Рјечник

sr Прошлост 1   »   zh 过去时1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81[八十一]

81 [Bāshíyī]

过去时1

[guòqù shí 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
писати 写字--写 写字,书写 0
x----, s----- xi---- s----ě xiězì, shūxiě x-ě-ì, s-ū-i- -----,-------
Он је написао писмо. 他 写- 一- 信 。 他 写了 一封 信 。 0
t- x---- y- f--- x--. tā x---- y- f--- x--. tā xiěle yī fēng xìn. t- x-ě-e y- f-n- x-n. --------------------.
А она је написала разгледницу. 她 写- 一- 明-- 。 她 写了 一个 明信片 。 0
T- x---- y- g- m----------. Tā x---- y- g- m----------. Tā xiěle yī gè míngxìnpiàn. T- x-ě-e y- g- m-n-x-n-i-n. --------------------------.
читати 读书--书 读书,看书 0
D----, k----- Dú---- k----ū Dúshū, kànshū D-s-ū, k-n-h- -----,-------
Он је читао илустровани часопис. 他 读- 一- 画- 。 他 读了 一本 画报 。 0
t- d--- y- b-- h-----. tā d--- y- b-- h-----. tā dúle yī běn huàbào. t- d-l- y- b-n h-à-à-. ---------------------.
А она је читала књигу. 她 读- 一- 书 。 她 读了 一本 书 。 0
T- d--- y- b-- s--. Tā d--- y- b-- s--. Tā dúle yī běn shū. T- d-l- y- b-n s-ū. ------------------.
узети 拿,-----------坐 拿,取,收到,吃,用,乘,坐 0
N-, q-, s--- d--, c--, y---, c----, z-- Ná- q-- s--- d--- c--- y---- c----- z-ò Ná, qǔ, shōu dào, chī, yòng, chéng, zuò N-, q-, s-ō- d-o, c-ī, y-n-, c-é-g, z-ò --,---,---------,----,-----,------,----
Он је узео цигарету. 他 吸/抽 了 一- 香- 。 他 吸/抽 了 一支 香烟 。 0
t- x-/ c----- y- z-- x-------. tā x-/ c----- y- z-- x-------. tā xī/ chōule yī zhī xiāngyān. t- x-/ c-ō-l- y- z-ī x-ā-g-ā-. -----/-----------------------.
Она је узела комад чоколаде. 她 吃- 一- 巧-- 。 她 吃了 一块 巧克力 。 0
T- c---- y----- q-------. Tā c---- y----- q-------. Tā chīle yīkuài qiǎokèlì. T- c-ī-e y-k-à- q-ǎ-k-l-. ------------------------.
Он је био неверан, али је она била верна. 他 对- 不--- 但- 她 对- 忠- 。 他 对她 不忠诚, 但是 她 对他 忠诚 。 0
T- d-- t- b- z---------, d----- t- d-- t- z---------. Tā d-- t- b- z---------- d----- t- d-- t- z---------. Tā duì tā bù zhōngchéng, dànshì tā duì tā zhōngchéng. T- d-ì t- b- z-ō-g-h-n-, d-n-h- t- d-ì t- z-ō-g-h-n-. -----------------------,----------------------------.
Он је био лењ, али је она била вредна. 他 很-- 但- 她 勤- 。 他 很懒, 但是 她 勤劳 。 0
T- h-- l--, d----- t- q-----. Tā h-- l--- d----- t- q-----. Tā hěn lǎn, dànshì tā qínláo. T- h-n l-n, d-n-h- t- q-n-á-. ----------,-----------------.
Он је био сиромашан, али је она била богата. 他 很-- 但- 她 有- 。 他 很穷, 但是 她 有钱 。 0
T- h-- q----, d----- t- y-- q---. Tā h-- q----- d----- t- y-- q---. Tā hěn qióng, dànshì tā yǒu qián. T- h-n q-ó-g, d-n-h- t- y-u q-á-. ------------,-------------------.
Он није имао новца, већ дуговe. 他 没- 钱- 还- 债- 。 他 没有 钱, 还有 债务 。 0
T- m----- q---, h-- y-- z-----. Tā m----- q---- h-- y-- z-----. Tā méiyǒu qián, hái yǒu zhàiwù. T- m-i-ǒ- q-á-, h-i y-u z-à-w-. --------------,---------------.
Он није имао среће, већ пех. 他 没- 好--- 还 很-- 。 他 没有 好运气, 还 很倒霉 。 0
T- m-------- y----, h-- h-- d-----. Tā m-------- y----- h-- h-- d-----. Tā méiyǒuhǎo yùnqì, hái hěn dǎoméi. T- m-i-ǒ-h-o y-n-ì, h-i h-n d-o-é-. ------------------,---------------.
Он није имао успех, већ неуспех. 他 没 成-- 还 很-- 。 他 没 成功, 还 很失败 。 0
T- m- c--------, h-- h-- s-----. Tā m- c--------- h-- h-- s-----. Tā mò chénggōng, hái hěn shībài. T- m- c-é-g-ō-g, h-i h-n s-ī-à-. ---------------,---------------.
Он није био задовољан, већ незадовољан. 他 不 满-- 而- 很--- 。 他 不 满意, 而且 很不满足 。 0
T- b- m----, é---- h-- b- m----. Tā b- m----- é---- h-- b- m----. Tā bù mǎnyì, érqiě hěn bù mǎnzú. T- b- m-n-ì, é-q-ě h-n b- m-n-ú. -----------,-------------------.
Он није био срећан, већ несрећан. 他 不--- 而- 很--- 。 他 不开心, 而且 很不幸福 。 0
T- b- k-----, é---- h-- b- x-----. Tā b- k------ é---- h-- b- x-----. Tā bù kāixīn, érqiě hěn bù xìngfú. T- b- k-i-ī-, é-q-ě h-n b- x-n-f-. ------------,--------------------.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. 他 让- 没- 好-- 而- 惹-- 。 他 让人 没有 好感, 而且 惹人厌 。 0
T- r--- r-- m----- h-----, é---- r- r-- y--. Tā r--- r-- m----- h------ é---- r- r-- y--. Tā ràng rén méiyǒu hǎogǎn, érqiě rě rén yàn. T- r-n- r-n m-i-ǒ- h-o-ǎ-, é-q-ě r- r-n y-n. -------------------------,-----------------.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.