Рјечник

sr Прошлост 1   »   lv Pagātne 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [astoņdesmit viens]

Pagātne 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
писати r--stīt r------ r-k-t-t ------- rakstīt 0
Он је написао писмо. V-ņš r-k-tī----ēst-l-. V--- r------- v------- V-ņ- r-k-t-j- v-s-u-i- ---------------------- Viņš rakstīja vēstuli. 0
А она је написала разгледницу. U- v--a --ks--j- p-stk-rt-. U- v--- r------- p--------- U- v-ņ- r-k-t-j- p-s-k-r-i- --------------------------- Un viņa rakstīja pastkarti. 0
читати la--t l---- l-s-t ----- lasīt 0
Он је читао илустровани часопис. V--š-l-s-ja-i--s---t- -ur-ā--. V--- l----- i-------- ž------- V-ņ- l-s-j- i-u-t-ē-u ž-r-ā-u- ------------------------------ Viņš lasīja ilustrētu žurnālu. 0
А она је читала књигу. Un-vi-a-l-sīja-g-ām-tu. U- v--- l----- g------- U- v-ņ- l-s-j- g-ā-a-u- ----------------------- Un viņa lasīja grāmatu. 0
узети ņe-t ņ--- ņ-m- ---- ņemt 0
Он је узео цигарету. Viņš--a--m- -----e--. V--- p----- c-------- V-ņ- p-ņ-m- c-g-r-t-. --------------------- Viņš paņēma cigareti. 0
Она је узела комад чоколаде. Viņ---aņēm--g--al-ņ- ---ol-d-s. V--- p----- g------- š--------- V-ņ- p-ņ-m- g-b-l-ņ- š-k-l-d-s- ------------------------------- Viņa paņēma gabaliņu šokolādes. 0
Он је био неверан, али је она била верна. V-ņ---ija -euz-i--g-, bet-viņ- ---- --t--īga. V--- b--- n---------- b-- v--- b--- u-------- V-ņ- b-j- n-u-t-c-g-, b-t v-ņ- b-j- u-t-c-g-. --------------------------------------------- Viņš bija neuzticīgs, bet viņa bija uzticīga. 0
Он је био лењ, али је она била вредна. Viņš -i-a slin--- -e- --ņ- --j----k--. V--- b--- s------ b-- v--- b--- č----- V-ņ- b-j- s-i-k-, b-t v-ņ- b-j- č-k-a- -------------------------------------- Viņš bija slinks, bet viņa bija čakla. 0
Он је био сиромашан, али је она била богата. V--š---j--nabad-ī--, b-t vi-a ---a ----t-. V--- b--- n--------- b-- v--- b--- b------ V-ņ- b-j- n-b-d-ī-s- b-t v-ņ- b-j- b-g-t-. ------------------------------------------ Viņš bija nabadzīgs, bet viņa bija bagāta. 0
Он није имао новца, већ дуговe. Vi--m --b-ja-nau--s, --t-bija -arā-i. V---- n----- n------ b-- b--- p------ V-ņ-m n-b-j- n-u-a-, b-t b-j- p-r-d-. ------------------------------------- Viņam nebija naudas, bet bija parādi. 0
Он није имао среће, већ пех. V-ņa--ne--ja --im--, be- b--a-nelai---. V---- n----- l------ b-- b--- n-------- V-ņ-m n-b-j- l-i-e-, b-t b-j- n-l-i-e-. --------------------------------------- Viņam nebija laimes, bet bija nelaimes. 0
Он није имао успех, већ неуспех. V--a--nebi-a p-n-ku--,---t bij- n-vei--m--. V---- n----- p-------- b-- b--- n---------- V-ņ-m n-b-j- p-n-k-m-, b-t b-j- n-v-i-s-e-. ------------------------------------------- Viņam nebija panākumu, bet bija neveiksmes. 0
Он није био задовољан, већ незадовољан. V-ņš --bi-a --mie-----s--b----ij- ---pm-e-in-ts. V--- n----- a----------- b-- b--- n------------- V-ņ- n-b-j- a-m-e-i-ā-s- b-t b-j- n-a-m-e-i-ā-s- ------------------------------------------------ Viņš nebija apmierināts, bet bija neapmierināts. 0
Он није био срећан, већ несрећан. V-ņš-n-bij---a--īgs--b-t-b-ja n-laim-gs. V--- n----- l------- b-- b--- n--------- V-ņ- n-b-j- l-i-ī-s- b-t b-j- n-l-i-ī-s- ---------------------------------------- Viņš nebija laimīgs, bet bija nelaimīgs. 0
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Viņš------a--i-pāt--k-,-bet -i-- n-s----ti-k-. V--- n----- s---------- b-- b--- n------------ V-ņ- n-b-j- s-m-ā-i-k-, b-t b-j- n-s-m-ā-i-k-. ---------------------------------------------- Viņš nebija simpātisks, bet bija nesimpātisks. 0

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.