Рјечник

sr Придеви 2   »   uk Прикметники 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [сімдесят дев’ять]

79 [simdesyat devʺyatʹ]

Прикметники 2

[Prykmetnyky 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. Н----ні -и---пл-ття. Н- м--- с--- п------ Н- м-н- с-н- п-а-т-. -------------------- На мені синє плаття. 0
Na m-n- s-nye --at-ya. N- m--- s---- p------- N- m-n- s-n-e p-a-t-a- ---------------------- Na meni synye plattya.
Ја имам на себи црвену хаљину. Н--ме-і ч-рво-- --а-т-. Н- м--- ч------ п------ Н- м-н- ч-р-о-е п-а-т-. ----------------------- На мені червоне плаття. 0
Na m-n---he-v--- p-atty-. N- m--- c------- p------- N- m-n- c-e-v-n- p-a-t-a- ------------------------- Na meni chervone plattya.
Ја имам на себи зелену хаљину. На м--і------- пл---я. Н- м--- з----- п------ Н- м-н- з-л-н- п-а-т-. ---------------------- На мені зелене плаття. 0
N--me-- -elene p-a-t--. N- m--- z----- p------- N- m-n- z-l-n- p-a-t-a- ----------------------- Na meni zelene plattya.
Ја купујем црну торбу. Я-куп----ор-у сум--. Я к---- ч---- с----- Я к-п-ю ч-р-у с-м-у- -------------------- Я купую чорну сумку. 0
Y- kup-yu ch---u-s--ku. Y- k----- c----- s----- Y- k-p-y- c-o-n- s-m-u- ----------------------- YA kupuyu chornu sumku.
Ја купујем смеђу торбу. Я куп---к-р--н-ву---м-у. Я к---- к-------- с----- Я к-п-ю к-р-ч-е-у с-м-у- ------------------------ Я купую коричневу сумку. 0
Y- -u---u -ory-h---u s--k-. Y- k----- k--------- s----- Y- k-p-y- k-r-c-n-v- s-m-u- --------------------------- YA kupuyu korychnevu sumku.
Ја купујем белу торбу. Я---п-ю-біл----мку. Я к---- б--- с----- Я к-п-ю б-л- с-м-у- ------------------- Я купую білу сумку. 0
YA kupu-u -i-u -um-u. Y- k----- b--- s----- Y- k-p-y- b-l- s-m-u- --------------------- YA kupuyu bilu sumku.
Ја требам ново ауто. Мен--по--і-ен-нови----т---бі--. М--- п------- н---- а---------- М-н- п-т-і-е- н-в-й а-т-м-б-л-. ------------------------------- Мені потрібен новий автомобіль. 0
M-n- -o--i-en -o-y-̆ a-to-ob---. M--- p------- n----- a---------- M-n- p-t-i-e- n-v-y- a-t-m-b-l-. -------------------------------- Meni potriben novyy̆ avtomobilʹ.
Ја требам брзо ауто. Ме-- по-ріб-н ---д--й а-т-м-б-л-. М--- п------- ш------ а---------- М-н- п-т-і-е- ш-и-к-й а-т-м-б-л-. --------------------------------- Мені потрібен швидкий автомобіль. 0
M-n--pot----n sh--d--y- avt-mobi--. M--- p------- s-------- a---------- M-n- p-t-i-e- s-v-d-y-̆ a-t-m-b-l-. ----------------------------------- Meni potriben shvydkyy̆ avtomobilʹ.
Ја требам удобан ауто. М--- п--рі-ен -р-чни- --т-мобіль. М--- п------- з------ а---------- М-н- п-т-і-е- з-у-н-й а-т-м-б-л-. --------------------------------- Мені потрібен зручний автомобіль. 0
Me-- potri--- z-uch-yy- --to-o-il-. M--- p------- z-------- a---------- M-n- p-t-i-e- z-u-h-y-̆ a-t-m-b-l-. ----------------------------------- Meni potriben zruchnyy̆ avtomobilʹ.
Тамо горе станује једна стара жена. Там ---орі-ж-ве--т----ж----. Т-- н----- ж--- с---- ж----- Т-м н-г-р- ж-в- с-а-а ж-н-а- ---------------------------- Там нагорі живе стара жінка. 0
T--------i--------tara -hi--a. T-- n----- z---- s---- z------ T-m n-h-r- z-y-e s-a-a z-i-k-. ------------------------------ Tam nahori zhyve stara zhinka.
Тамо горе станује једна дебела жена. Та---аго---жив- тов--- ж-н--. Т-- н----- ж--- т----- ж----- Т-м н-г-р- ж-в- т-в-т- ж-н-а- ----------------------------- Там нагорі живе товста жінка. 0
Ta--na-or- z-yve----st- z-in--. T-- n----- z---- t----- z------ T-m n-h-r- z-y-e t-v-t- z-i-k-. ------------------------------- Tam nahori zhyve tovsta zhinka.
Тамо доле станује једна радознала жена. Там--низ- жи-е --п--ли-а-жінк-. Т-- в---- ж--- д-------- ж----- Т-м в-и-у ж-в- д-п-т-и-а ж-н-а- ------------------------------- Там внизу живе допитлива жінка. 0
Tam -ny-- -h--e-d---t--v- zh-n-a. T-- v---- z---- d-------- z------ T-m v-y-u z-y-e d-p-t-y-a z-i-k-. --------------------------------- Tam vnyzu zhyve dopytlyva zhinka.
Наши гости су били драги људи. Наш--г---- були-л--’-з--ми люд-ми. Н--- г---- б--- л--------- л------ Н-ш- г-с-і б-л- л-б-я-н-м- л-д-м-. ---------------------------------- Наші гості були люб’язними людьми. 0
Nas-i -o-t- --l---y--'-azny----y-d--y. N---- h---- b--- l----------- l------- N-s-i h-s-i b-l- l-u-'-a-n-m- l-u-ʹ-y- -------------------------------------- Nashi hosti buly lyub'yaznymy lyudʹmy.
Наши гости су били културни људи. Наші -ос-і -ул--в-----в--и лю---и. Н--- г---- б--- в--------- л------ Н-ш- г-с-і б-л- в-і-л-в-м- л-д-м-. ---------------------------------- Наші гості були ввічливими людьми. 0
N---i -osti-b-ly-v--chl--ym--l--dʹm-. N---- h---- b--- v---------- l------- N-s-i h-s-i b-l- v-i-h-y-y-y l-u-ʹ-y- ------------------------------------- Nashi hosti buly vvichlyvymy lyudʹmy.
Наши гости су били интересантни људи. На-- -ості ---и---к-в-ми--юд---. Н--- г---- б--- ц------- л------ Н-ш- г-с-і б-л- ц-к-в-м- л-д-м-. -------------------------------- Наші гості були цікавими людьми. 0
Nas---h--t- b--y -s-ka-ym--ly--ʹ-y. N---- h---- b--- t-------- l------- N-s-i h-s-i b-l- t-i-a-y-y l-u-ʹ-y- ----------------------------------- Nashi hosti buly tsikavymy lyudʹmy.
Ја имам драгу децу. Я -а--ми-их --те-. Я м-- м---- д----- Я м-ю м-л-х д-т-й- ------------------ Я маю милих дітей. 0
Y- may-----ykh di--y̆. Y- m--- m----- d------ Y- m-y- m-l-k- d-t-y-. ---------------------- YA mayu mylykh ditey̆.
Али комшије имају безобразну децу. Ал- --сід----ю-- --хва-их д-те-. А-- с----- м---- з------- д----- А-е с-с-д- м-ю-ь з-х-а-и- д-т-й- -------------------------------- Але сусіди мають зухвалих дітей. 0
Al--s--id- -ay--ʹ-z-k-v-l--h-d-tey-. A-- s----- m----- z--------- d------ A-e s-s-d- m-y-t- z-k-v-l-k- d-t-y-. ------------------------------------ Ale susidy mayutʹ zukhvalykh ditey̆.
Јесу ли Ваша деца добра? Ваші--і-и-чем--? В--- д--- ч----- В-ш- д-т- ч-м-і- ---------------- Ваші діти чемні? 0
Vas-- --t--che-n-? V---- d--- c------ V-s-i d-t- c-e-n-? ------------------ Vashi dity chemni?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.