaare mehamaan vinamr log the 		+
Наши гости су били интересантни људи. हम--- म----- द------ ल-- थे हमारे मेहमान दिलचस्प लोग थे 0
ha----- m------- d-------- l-- t-e hamaare mehamaan dilachasp log the 		+
     
Ја имам драгу децу. मे-- ब---- प----- ह-ं मेरे बच्चे प्यारे हैं 0
me-- b------ p----- h--n mere bachche pyaare hain 		+
Али комшије имају безобразну децу. ले--- प------- क- ब---- ढ-- ह-ं लेकिन पड़ोसियों के बच्चे ढीठ हैं 0
le--- p-------- k- b------ d----- h--n lekin padosiyon ke bachche dheeth hain 		+
Јесу ли Ваша деца добра? क्-- आ--- ब---- आ-------- ह--? क्या आपके बच्चे आज्ञाकारी हैं? 0
ky- a----- b------ a----------- h---? kya aapake bachche aagyaakaaree hain? 		+
     

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.