Рјечник

sr Придеви 2   »   sv Adjektiv 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [sjuttionio]

Adjektiv 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Jag-har--n-b-----än-i-g -å --g. J-- h-- e- b-- k------- p- m--- J-g h-r e- b-å k-ä-n-n- p- m-g- ------------------------------- Jag har en blå klänning på mig. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. Ja--h-- -n -ö- kl-n-i-g--- -ig. J-- h-- e- r-- k------- p- m--- J-g h-r e- r-d k-ä-n-n- p- m-g- ------------------------------- Jag har en röd klänning på mig. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. J-g--a- ----r------nni-g p---ig. J-- h-- e- g--- k------- p- m--- J-g h-r e- g-ö- k-ä-n-n- p- m-g- -------------------------------- Jag har en grön klänning på mig. 0
Ја купујем црну торбу. Ja- ----r -n--vart-v--k-. J-- k---- e- s---- v----- J-g k-p-r e- s-a-t v-s-a- ------------------------- Jag köper en svart väska. 0
Ја купујем смеђу торбу. Ja---öpe- ---brun-väsk-. J-- k---- e- b--- v----- J-g k-p-r e- b-u- v-s-a- ------------------------ Jag köper en brun väska. 0
Ја купујем белу торбу. Jag -öp-r----vit-v---a. J-- k---- e- v-- v----- J-g k-p-r e- v-t v-s-a- ----------------------- Jag köper en vit väska. 0
Ја требам ново ауто. J-- -ehöver-en--y bi-. J-- b------ e- n- b--- J-g b-h-v-r e- n- b-l- ---------------------- Jag behöver en ny bil. 0
Ја требам брзо ауто. Ja- behöver en-s--bb bil. J-- b------ e- s---- b--- J-g b-h-v-r e- s-a-b b-l- ------------------------- Jag behöver en snabb bil. 0
Ја требам удобан ауто. Ja- -ehöve- e----kväm-bil. J-- b------ e- b----- b--- J-g b-h-v-r e- b-k-ä- b-l- -------------------------- Jag behöver en bekväm bil. 0
Тамо горе станује једна стара жена. D-r-u--e--o- e- g--ma----m. D-- u--- b-- e- g----- d--- D-r u-p- b-r e- g-m-a- d-m- --------------------------- Där uppe bor en gammal dam. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. Där----e -o- -n t---k-da-. D-- u--- b-- e- t---- d--- D-r u-p- b-r e- t-o-k d-m- -------------------------- Där uppe bor en tjock dam. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Där---r- ---------f-ken----. D-- n--- b-- e- n------ d--- D-r n-r- b-r e- n-f-k-n d-m- ---------------------------- Där nere bor en nyfiken dam. 0
Наши гости су били драги људи. V-ra-g----r--ar tre--i-- mä--is--r. V--- g----- v-- t------- m--------- V-r- g-s-e- v-r t-e-l-g- m-n-i-k-r- ----------------------------------- Våra gäster var trevliga människor. 0
Наши гости су били културни људи. V------s--r va---rti-a m---i-k-r. V--- g----- v-- a----- m--------- V-r- g-s-e- v-r a-t-g- m-n-i-k-r- --------------------------------- Våra gäster var artiga människor. 0
Наши гости су били интересантни људи. Vår---ä-------- i-t--s----a mä-n---or. V--- g----- v-- i---------- m--------- V-r- g-s-e- v-r i-t-e-s-n-a m-n-i-k-r- -------------------------------------- Våra gäster var intressanta människor. 0
Ја имам драгу децу. Ja--h-- sn---a bar-. J-- h-- s----- b---- J-g h-r s-ä-l- b-r-. -------------------- Jag har snälla barn. 0
Али комшије имају безобразну децу. Me---åra--r-n--- --r el--- -a--. M-- v--- g------ h-- e---- b---- M-n v-r- g-a-n-r h-r e-a-a b-r-. -------------------------------- Men våra grannar har elaka barn. 0
Јесу ли Ваша деца добра? Ä- e---ba-- v--u-p--st--d-? Ä- e-- b--- v-------------- Ä- e-a b-r- v-l-p-f-s-r-d-? --------------------------- Är era barn väluppfostrade? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.