Рјечник

sr Прошлост 2   »   fa ‫زمان گذشته 2‬

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

‫82 [هشتاد و دو]‬

82 [hashtâd-o-do]

‫زمان گذشته 2‬

[zamâne gozashte 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? ‫آی- م-ب-- بو-------مب-لانس---ا --ی-‬ ‫--- م---- ب--- ی- آ------- ص-- ک---- ‫-ی- م-ب-ر ب-د- ی- آ-ب-ل-ن- ص-ا ک-ی-‬ ------------------------------------- ‫آیا مجبور بودی یک آمبولانس صدا کنی؟‬ 0
t--m-jbur----i-y----m----ns-sed- -on-? t- m----- b--- y-- â------- s--- k---- t- m-j-u- b-d- y-k â-b-l-n- s-d- k-n-? -------------------------------------- to majbur budi yek âmbulâns sedâ koni?
Јеси ли морао / морала звати доктора? ‫-ی--م-بور -ودی---شک--ا---ر---ی-‬ ‫--- م---- ب--- پ--- ر- خ-- ک---- ‫-ی- م-ب-ر ب-د- پ-ش- ر- خ-ر ک-ی-‬ --------------------------------- ‫آیا مجبور بودی پزشک را خبر کنی؟‬ 0
to ---bu--------e-e-h- râ kh---r-kon-? t- m----- b--- p------ r- k----- k---- t- m-j-u- b-d- p-z-s-k r- k-a-a- k-n-? -------------------------------------- to majbur budi pezeshk râ khabar koni?
Јеси ли морао / морала звати полицију? ‫آیا-مجبو--ب--- -لیس را ----کن--‬ ‫--- م---- ب--- پ--- ر- خ-- ک---- ‫-ی- م-ب-ر ب-د- پ-ی- ر- خ-ر ک-ی-‬ --------------------------------- ‫آیا مجبور بودی پلیس را خبر کنی؟‬ 0
t- -a-b-r bud- ---is--â k-a-a--k-n-? t- m----- b--- p---- r- k----- k---- t- m-j-u- b-d- p-l-s r- k-a-a- k-n-? ------------------------------------ to majbur budi polis râ khabar koni?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. ‫-ش-- ش-ا-ه ت-ف- -ش را---ری-؟--ا-ا-ا- من آن-را --ش-م-‬ ‫ ش-- ش---- ت--- ا- ر- د----- ت- ا--- م- آ- ر- د------ ‫ ش-ا ش-ا-ه ت-ف- ا- ر- د-ر-د- ت- ا-ا- م- آ- ر- د-ش-م-‬ ------------------------------------------------------ ‫ شما شماره تلفن اش را دارید؟ تا الان من آن را داشتم.‬ 0
shom- sh--âr--tele------ -------tâ ---- --- -n-s--m--e râ-dâ s---- s------ t------ r- d----- t- a--- m-- â- s------ r- d- s-o-â s-o-â-e t-l-f-n r- d-r-d- t- a-â- m-n â- s-o-â-e r- d- ------------------------------------------------------------ shomâ shomâre telefon râ dârid? tâ alân man ân shomâre râ dâ
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. ‫ ش-ا--د-سش----د-رید---- ال-- ----- ر---اش-م.‬ ‫ ش-- آ---- ر- د----- ت- ا--- م- آ- ر- د------ ‫ ش-ا آ-ر-ش ر- د-ر-د- ت- ا-ا- م- آ- ر- د-ش-م-‬ ---------------------------------------------- ‫ شما آدرسش را دارید؟ تا الان من آن را داشتم.‬ 0
sho-- ---e- -â dârid? ---a----ma- â- -- d--h--m. s---- â---- r- d----- t- a--- m-- â- r- d------- s-o-â â-r-s r- d-r-d- t- a-â- m-n â- r- d-s-t-m- ------------------------------------------------ shomâ âdres râ dârid? tâ alân man ân râ dâshtam.
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. ‫-ش-- -قشه------ا-دارید- -- الان م---ن--- د---م.‬ ‫ ش-- ن--- ش-- ر- د----- ت- ا--- م- آ- ر- د------ ‫ ش-ا ن-ش- ش-ر ر- د-ر-د- ت- ا-ا- م- آ- ر- د-ش-م-‬ ------------------------------------------------- ‫ شما نقشه شهر را دارید؟ تا الان من آن را داشتم.‬ 0
shom- na---h- s---r râ----i---tâ-al-- -an--n râ d-----m. s---- n------ s---- r- d----- t- a--- m-- â- r- d------- s-o-â n-g-s-e s-a-r r- d-r-d- t- a-â- m-n â- r- d-s-t-m- -------------------------------------------------------- shomâ naghshe shahr râ dârid? tâ alân man ân râ dâshtam.
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. ‫-و--مرد--س- و-ت -م-؟------ر-)-نت-انست-س---قت----ی--‬ ‫-- (---- س- و-- آ--- ا- (---- ن------ س- و-- ب------ ‫-و (-ر-) س- و-ت آ-د- ا- (-ر-) ن-و-ن-ت س- و-ت ب-ا-د-‬ ----------------------------------------------------- ‫او (مرد) سر وقت آمد؟ او (مرد) نتوانست سر وقت بیاید.‬ 0
oo-s--e-v-g---â-ad---o-natavân-s---------gh- --âya-. o- s--- v---- â---- o- n--------- s--- v---- b------ o- s-r- v-g-t â-a-? o- n-t-v-n-s- s-r- v-g-t b-â-a-. ---------------------------------------------------- oo sare vaght âmad? oo natavânest sare vaght biâyad.
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. ‫-و (مرد---ا- ر- --د- کرد------مرد)-نتوان-- --- -ا--ی-ا کند-‬ ‫-- (---- ر-- ر- پ--- ک--- ا- (---- ن------ ر-- ر- پ--- ک---- ‫-و (-ر-) ر-ه ر- پ-د- ک-د- ا- (-ر-) ن-و-ن-ت ر-ه ر- پ-د- ک-د-‬ ------------------------------------------------------------- ‫او (مرد) راه را پیدا کرد؟ او (مرد) نتوانست راه را پیدا کند.‬ 0
oo---h -- peyd- kar-?--o --tav-n--t râh râ pey-â-kon--. o- r-- r- p---- k---- o- n--------- r-- r- p---- k----- o- r-h r- p-y-â k-r-? o- n-t-v-n-s- r-h r- p-y-â k-n-d- ------------------------------------------------------- oo râh râ peydâ kard? oo natavânest râh râ peydâ konad.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. ‫او (مرد---رف ت- را---وجه-ش----و------ نت-ان-ت--رف مر- ب-ه-د.‬ ‫-- (---- ح-- ت- ر- م---- ش-- ا- (---- ن------ ح-- م-- ب------ ‫-و (-ر-) ح-ف ت- ر- م-و-ه ش-؟ ا- (-ر-) ن-و-ن-ت ح-ف م-ا ب-ه-د-‬ -------------------------------------------------------------- ‫او (مرد) حرف تو را متوجه شد؟ او (مرد) نتوانست حرف مرا بفهمد.‬ 0
o--m----aj--e-so--ate-t- -hod- o- n-----ne-t-s----te m--- ------ad. o- m--------- s------ t- s---- o- n--------- s------ m--- b-------- o- m-t-v-j-h- s-h-a-e t- s-o-? o- n-t-v-n-s- s-h-a-e m-r- b-f-h-a-. ------------------------------------------------------------------- oo motavajehe sohbate to shod? oo natavânest sohbate marâ befahmad.
Зашто ниси могао / могла доћи на време? ‫چرا--- ن-وانست- -- م-قع بی-یی؟‬ ‫--- ت- ن------- ب- م--- ب------ ‫-ر- ت- ن-و-ن-ت- ب- م-ق- ب-ا-ی-‬ -------------------------------- ‫چرا تو نتوانستی به موقع بیایی؟‬ 0
c-er- -----t-vânesti -- m--h---i--y-e? c---- t- n---------- b- m---- b------- c-e-â t- n-t-v-n-s-i b- m-g-e b-â-y-e- -------------------------------------- cherâ to natavânesti be moghe biâ-yee?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? ‫-را ت- نت----تی------ا پی---ک-ی-‬ ‫--- ت- ن------- ر-- ر- پ--- ک---- ‫-ر- ت- ن-و-ن-ت- ر-ه ر- پ-د- ک-ی-‬ ---------------------------------- ‫چرا تو نتوانستی راه را پیدا کنی؟‬ 0
cherâ-t- -a---â-e--i r-h-r--p-ydâ k-n-? c---- t- n---------- r-- r- p---- k---- c-e-â t- n-t-v-n-s-i r-h r- p-y-â k-n-? --------------------------------------- cherâ to natavânesti râh râ peydâ koni?
Зашто га ниси могао / могла разумети? ‫چ-- تو نت--نست--ح---ها----ا-بفهم-؟‬ ‫--- ت- ن------- ح-- ه--- ر- ب------ ‫-ر- ت- ن-و-ن-ت- ح-ف ه-ی- ر- ب-ه-ی-‬ ------------------------------------ ‫چرا تو نتوانستی حرف هایش را بفهمی؟‬ 0
ch--â--- --t--â---ti --hb---hâyash r- -ef----? c---- t- n---------- s------------ r- b------- c-e-â t- n-t-v-n-s-i s-h-a---â-a-h r- b-f-h-i- ---------------------------------------------- cherâ to natavânesti sohbat-hâyash râ befahmi?
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. ‫من--------م ب---ع-بیا-- -ون -یچ -تو---- حر-- -می-ک-د.‬ ‫-- ن------- ب---- ب---- چ-- ه-- ا------ ح--- ن-------- ‫-ن ن-و-ن-ت- ب-و-ع ب-ا-م چ-ن ه-چ ا-و-و-ی ح-ک- ن-ی-ک-د-‬ ------------------------------------------------------- ‫من نتوانستم بموقع بیایم چون هیچ اتوبوسی حرکت نمی‌کرد.‬ 0
m-n na-a-â--s--m be--oghe bi-y----i-â------ot---s- ---eka--ne-i-a--. m-- n----------- b- m---- b----- z--- h--- o------ h------ n-------- m-n n-t-v-n-s-a- b- m-g-e b-â-a- z-r- h-c- o-o-u-i h-r-k-t n-m-k-r-. -------------------------------------------------------------------- man natavânestam be moghe biâyam zirâ hich otobusi harekat nemikard.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. ‫---ن-وانستم--اه ر--پ-دا --م ----نقشه-شه---ا ---شت--‬ ‫-- ن------- ر-- ر- پ--- ک-- چ-- ن--- ش-- ر- ن------- ‫-ن ن-و-ن-ت- ر-ه ر- پ-د- ک-م چ-ن ن-ش- ش-ر ر- ن-ا-ت-.- ----------------------------------------------------- ‫من نتوانستم راه را پیدا کنم چون نقشه شهر را نداشتم.‬ 0
m-- -at-v--e--am -----â pe----kona---irâ -ag---he-ye -ha-r râ----âs----. m-- n----------- r-- r- p---- k---- z--- n---------- s---- r- n--------- m-n n-t-v-n-s-a- r-h r- p-y-â k-n-m z-r- n-g---h---e s-a-r r- n-d-s-t-m- ------------------------------------------------------------------------ man natavânestam râh râ peydâ konam zirâ nagh-she-ye shahr râ nadâshtam.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. ‫-- ح----را--فهم----چون صد-ی-آه-گ بل-د بود-‬ ‫-- ح--- ر- ن------ چ-- ص--- آ--- ب--- ب---- ‫-ن ح-ف- ر- ن-ه-ی-م چ-ن ص-ا- آ-ن- ب-ن- ب-د-‬ -------------------------------------------- ‫من حرفش را نفهمیدم چون صدای آهنگ بلند بود.‬ 0
ma--h-rf--h-r- -afa--id-- zi---se--y--â-ang -o---d-bu-. m-- h------ r- n--------- z--- s----- â---- b----- b--- m-n h-r-a-h r- n-f-h-i-a- z-r- s-d-y- â-a-g b-l-n- b-d- ------------------------------------------------------- man harfash râ nafahmidam zirâ sedâye âhang boland bud.
Ја сам морао / морала узети такси. ‫من م--و--بودم---کس--سوار-شو--‬ ‫-- م---- ب--- ت---- س--- ش---- ‫-ن م-ب-ر ب-د- ت-ک-ی س-ا- ش-م-‬ ------------------------------- ‫من مجبور بودم تاکسی سوار شوم.‬ 0
m-- ma-b-r--o-----y-k-t--i-s-vâ- -hav--. m-- m----- b----- y-- t--- s---- s------ m-n m-j-u- b-o-a- y-k t-x- s-v-r s-a-a-. ---------------------------------------- man majbur boodam yek tâxi savâr shavam.
Ја сам морао / морала купити план града. ‫-ن -جب------م-ن--- --ر--خ--.‬ ‫-- م---- ب--- ن--- ش-- ب----- ‫-ن م-ب-ر ب-د- ن-ش- ش-ر ب-ر-.- ------------------------------ ‫من مجبور بودم نقشه شهر بخرم.‬ 0
m-n---j-ur-b-oda---ek--ag--s---y- --a-r --kh--a-. m-- m----- b----- y-- n---------- s---- b-------- m-n m-j-u- b-o-a- y-k n-g---h---e s-a-r b-k-a-a-. ------------------------------------------------- man majbur boodam yek nagh-she-ye shahr bekharam.
Ја сам морао / морала искључити радио. ‫من --ب-ر بود--ر-د-و--ا خا-وش ---.‬ ‫-- م---- ب--- ر---- ر- خ---- ک---- ‫-ن م-ب-ر ب-د- ر-د-و ر- خ-م-ش ک-م-‬ ----------------------------------- ‫من مجبور بودم رادیو را خاموش کنم.‬ 0
m-- --j-ur bo-dam---di- -----âm-s- -o--m. m-- m----- b----- r---- r- k------ k----- m-n m-j-u- b-o-a- r-d-o r- k-â-u-h k-n-m- ----------------------------------------- man majbur boodam râdio râ khâmush konam.

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!