Рјечник

sr Прошлост 2   »   fi Menneisyysmuoto 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [kahdeksankymmentäkaksi]

Menneisyysmuoto 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? P------s-n-----it-a- --bul--ss-? P----- s---- s------ a---------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a a-b-l-n-s-? -------------------------------- Pitikö sinun soittaa ambulanssi? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? P--ikö--i-u- s-i-ta- l--kä--? P----- s---- s------ l------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a l-ä-ä-i- ----------------------------- Pitikö sinun soittaa lääkäri? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? P--ikö---n-- -o--ta----li-si? P----- s---- s------ p------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a p-l-i-i- ----------------------------- Pitikö sinun soittaa poliisi? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. O--- t-i-l---uhel-n--m-r---Min---a-oli--e---e----sken. O--- t----- p------------- M------ o-- s- v---- ä----- O-k- t-i-l- p-h-l-n-u-e-o- M-n-l-a o-i s- v-e-ä ä-k-n- ------------------------------------------------------ Onko teillä puhelinnumero? Minulla oli se vielä äsken. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. O----te---ä ---i-e?-Ä-k-- ----lla--li--e-vie--. O--- t----- o------ Ä---- m------ o-- s- v----- O-k- t-i-l- o-o-t-? Ä-k-n m-n-l-a o-i s- v-e-ä- ----------------------------------------------- Onko teillä osoite? Äsken minulla oli se vielä. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. On-- tei-lä-ka--ung-- kartt-? Äske--m-null- oli -e ----ä. O--- t----- k-------- k------ Ä---- m------ o-- s- v----- O-k- t-i-l- k-u-u-g-n k-r-t-? Ä-k-n m-n-l-a o-i s- v-e-ä- --------------------------------------------------------- Onko teillä kaupungin kartta? Äsken minulla oli se vielä. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. T---k----n-aj-i---?-----ei--o-nu---ull------ssa. T----- h-- a------- H-- e- v----- t---- a------- T-l-k- h-n a-o-s-a- H-n e- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- ------------------------------------------------ Tuliko hän ajoissa? Hän ei voinut tulla ajoissa. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. L--s-kö hän ----? Hän-e- -o--u----y----ti---. L------ h-- t---- H-- e- v----- l----- t----- L-y-i-ö h-n t-e-? H-n e- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- --------------------------------------------- Löysikö hän tien? Hän ei voinut löytää tietä. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ym-ä-s--ö --n -i-ua- --- ei -mm-rt-nyt--i--a. Y-------- h-- s----- H-- e- y--------- m----- Y-m-r-i-ö h-n s-n-a- H-n e- y-m-r-ä-y- m-n-a- --------------------------------------------- Ymmärsikö hän sinua? Hän ei ymmärtänyt minua. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? M---i--- v---u- tul-a--j-iss-? M---- e- v----- t---- a------- M-k-i e- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- ------------------------------ Miksi et voinut tulla ajoissa? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? M-ksi--- -----t-l-yt-- -i-tä? M---- e- v----- l----- t----- M-k-i e- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- ----------------------------- Miksi et voinut löytää tietä? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Mik----- v--nu--y-mä-tää -äntä? M---- e- v----- y------- h----- M-k-i e- v-i-u- y-m-r-ä- h-n-ä- ------------------------------- Miksi et voinut ymmärtää häntä? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. E- voin-- tu-l- ajoi---, ---k- ----i-ei--en--t. E- v----- t---- a------- k---- b---- e- m------ E- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- k-s-a b-s-i e- m-n-y-. ----------------------------------------------- En voinut tulla ajoissa, koska bussi ei mennyt. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. En-v-i-ut --yt-ä t-et-- -osk- ----lla -- -llu---au-u---n-k--t--a. E- v----- l----- t----- k---- m------ e- o---- k-------- k------- E- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- k-s-a m-n-l-a e- o-l-t k-u-u-g-n k-r-t-a- ----------------------------------------------------------------- En voinut löytää tietä, koska minulla ei ollut kaupungin karttaa. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. En v-inut--m-ä--ää---n--,-kos-- m-s-ikki -l---ii--kova---. E- v----- y------- h----- k---- m------- o-- n--- k------- E- v-i-u- y-m-r-ä- h-n-ä- k-s-a m-s-i-k- o-i n-i- k-v-l-a- ---------------------------------------------------------- En voinut ymmärtää häntä, koska musiikki oli niin kovalla. 0
Ја сам морао / морала узети такси. M-nu- -it---tt-- --k-i. M---- p--- o---- t----- M-n-n p-t- o-t-a t-k-i- ----------------------- Minun piti ottaa taksi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. Min-n --ti-o-ta- k-up-n----k---t-. M---- p--- o---- k-------- k------ M-n-n p-t- o-t-a k-u-u-g-n k-r-t-. ---------------------------------- Minun piti ostaa kaupungin kartta. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. M--un pi-i-s-mm-tt-- ra--o. M---- p--- s-------- r----- M-n-n p-t- s-m-u-t-a r-d-o- --------------------------- Minun piti sammuttaa radio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!