Рјечник

sr Прошлост 2   »   be Прошлы час 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [восемдзесят два]

82 [vosemdzesyat dva]

Прошлы час 2

[Proshly chas 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Та-- д------- в-------- х----- д-------? Табе давялося выклікаць хуткую дапамогу? 0
T--- d--------- v--------’ k------- d-------? Ta-- d--------- v--------- k------- d-------? Tabe davyalosya vyklіkats’ khutkuyu dapamogu? T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s’ k-u-k-y- d-p-m-g-? -------------------------’------------------?
Јеси ли морао / морала звати доктора? Та-- д------- в-------- д------? Табе давялося выклікаць доктара? 0
T--- d--------- v--------’ d------? Ta-- d--------- v--------- d------? Tabe davyalosya vyklіkats’ doktara? T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s’ d-k-a-a? -------------------------’--------?
Јеси ли морао / морала звати полицију? Та-- д------- в-------- п------? Табе давялося выклікаць паліцыю? 0
T--- d--------- v--------’ p--------? Ta-- d--------- v--------- p--------? Tabe davyalosya vyklіkats’ palіtsyyu? T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s’ p-l-t-y-u? -------------------------’----------?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. У В-- ё--- н---- т-------? У м--- ё- т----- ш-- б--. У Вас ёсць нумар тэлефона? У мяне ён толькі што быў. 0
U V-- y----’ n---- t-------? U m---- y-- t--’k- s--- b--. U V-- y----- n---- t-------? U m---- y-- t----- s--- b--. U Vas yosts’ numar telefona? U myane yon tol’kі shto byu. U V-s y-s-s’ n-m-r t-l-f-n-? U m-a-e y-n t-l’k- s-t- b-u. -----------’---------------?----------------’-----------.
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. У В-- ё--- а----? У м--- ё- т----- ш-- б--. У Вас ёсць адрас? У мяне ён толькі што быў. 0
U V-- y----’ a----? U m---- y-- t--’k- s--- b--. U V-- y----- a----? U m---- y-- t----- s--- b--. U Vas yosts’ adras? U myane yon tol’kі shto byu. U V-s y-s-s’ a-r-s? U m-a-e y-n t-l’k- s-t- b-u. -----------’------?----------------’-----------.
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. У В-- ё--- к---- г-----? У м--- я-- т----- ш-- б---. У Вас ёсць карта горада? У мяне яна толькі што была. 0
U V-- y----’ k---- g-----? U m---- y--- t--’k- s--- b---. U V-- y----- k---- g-----? U m---- y--- t----- s--- b---. U Vas yosts’ karta gorada? U myane yana tol’kі shto byla. U V-s y-s-s’ k-r-a g-r-d-? U m-a-e y-n- t-l’k- s-t- b-l-. -----------’-------------?-----------------’------------.
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. Ён п------ с---------? Ё- н- м-- п------ с---------. Ён прыйшоў своечасова? Ён не мог прыйсці своечасова. 0
E- p------- s----------? Y-- n- m-- p------- s----------. En p------- s----------? Y-- n- m-- p------- s----------. En pryyshou svoechasova? YOn ne mog pryystsі svoechasova. E- p-y-s-o- s-o-c-a-o-a? Y-n n- m-g p-y-s-s- s-o-c-a-o-a. -----------------------?--------------------------------.
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. Ён з------ ш---? Ё- н- м-- з------ ш---. Ён знайшоў шлях? Ён не мог знайсці шлях. 0
E- z------- s------? Y-- n- m-- z------- s------. En z------- s------? Y-- n- m-- z------- s------. En znayshou shlyakh? YOn ne mog znaystsі shlyakh. E- z-a-s-o- s-l-a-h? Y-n n- m-g z-a-s-s- s-l-a-h. -------------------?----------------------------.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ён ц--- з-------? Ё- н- м-- м--- з--------. Ён цябе зразумеў? Ён не мог мяне зразумець. 0
E- t----- z-------? Y-- n- m-- m---- z--------’. En t----- z-------? Y-- n- m-- m---- z---------. En tsyabe zrazumeu? YOn ne mog myane zrazumets’. E- t-y-b- z-a-u-e-? Y-n n- m-g m-a-e z-a-u-e-s’. ------------------?---------------------------’.
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Ча-- т- н- м-- п------ с---------? Чаму ты не мог прыйсці своечасова? 0
C---- t- n- m-- p------- s----------? Ch--- t- n- m-- p------- s----------? Chamu ty ne mog pryystsі svoechasova? C-a-u t- n- m-g p-y-s-s- s-o-c-a-o-a? ------------------------------------?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? Ча-- т- н- м-- з------ ш---? Чаму ты не мог знайсці шлях? 0
C---- t- n- m-- z------- s------? Ch--- t- n- m-- z------- s------? Chamu ty ne mog znaystsі shlyakh? C-a-u t- n- m-g z-a-s-s- s-l-a-h? --------------------------------?
Зашто га ниси могао / могла разумети? Ча-- т- н- м-- я-- з--------? Чаму ты не мог яго зразумець? 0
C---- t- n- m-- y--- z--------’? Ch--- t- n- m-- y--- z---------? Chamu ty ne mog yago zrazumets’? C-a-u t- n- m-g y-g- z-a-u-e-s’? ------------------------------’?
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. Я н- м-- / н- м---- п------ с---------- б- н- б--- а-------. Я не мог / не магла прыйсці своечасова, бо не было аўтобуса. 0
Y- n- m-- / n- m---- p------- s----------, b- n- b--- a-------. Ya n- m-- / n- m---- p------- s----------- b- n- b--- a-------. Ya ne mog / ne magla pryystsі svoechasova, bo ne bylo autobusa. Y- n- m-g / n- m-g-a p-y-s-s- s-o-c-a-o-a, b- n- b-l- a-t-b-s-. ----------/------------------------------,--------------------.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Я н- м-- / н- м---- з------ ш---- б- ў м--- н- б--- к---- г-----. Я не мог / не магла знайсці шлях, бо ў мяне не было карты горада. 0
Y- n- m-- / n- m---- z------- s------, b- u m---- n- b--- k---- g-----. Ya n- m-- / n- m---- z------- s------- b- u m---- n- b--- k---- g-----. Ya ne mog / ne magla znaystsі shlyakh, bo u myane ne bylo karty gorada. Y- n- m-g / n- m-g-a z-a-s-s- s-l-a-h, b- u m-a-e n- b-l- k-r-y g-r-d-. ----------/--------------------------,--------------------------------.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Я н- м-- / н- м---- я-- з--------- б- м----- б--- в----- г-----. Я не мог / не магла яго зразумець, бо музыка была вельмі гучная. 0
Y- n- m-- / n- m---- y--- z--------’, b- m----- b--- v--’m- g-------. Ya n- m-- / n- m---- y--- z---------- b- m----- b--- v----- g-------. Ya ne mog / ne magla yago zrazumets’, bo muzyka byla vel’mі guchnaya. Y- n- m-g / n- m-g-a y-g- z-a-u-e-s’, b- m-z-k- b-l- v-l’m- g-c-n-y-. ----------/------------------------’,-------------------’-----------.
Ја сам морао / морала узети такси. Мн- д------- ў---- т----. Мне давялося ўзяць таксі. 0
M-- d--------- u-----’ t----. Mn- d--------- u------ t----. Mne davyalosya uzyats’ taksі. M-e d-v-a-o-y- u-y-t-’ t-k-і. ---------------------’------.
Ја сам морао / морала купити план града. Мн- д------- к----- к---- г-----. Мне давялося купіць карту горада. 0
M-- d--------- k-----’ k---- g-----. Mn- d--------- k------ k---- g-----. Mne davyalosya kupіts’ kartu gorada. M-e d-v-a-o-y- k-p-t-’ k-r-u g-r-d-. ---------------------’-------------.
Ја сам морао / морала искључити радио. Я б-- / б--- в------- / в------- в-------- р----. Я быў / была вымушаны / вымушана выключыць радыё. 0
Y- b-- / b--- v-------- / v-------- v----------’ r----. Ya b-- / b--- v-------- / v-------- v----------- r----. Ya byu / byla vymushany / vymushana vyklyuchyts’ radye. Y- b-u / b-l- v-m-s-a-y / v-m-s-a-a v-k-y-c-y-s’ r-d-e. -------/----------------/----------------------’------.

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!