Рјечник

sr Прошлост 1   »   zh 过去时1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81[八十一]

81 [Bāshíyī]

过去时1

guòqù shí 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
писати 写字,书写 写____ 写-,-写 ----- 写字,书写 0
x-ězì,--h---ě x_____ s_____ x-ě-ì- s-ū-i- ------------- xiězì, shūxiě
Он је написао писмо. 他 -- -封-- 。 他 写_ 一_ 信 。 他 写- 一- 信 。 ----------- 他 写了 一封 信 。 0
tā-x-ěl- -ī fēn- --n. t_ x____ y_ f___ x___ t- x-ě-e y- f-n- x-n- --------------------- tā xiěle yī fēng xìn.
А она је написала разгледницу. 她--了 -----片 。 她 写_ 一_ 明__ 。 她 写- 一- 明-片 。 ------------- 她 写了 一个 明信片 。 0
T--xi-le -ī -- míng-ìn---n. T_ x____ y_ g_ m___________ T- x-ě-e y- g- m-n-x-n-i-n- --------------------------- Tā xiěle yī gè míngxìnpiàn.
читати 读-,-书 读____ 读-,-书 ----- 读书,看书 0
D-s--- -àn-hū D_____ k_____ D-s-ū- k-n-h- ------------- Dúshū, kànshū
Он је читао илустровани часопис. 他----一本 画- 。 他 读_ 一_ 画_ 。 他 读- 一- 画- 。 ------------ 他 读了 一本 画报 。 0
t--dú---yī-bě- -u-bào. t_ d___ y_ b__ h______ t- d-l- y- b-n h-à-à-. ---------------------- tā dúle yī běn huàbào.
А она је читала књигу. 她------ --。 她 读_ 一_ 书 。 她 读- 一- 书 。 ----------- 她 读了 一本 书 。 0
Tā-------ī---n----. T_ d___ y_ b__ s___ T- d-l- y- b-n s-ū- ------------------- Tā dúle yī běn shū.
узети 拿--,收---,用--,坐 拿_____________ 拿-取-收-,-,-,-,- -------------- 拿,取,收到,吃,用,乘,坐 0
N-- qǔ- ---u dào,--h-- -ò-g, ---ng----ò N__ q__ s___ d___ c___ y____ c_____ z__ N-, q-, s-ō- d-o- c-ī- y-n-, c-é-g- z-ò --------------------------------------- Ná, qǔ, shōu dào, chī, yòng, chéng, zuò
Он је узео цигарету. 他---抽-了--支 香--。 他 吸__ 了 一_ 香_ 。 他 吸-抽 了 一- 香- 。 --------------- 他 吸/抽 了 一支 香烟 。 0
t- x-/ c--u-e--ī z-ī--i-n--ān. t_ x__ c_____ y_ z__ x________ t- x-/ c-ō-l- y- z-ī x-ā-g-ā-. ------------------------------ tā xī/ chōule yī zhī xiāngyān.
Она је узела комад чоколаде. 她--- 一块 巧克力-。 她 吃_ 一_ 巧__ 。 她 吃- 一- 巧-力 。 ------------- 她 吃了 一块 巧克力 。 0
T- c---e-yī-uà----ǎ-k---. T_ c____ y_____ q________ T- c-ī-e y-k-à- q-ǎ-k-l-. ------------------------- Tā chīle yīkuài qiǎokèlì.
Он је био неверан, али је она била верна. 他--- ---, 但- 她--- -- 。 他 对_ 不___ 但_ 她 对_ 忠_ 。 他 对- 不-诚- 但- 她 对- 忠- 。 ---------------------- 他 对她 不忠诚, 但是 她 对他 忠诚 。 0
Tā -uì--- b-------chén-------h-----d-ì t- ---n-c-é--. T_ d__ t_ b_ z__________ d_____ t_ d__ t_ z__________ T- d-ì t- b- z-ō-g-h-n-, d-n-h- t- d-ì t- z-ō-g-h-n-. ----------------------------------------------------- Tā duì tā bù zhōngchéng, dànshì tā duì tā zhōngchéng.
Он је био лењ, али је она била вредна. 他-很-, -- 她 勤劳-。 他 很__ 但_ 她 勤_ 。 他 很-, 但- 她 勤- 。 --------------- 他 很懒, 但是 她 勤劳 。 0
T- -ě---ǎn-------ì -ā qínlá-. T_ h__ l___ d_____ t_ q______ T- h-n l-n- d-n-h- t- q-n-á-. ----------------------------- Tā hěn lǎn, dànshì tā qínláo.
Он је био сиромашан, али је она била богата. 他 -穷,-但-----钱 。 他 很__ 但_ 她 有_ 。 他 很-, 但- 她 有- 。 --------------- 他 很穷, 但是 她 有钱 。 0
Tā-hě- -ió-----àn-----ā yǒu-q-á-. T_ h__ q_____ d_____ t_ y__ q____ T- h-n q-ó-g- d-n-h- t- y-u q-á-. --------------------------------- Tā hěn qióng, dànshì tā yǒu qián.
Он није имао новца, већ дуговe. 他------ 还有 债务-。 他 没_ 钱_ 还_ 债_ 。 他 没- 钱- 还- 债- 。 --------------- 他 没有 钱, 还有 债务 。 0
T- -é-y-- --án---á--y-u---à---. T_ m_____ q____ h__ y__ z______ T- m-i-ǒ- q-á-, h-i y-u z-à-w-. ------------------------------- Tā méiyǒu qián, hái yǒu zhàiwù.
Он није имао среће, већ пех. 他--- -运---还-很---。 他 没_ 好___ 还 很__ 。 他 没- 好-气- 还 很-霉 。 ----------------- 他 没有 好运气, 还 很倒霉 。 0
T---éi--uhǎ- ---q-, --i h-n dǎ-méi. T_ m________ y_____ h__ h__ d______ T- m-i-ǒ-h-o y-n-ì- h-i h-n d-o-é-. ----------------------------------- Tā méiyǒuhǎo yùnqì, hái hěn dǎoméi.
Он није имао успех, већ неуспех. 他-- --- 还-很---。 他 没 成__ 还 很__ 。 他 没 成-, 还 很-败 。 --------------- 他 没 成功, 还 很失败 。 0
T-----chénggōng, -á-------hīb--. T_ m_ c_________ h__ h__ s______ T- m- c-é-g-ō-g- h-i h-n s-ī-à-. -------------------------------- Tā mò chénggōng, hái hěn shībài.
Он није био задовољан, већ незадовољан. 他---满-, 而- ---- 。 他 不 满__ 而_ 很___ 。 他 不 满-, 而- 很-满- 。 ----------------- 他 不 满意, 而且 很不满足 。 0
T- bù--ǎn-ì--érqi- hěn--ù --n-ú. T_ b_ m_____ é____ h__ b_ m_____ T- b- m-n-ì- é-q-ě h-n b- m-n-ú- -------------------------------- Tā bù mǎnyì, érqiě hěn bù mǎnzú.
Он није био срећан, већ несрећан. 他 ---- -----幸福-。 他 不___ 而_ 很___ 。 他 不-心- 而- 很-幸- 。 ---------------- 他 不开心, 而且 很不幸福 。 0
T--bù -ā--ī-, -rqi--h-- -ù-xìngf-. T_ b_ k______ é____ h__ b_ x______ T- b- k-i-ī-, é-q-ě h-n b- x-n-f-. ---------------------------------- Tā bù kāixīn, érqiě hěn bù xìngfú.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. 他 让人-没---感--而且 惹-厌-。 他 让_ 没_ 好__ 而_ 惹__ 。 他 让- 没- 好-, 而- 惹-厌 。 -------------------- 他 让人 没有 好感, 而且 惹人厌 。 0
Tā-ràn- --n m----u -ǎ----,--r--ě-----én----. T_ r___ r__ m_____ h______ é____ r_ r__ y___ T- r-n- r-n m-i-ǒ- h-o-ǎ-, é-q-ě r- r-n y-n- -------------------------------------------- Tā ràng rén méiyǒu hǎogǎn, érqiě rě rén yàn.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.