Рјечник

sr Придеви 2   »   mk Придавки 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [седумдесет и девет]

79 [syedoomdyesyet i dyevyet]

Придавки 2

[Pridavki 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Об------ с-- в- с-- ф-----. Облечена сум во син фустан. 0
Ob--------- s--- v- s-- f------.Oblyechyena soom vo sin foostan.
Ја имам на себи црвену хаљину. Об------ с-- в- ц---- ф-----. Облечена сум во црвен фустан. 0
Ob--------- s--- v- t------ f------.Oblyechyena soom vo tzrvyen foostan.
Ја имам на себи зелену хаљину. Об------ с-- в- з---- ф-----. Облечена сум во зелен фустан. 0
Ob--------- s--- v- z------ f------.Oblyechyena soom vo zyelyen foostan.
Ја купујем црну торбу. Ја- к------ е--- ц--- т----. Јас купувам една црна ташна. 0
Јa- k-------- y---- t---- t-----.Јas koopoovam yedna tzrna tashna.
Ја купујем смеђу торбу. Ја- к------ е--- к------ т----. Јас купувам една кафеава ташна. 0
Јa- k-------- y---- k------- t-----.Јas koopoovam yedna kafyeava tashna.
Ја купујем белу торбу. Ја- к------ е--- б--- т----. Јас купувам една бела ташна. 0
Јa- k-------- y---- b---- t-----.Јas koopoovam yedna byela tashna.
Ја требам ново ауто. Ми т---- н--- к---. Ми треба нова кола. 0
Mi t----- n--- k---.Mi tryeba nova kola.
Ја требам брзо ауто. Ми т---- б--- к---. Ми треба брза кола. 0
Mi t----- b--- k---.Mi tryeba brza kola.
Ја требам удобан ауто. Ми т---- у----- к---. Ми треба удобна кола. 0
Mi t----- o------ k---.Mi tryeba oodobna kola.
Тамо горе станује једна стара жена. Та-- г--- ж---- е--- с---- ж---. Таму горе живее една стара жена. 0
Ta--- g----- ʐ------ y---- s---- ʐ----.Tamoo guorye ʐivyeye yedna stara ʐyena.
Тамо горе станује једна дебела жена. Та-- г--- ж---- е--- д----- ж---. Таму горе живее една дебела жена. 0
Ta--- g----- ʐ------ y---- d------- ʐ----.Tamoo guorye ʐivyeye yedna dyebyela ʐyena.
Тамо доле станује једна радознала жена. Та-- д--- ж---- е--- р-------- ж---. Таму долу живее една радознала жена. 0
Ta--- d---- ʐ------ y---- r-------- ʐ----.Tamoo doloo ʐivyeye yedna radoznala ʐyena.
Наши гости су били драги људи. На---- г---- б-- ф--- л---. Нашите гости беа фини луѓе. 0
Na------ g----- b--- f--- l-----.Nashitye guosti byea fini looѓye.
Наши гости су били културни људи. На---- г---- б-- у----- л---. Нашите гости беа учтиви луѓе. 0
Na------ g----- b--- o------- l-----.Nashitye guosti byea oochtivi looѓye.
Наши гости су били интересантни људи. На---- г---- б-- и-------- л---. Нашите гости беа интересни луѓе. 0
Na------ g----- b--- i---------- l-----.Nashitye guosti byea intyeryesni looѓye.
Ја имам драгу децу. Ја- и--- м--- д---. Јас имам мили деца. 0
Јa- i--- m--- d-----.Јas imam mili dyetza.
Али комшије имају безобразну децу. Но с------- и---- д---- д---. Но соседите имаат дрски деца. 0
No s--------- i---- d---- d-----.No sosyeditye imaat drski dyetza.
Јесу ли Ваша деца добра? Да-- В----- д--- с- м----? Дали Вашите деца се мирни? 0
Da-- V------- d----- s-- m----?Dali Vashitye dyetza sye mirni?

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.