Рјечник

sr Прошлост 1   »   mr भूतकाळ १

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

८१ [एक्याऐंशी]

81 [Ēkyā\'ainśī]

भूतकाळ १

[bhūtakāḷa 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
писати लिहिणे ल----- ल-ह-ण- ------ लिहिणे 0
li---ē l----- l-h-ṇ- ------ lihiṇē
Он је написао писмо. त---न--ए--प-्--ल-हिले. त----- ए- प--- ल------ त-य-न- ए- प-्- ल-ह-ल-. ---------------------- त्याने एक पत्र लिहिले. 0
tyānē---a patra-li--lē. t---- ē-- p---- l------ t-ā-ē ē-a p-t-a l-h-l-. ----------------------- tyānē ēka patra lihilē.
А она је написала разгледницу. ति-े -क-क-र-ड -----े. त--- ए- क---- ल------ त-न- ए- क-र-ड ल-ह-ल-. --------------------- तिने एक कार्ड लिहिले. 0
T--ē ēk----rḍ- li-il-. T--- ē-- k---- l------ T-n- ē-a k-r-a l-h-l-. ---------------------- Tinē ēka kārḍa lihilē.
читати व--णे व---- व-च-े ----- वाचणे 0
Vā-a-ē V----- V-c-ṇ- ------ Vācaṇē
Он је читао илустровани часопис. त्य--े एक-नियत-ा--क-वा-ल-. त----- ए- न-------- व----- त-य-न- ए- न-य-क-ल-क व-च-े- -------------------------- त्याने एक नियतकालिक वाचले. 0
t--nē-------ya--kāl-k- v--a-ē. t---- ē-- n----------- v------ t-ā-ē ē-a n-y-t-k-l-k- v-c-l-. ------------------------------ tyānē ēka niyatakālika vācalē.
А она је читала књигу. आणि-ति-े-----ु-्-क--ा-ले. आ-- त--- ए- प----- व----- आ-ि त-न- ए- प-स-त- व-च-े- ------------------------- आणि तिने एक पुस्तक वाचले. 0
Ā-i-tinē -k--pus-a---v-c---. Ā-- t--- ē-- p------ v------ Ā-i t-n- ē-a p-s-a-a v-c-l-. ---------------------------- Āṇi tinē ēka pustaka vācalē.
узети घेणे घ--- घ-ण- ---- घेणे 0
G---ē G---- G-ē-ē ----- Ghēṇē
Он је узео цигарету. त-य----एक---गारे- --तल-. त----- ए- स------ घ----- त-य-न- ए- स-ग-र-ट घ-त-ी- ------------------------ त्याने एक सिगारेट घेतली. 0
tyān- ē----igārēṭ---h-talī. t---- ē-- s------- g------- t-ā-ē ē-a s-g-r-ṭ- g-ē-a-ī- --------------------------- tyānē ēka sigārēṭa ghētalī.
Она је узела комад чоколаде. त-न---ॉ-लेटचा-ए- -ु-डा--ेत-ा. त--- च------- ए- त---- घ----- त-न- च-क-े-च- ए- त-क-ा घ-त-ा- ----------------------------- तिने चॉकलेटचा एक तुकडा घेतला. 0
Tin-----alē-acā ē-a t-ka-ā-ghēta-ā. T--- c--------- ē-- t----- g------- T-n- c-k-l-ṭ-c- ē-a t-k-ḍ- g-ē-a-ā- ----------------------------------- Tinē cŏkalēṭacā ēka tukaḍā ghētalā.
Он је био неверан, али је она била верна. तो---ईम----ो-ा---ण -- ----म-णिक हो--. त- ब----- ह---- प- त- प-------- ह---- त- ब-ई-ा- ह-त-, प- त- प-र-म-ण-क ह-त-. ------------------------------------- तो बेईमान होता, पण ती प्रामाणिक होती. 0
Tō-bē-īmān- h-tā- -a-- -ī-p--mā---a-hōtī. T- b------- h---- p--- t- p-------- h---- T- b-'-m-n- h-t-, p-ṇ- t- p-ā-ā-i-a h-t-. ----------------------------------------- Tō bē'īmāna hōtā, paṇa tī prāmāṇika hōtī.
Он је био лењ, али је она била вредна. तो ---ी-ह--ा, पण ---म----ी-हो--. त- आ--- ह---- प- त- म----- ह---- त- आ-श- ह-त-, प- त- म-ह-त- ह-त-. -------------------------------- तो आळशी होता, पण ती मेहनती होती. 0
T- āḷa----ōt---p--- -ī mē-a-atī-h-tī. T- ā---- h---- p--- t- m------- h---- T- ā-a-ī h-t-, p-ṇ- t- m-h-n-t- h-t-. ------------------------------------- Tō āḷaśī hōtā, paṇa tī mēhanatī hōtī.
Он је био сиромашан, али је она била богата. तो --ी---ो-ा---- -------म-त होती. त- ग--- ह---- प- त- श------ ह---- त- ग-ी- ह-त-, प- त- श-र-म-त ह-त-. --------------------------------- तो गरीब होता, पण ती श्रीमंत होती. 0
T- -----a--ō-ā, p-ṇa -ī----m---a --tī. T- g----- h---- p--- t- ś------- h---- T- g-r-b- h-t-, p-ṇ- t- ś-ī-a-t- h-t-. -------------------------------------- Tō garība hōtā, paṇa tī śrīmanta hōtī.
Он није имао новца, већ дуговe. त-या--य--डे---से-नव्ह----फक-----्ज ---े. त---------- प--- न------ फ--- क--- ह---- त-य-च-य-क-े प-स- न-्-त-, फ-्- क-्- ह-त-. ---------------------------------------- त्याच्याकडे पैसे नव्हते, फक्त कर्ज होते. 0
Tyāc--ka-- -a-sē na--a-ē, --ak-- -arja --tē. T--------- p---- n------- p----- k---- h---- T-ā-y-k-ḍ- p-i-ē n-v-a-ē- p-a-t- k-r-a h-t-. -------------------------------------------- Tyācyākaḍē paisē navhatē, phakta karja hōtē.
Он није имао среће, већ пех. त्---्य--डे स-द-----्-त-, --्--द--्-ै--ह---. त---------- स---- न------ फ--- द------ ह---- त-य-च-य-क-े स-द-व न-्-त-, फ-्- द-र-द-व ह-त-. -------------------------------------------- त्याच्याकडे सुदैव नव्हते, फक्त दुर्दैव होते. 0
T-ācy-k--ē--udai-a n-vh--ē----akt--durd-iva h-t-. T--------- s------ n------- p----- d------- h---- T-ā-y-k-ḍ- s-d-i-a n-v-a-ē- p-a-t- d-r-a-v- h-t-. ------------------------------------------------- Tyācyākaḍē sudaiva navhatē, phakta durdaiva hōtē.
Он није имао успех, већ неуспех. त्--च---क-- -श---्---- फ--त--पय--ह-ते. त---------- य- न------ फ--- अ--- ह---- त-य-च-य-क-े य- न-्-त-, फ-्- अ-य- ह-त-. -------------------------------------- त्याच्याकडे यश नव्हते, फक्त अपयश होते. 0
Ty---ākaḍē--aś- n--hatē, --a-ta-a-a-a-------. T--------- y--- n------- p----- a------ h---- T-ā-y-k-ḍ- y-ś- n-v-a-ē- p-a-t- a-a-a-a h-t-. --------------------------------------------- Tyācyākaḍē yaśa navhatē, phakta apayaśa hōtē.
Он није био задовољан, већ незадовољан. तो संतु-्ट नव्हत-, -र-अ--तुष्ट----ा. त- स------ न------ त- अ------- ह---- त- स-त-ष-ट न-्-त-, त- अ-ं-ु-्- ह-त-. ------------------------------------ तो संतुष्ट नव्हता, तर असंतुष्ट होता. 0
Tō -----ṣṭ---a-h---- tara -s--tuṣ-- h-t-. T- s------- n------- t--- a-------- h---- T- s-n-u-ṭ- n-v-a-ā- t-r- a-a-t-ṣ-a h-t-. ----------------------------------------- Tō santuṣṭa navhatā, tara asantuṣṭa hōtā.
Он није био срећан, већ несрећан. त--आनं-ी न-्-ता- -- उदास----ा. त- आ---- न------ त- उ--- ह---- त- आ-ं-ी न-्-त-, त- उ-ा- ह-त-. ------------------------------ तो आनंदी नव्हता, तर उदास होता. 0
Tō-ā----ī -av-a-ā--tar---dās--h---. T- ā----- n------- t--- u---- h---- T- ā-a-d- n-v-a-ā- t-r- u-ā-a h-t-. ----------------------------------- Tō ānandī navhatā, tara udāsa hōtā.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. त---ै----पू--- नव्---- त- ---भा---ा -ो-ा. त- म---------- न------ त- व-------- ह---- त- म-त-र-प-र-ण न-्-त-, त- व-र-ा-ा-ा ह-त-. ----------------------------------------- तो मैत्रीपूर्ण नव्हता, तर वैरभावाचा होता. 0
Tō -ait-ī-ūrṇ--n----t-, t-ra -a-r----v-cā hō-ā. T- m---------- n------- t--- v----------- h---- T- m-i-r-p-r-a n-v-a-ā- t-r- v-i-a-h-v-c- h-t-. ----------------------------------------------- Tō maitrīpūrṇa navhatā, tara vairabhāvācā hōtā.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.