Рјечник

sr Прошлост 1   »   fi Menneisyysmuoto 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [kahdeksankymmentäyksi]

Menneisyysmuoto 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
писати ki-------a kirjoittaa 0
Он је написао писмо. Hä- k-------- k------. Hän kirjoitti kirjeen. 0
А она је написала разгледницу. Ja h-- k-------- k-----. Ja hän kirjoitti kortin. 0
читати lu--a lukea 0
Он је читао илустровани часопис. Hä- l--- l-----. Hän luki lehteä. 0
А она је читала књигу. Ja h-- l--- k-----. Ja hän luki kirjan. 0
узети ot--a ottaa 0
Он је узео цигарету. Hä- o--- t------. Hän otti tupakan. 0
Она је узела комад чоколаде. Hä- o--- p---- s-------. Hän otti palan suklaata. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Po--- o-- u------- m---- t---- o-- u---------. Poika oli uskoton, mutta tyttö oli uskollinen. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Po--- o-- l------ m---- t---- o-- a-----. Poika oli laiska, mutta tyttö oli ahkera. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. Po--- o-- k----- m---- t---- o-- r----. Poika oli köyhä, mutta tyttö oli rikas. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Hä----- e- o---- r----- v--- v------. Hänellä ei ollut rahaa, vaan velkoja. 0
Он није имао среће, већ пех. Hä----- e- o---- o----- v--- e-------. Hänellä ei ollut onnea, vaan epäonnea. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Hä----- e- o---- m---------- v--- e-------. Hänellä ei ollut menestystä, vaan epäonnea. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Hä- e- o---- t----------- v--- t---------. Hän ei ollut tyytyväinen, vaan tyytymätön. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Hä- e- o---- o---------- v--- o------. Hän ei ollut onnellinen, vaan onneton. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Hä- e- o---- s------------ v--- e-------------. Hän ei ollut sympaattinen, vaan epämiellyttävä. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.