Рјечник

sr Прошлост 1   »   hu Múlt 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [nyolcvanegy]

Múlt 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
писати ír-i írni 0
Он је написао писмо. Ő (f----) e-- l------ í--. Ő (férfi) egy levelet írt. 0
А она је написала разгледницу. És ő (n-) e-- k--------- í--. És ő (nő) egy képeslapot írt. 0
читати ol----i olvasni 0
Он је читао илустровани часопис. Ő (f----) e-- m------- o-------. Ő (férfi) egy magazint olvasott. 0
А она је читала књигу. És ő (n-) e-- k------ o-------. És ő (nő) egy könyvet olvasott. 0
узети ve--i venni 0
Он је узео цигарету. Ő v--- e-- c---------. Ő vett egy cigarettát. 0
Она је узела комад чоколаде. Ő v--- e-- d---- c---------. Ő vett egy darab csokoládét. 0
Он је био неверан, али је она била верна. Ő (f----) h----- v---- d- ő (n-) h------ v---. Ő (férfi) hűtlen volt, de ő (nő) hűséges volt. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Ő (f----) l---- v---- d- ő (n-) s--------- v---. Ő (férfi) lusta volt, de ő (nő) szorgalmas volt. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. Ő (f----) s------ v---- d- ő (n-) g----- v---. Ő (férfi) szegény volt, de ő (nő) gazdag volt. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Ne- p---- v---- h---- a-------. Nem pénze volt, hanem adóssága. 0
Он није имао среће, већ пех. Ne- s---------- v---- h---- p-----. Nem szerencséje volt, hanem pechje. 0
Он није имао успех, већ неуспех. Ne- s----- v---- h---- k------. Nem sikere volt, hanem kudarca. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. Ne- v--- e--------- h---- e----------. Nem volt elégedett, hanem elégedetlen. 0
Он није био срећан, већ несрећан. Ne- v--- s---------- h---- s------------. Nem volt szerencsés, hanem szerencsétlen. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Ne- v--- s----------- h---- a----------. Nem volt szimpatikus, hanem antipatikus. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.