Рјечник

sr Прошлост 1   »   he ‫עבר 1‬

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

‫81 [שמונים ואחת]‬

81 [shmonim w\'axat]

‫עבר 1‬

[avar 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
писати ‫ל----‬ ‫לכתוב‬ 0
l------ li----v likhtov l-k-t-v -------
Он је написао писмо. ‫ה-- כ-- מ---.‬ ‫הוא כתב מכתב.‬ 0
h- k---- m------. hu k---- m------. hu katav mikhtav. h- k-t-v m-k-t-v. ----------------.
А она је написала разгледницу. ‫ו--- כ--- ג----.‬ ‫והיא כתבה גלויה.‬ 0
w'h- k----- g-----. w'-- k----- g-----. w'hi katvah gluyah. w'h- k-t-a- g-u-a-. -'----------------.
читати ‫ל----‬ ‫לקרוא‬ 0
l---- li--o liqro l-q-o -----
Он је читао илустровани часопис. ‫ה-- ק-- מ----.‬ ‫הוא קרא מגזין.‬ 0
h- q--- m------. hu q--- m------. hu qara magazin. h- q-r- m-g-z-n. ---------------.
А она је читала књигу. ‫ו--- ק--- ס--.‬ ‫והיא קראה ספר.‬ 0
w'h- q--'a- s----. w'-- q----- s----. w'hi qar'ah sefer. w'h- q-r'a- s-f-r. -'------'--------.
узети ‫ל---‬ ‫לקחת‬ 0
l------ la----t laqaxat l-q-x-t -------
Он је узео цигарету. ‫ה-- ל-- ס-----.‬ ‫הוא לקח סיגריה.‬ 0
h- l---- s-------. hu l---- s-------. hu laqax sigariah. h- l-q-x s-g-r-a-. -----------------.
Она је узела комад чоколаде. ‫ו--- ל--- ח---- ש-----.‬ ‫והיא לקחה חתיכת שוקולד.‬ 0
w'h- l----- x------- s-------. w'-- l----- x------- s-------. w'hi laqxah xatikhat shoqolad. w'h- l-q-a- x-t-k-a- s-o-o-a-. -'---------------------------.
Он је био неверан, али је она била верна. ‫ה-- ל- ה-- נ--- א-- ה-- ה---- נ----.‬ ‫הוא לא היה נאמן אבל היא הייתה נאמנה.‬ 0
h- l- h---- n-'e--- a--- h- h----- n-'e-----. hu l- h---- n------ a--- h- h----- n--------. hu lo hayah ne'eman aval hi haitah ne'emanah. h- l- h-y-h n-'e-a- a-a- h- h-i-a- n-'e-a-a-. --------------'----------------------'------.
Он је био лењ, али је она била вредна. ‫ה-- ה-- ע--- א-- ה-- ה---- ח----.‬ ‫הוא היה עצלן אבל היא הייתה חרוצה.‬ 0
h- h---- a----- a--- h- h----- x-------. hu h---- a----- a--- h- h----- x-------. hu hayah atslan aval hi haitah xarutsah. h- h-y-h a-s-a- a-a- h- h-i-a- x-r-t-a-. ---------------------------------------.
Он је био сиромашан, али је она била богата. ‫ה-- ה-- ע-- א-- ה-- ה---- ע----.‬ ‫הוא היה עני אבל היא הייתה עשירה.‬ 0
h- h---- a-- a--- h- h----- a------. hu h---- a-- a--- h- h----- a------. hu hayah ani aval hi haitah ashirah. h- h-y-h a-i a-a- h- h-i-a- a-h-r-h. -----------------------------------.
Он није имао новца, већ дуговe. ‫ל- ה-- ל- כ-- ר- ח----.‬ ‫לא היה לו כסף רק חובות.‬ 0
l- h---- l- k----- r-- x----. lo h---- l- k----- r-- x----. lo hayah lo khesef raq xovot. l- h-y-h l- k-e-e- r-q x-v-t. ----------------------------.
Он није имао среће, већ пех. ‫ל- ה-- ל- מ-- א-- ב-- מ--.‬ ‫לא היה לו מזל אלא ביש מזל.‬ 0
l- h---- l- m---- e-- b--- m----. lo h---- l- m---- e-- b--- m----. lo hayah lo mazal ela bish mazal. l- h-y-h l- m-z-l e-a b-s- m-z-l. --------------------------------.
Он није имао успех, већ неуспех. ‫ה-- ל- ה----- ר- נ---.‬ ‫הוא לא הצליח, רק נכשל.‬ 0
h- l- h-------, r-- n-------. hu l- h-------- r-- n-------. hu lo hitsliax, raq nikhshal. h- l- h-t-l-a-, r-q n-k-s-a-. --------------,-------------.
Он није био задовољан, већ незадовољан. ‫ה-- ל- ה-- מ----- א-- ל- מ----.‬ ‫הוא לא היה מרוצה, אלא לא מרוצה.‬ 0
h- l- h---- m-------, e-- l- m-------. hu l- h---- m-------- e-- l- m-------. hu lo hayah merutseh, ela lo merutseh. h- l- h-y-h m-r-t-e-, e-a l- m-r-t-e-. --------------------,----------------.
Он није био срећан, већ несрећан. ‫ה-- ל- ה-- מ---- א-- ל- מ----.‬ ‫הוא לא היה מאושר אלא לא מאושר.‬ 0
h- l- h---- m-'u---- e-- l- m-'u----. hu l- h---- m------- e-- l- m-------. hu lo hayah me'ushar ela lo me'ushar. h- l- h-y-h m-'u-h-r e-a l- m-'u-h-r. --------------'---------------'-----.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. ‫ה-- ל- ה-- נ---- א-- ל- נ---.‬ ‫הוא לא היה נחמד, אלא לא נחמד.‬ 0
h- l- h---- n-----, e-- l- n-----. hu l- h---- n------ e-- l- n-----. hu lo hayah nexmad, ela lo nexmad. h- l- h-y-h n-x-a-, e-a l- n-x-a-. ------------------,--------------.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.