Рјечник

sr Прошлост 1   »   mk Минато време 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [осумдесет и еден]

81 [osoomdyesyet i yedyen]

Минато време 1

[Minato vryemye 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
писати пи---а пишува 0
p------- pi-----a pishoova p-s-o-v- --------
Он је написао писмо. То- н----- е--- п----. Тој напиша едно писмо. 0
T-- n------ y---- p----. To- n------ y---- p----. Toј napisha yedno pismo. T-ј n-p-s-a y-d-o p-s-o. -----------------------.
А она је написала разгледницу. А т-- н----- е--- к-------. А таа напиша една картичка. 0
A t-- n------ y---- k--------. A t-- n------ y---- k--------. A taa napisha yedna kartichka. A t-a n-p-s-a y-d-a k-r-i-h-a. -----------------------------.
читати чи-а чита 0
c---- ch--a chita c-i-a -----
Он је читао илустровани часопис. То- ч----- е--- с-------. Тој читаше едно списание. 0
T-- c-------- y---- s--------. To- c-------- y---- s--------. Toј chitashye yedno spisaniye. T-ј c-i-a-h-e y-d-o s-i-a-i-e. -----------------------------.
А она је читала књигу. А т-- ч----- е--- к----. А таа читаше една книга. 0
A t-- c-------- y---- k-----. A t-- c-------- y---- k-----. A taa chitashye yedna knigua. A t-a c-i-a-h-e y-d-a k-i-u-. ----------------------------.
узети зе-а зема 0
z---- zy--a zyema z-e-a -----
Он је узео цигарету. То- з--- е--- ц-----. Тој зеде една цигара. 0
T-- z----- y---- t-------. To- z----- y---- t-------. Toј zyedye yedna tziguara. T-ј z-e-y- y-d-a t-i-u-r-. -------------------------.
Она је узела комад чоколаде. Та- з--- е--- п---- ч-------. Таа зеде едно парче чоколадо. 0
T-- z----- y---- p------ c--------. Ta- z----- y---- p------ c--------. Taa zyedye yedno parchye chokolado. T-a z-e-y- y-d-o p-r-h-e c-o-o-a-o. ----------------------------------.
Он је био неверан, али је она била верна. То- б--- н------- н- т-- б--- в----. Тој беше неверен, но таа беше верна. 0
T-- b------ n---------, n- t-- b------ v-----. To- b------ n---------- n- t-- b------ v-----. Toј byeshye nyevyeryen, no taa byeshye vyerna. T-ј b-e-h-e n-e-y-r-e-, n- t-a b-e-h-e v-e-n-. ----------------------,----------------------.
Он је био лењ, али је она била вредна. То- б--- м------- н- т-- б--- в-----. Тој беше мрзелив, но таа беше вредна. 0
T-- b------ m-------, n- t-- b------ v------. To- b------ m-------- n- t-- b------ v------. Toј byeshye mrzyeliv, no taa byeshye vryedna. T-ј b-e-h-e m-z-e-i-, n- t-a b-e-h-e v-y-d-a. --------------------,-----------------------.
Он је био сиромашан, али је она била богата. То- б--- с--------- н- т-- б--- б-----. Тој беше сиромашен, но таа беше богата. 0
T-- b------ s----------, n- t-- b------ b------. To- b------ s----------- n- t-- b------ b------. Toј byeshye siromashyen, no taa byeshye boguata. T-ј b-e-h-e s-r-m-s-y-n, n- t-a b-e-h-e b-g-a-a. -----------------------,-----------------------.
Он није имао новца, већ дуговe. То- н----- п---- т--- д------. Тој немаше пари, туку долгови. 0
T-- n-------- p---, t----- d-------. To- n-------- p---- t----- d-------. Toј nyemashye pari, tookoo dolguovi. T-ј n-e-a-h-e p-r-, t-o-o- d-l-u-v-. ------------------,----------------.
Он није имао среће, већ пех. То- н----- с----- т--- м----. Тој немаше среќа, туку малер. 0
T-- n-------- s------, t----- m-----. To- n-------- s------- t----- m-----. Toј nyemashye sryekja, tookoo malyer. T-ј n-e-a-h-e s-y-k-a, t-o-o- m-l-e-. ---------------------,--------------.
Он није имао успех, већ неуспех. То- н----- у----- т--- н------. Тој немаше успех, туку неуспех. 0
T-- n-------- o-------, t----- n----------. To- n-------- o-------- t----- n----------. Toј nyemashye oospyekh, tookoo nyeoospyekh. T-ј n-e-a-h-e o-s-y-k-, t-o-o- n-e-o-p-e-h. ----------------------,-------------------.
Он није био задовољан, већ незадовољан. То- н- б--- з--------- т--- н----------. Тој не беше задоволен, туку незадоволен. 0
T-- n-- b------ z---------, t----- n------------. To- n-- b------ z---------- t----- n------------. Toј nye byeshye zadovolyen, tookoo nyezadovolyen. T-ј n-e b-e-h-e z-d-v-l-e-, t-o-o- n-e-a-o-o-y-n. --------------------------,---------------------.
Он није био срећан, већ несрећан. То- н- б--- с------ т--- н-------. Тој не беше среќен, туку несреќен. 0
T-- n-- b------ s--------, t----- n-----------. To- n-- b------ s--------- t----- n-----------. Toј nye byeshye sryekjyen, tookoo nyesryekjyen. T-ј n-e b-e-h-e s-y-k-y-n, t-o-o- n-e-r-e-j-e-. -------------------------,--------------------.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. То- н- б--- с---------- т--- н-----------. Тој не беше симпатичен, туку несимпатичен. 0
T-- n-- b------ s-----------, t----- n--------------. To- n-- b------ s------------ t----- n--------------. Toј nye byeshye simpatichyen, tookoo nyesimpatichyen. T-ј n-e b-e-h-e s-m-a-i-h-e-, t-o-o- n-e-i-p-t-c-y-n. ----------------------------,-----------------------.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.