Рјечник

sr Прошлост 1   »   eo Is-tempo 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [okdek unu]

Is-tempo 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
писати sk---i skribi 0
Он је написао писмо. Li s------ l------. Li skribis leteron. 0
А она је написала разгледницу. Ka- ŝ- s------ k-----. Kaj ŝi skribis karton. 0
читати le-i legi 0
Он је читао илустровани часопис. Li l---- r-----. Li legis revuon. 0
А она је читала књигу. Ka- ŝ- l---- l-----. Kaj ŝi legis libron. 0
узети pr--i preni 0
Он је узео цигарету. Li p----- c--------. Li prenis cigaredon. 0
Она је узела комад чоколаде. Ŝi p----- p---- d- ĉ-------. Ŝi prenis pecon da ĉokolado. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Li e---- m--------- s-- ŝ- e---- f-----. Li estis malfidela, sed ŝi estis fidela. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Li e---- m------------ s-- ŝ- e---- d--------. Li estis maldiligenta, sed ŝi estis diligenta. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. Li e---- m------- s-- ŝ- e---- r---. Li estis malriĉa, sed ŝi estis riĉa. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Li n- h---- m----- s-- m--- ŝ------. Li ne havis monon, sed male ŝuldojn. 0
Он није имао среће, већ пех. Li n- e---- b-------- s-- m--- m----------. Li ne estis bonŝanca, sed male malbonŝanca. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Li n- h---- s-------- s-- m--- m----------. Li ne havis sukceson, sed male malsukceson. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Li n- e---- k-------- s-- m--- m----------. Li ne estis kontenta, sed male malkontenta. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Li n- e---- f------ s-- m--- m--------. Li ne estis feliĉa, sed male malfeliĉa. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Li n- e---- s-------- s-- m--- m----------. Li ne estis simpatia, sed male malsimpatia. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.