Рјечник

sr Прошлост 2   »   pt Passado 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [oitenta e dois]

Passado 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? Tives-- d- -ha--r-u-a ---ul-ncia? T------ d- c----- u-- a---------- T-v-s-e d- c-a-a- u-a a-b-l-n-i-? --------------------------------- Tiveste de chamar uma ambulância? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? Tiv---e-de ch-m-r-o-m--i--? T------ d- c----- o m------ T-v-s-e d- c-a-a- o m-d-c-? --------------------------- Tiveste de chamar o médico? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Tive--- de-ch--a- --po-ícia? T------ d- c----- a p------- T-v-s-e d- c-a-a- a p-l-c-a- ---------------------------- Tiveste de chamar a polícia? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. V----te- --númer--d---e-efone- -inda -gora o -----. V--- t-- o n----- d- t-------- A---- a---- o t----- V-c- t-m o n-m-r- d- t-l-f-n-? A-n-a a-o-a o t-n-a- --------------------------------------------------- Você tem o número de telefone? Ainda agora o tinha. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Voc- ----- ---ere-o- A-nd- a-or- o ---ha. V--- t-- o e-------- A---- a---- o t----- V-c- t-m o e-d-r-ç-? A-n-a a-o-a o t-n-a- ----------------------------------------- Você tem o endereço? Ainda agora o tinha. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. Vo-ê t-- o-ma-a--Ain---ag--a - ---ha. V--- t-- o m---- A---- a---- o t----- V-c- t-m o m-p-? A-n-a a-o-a o t-n-a- ------------------------------------- Você tem o mapa? Ainda agora o tinha. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. El- -oi-p------? --e n-- c---egui--ch-ga--a -or-s. E-- f-- p------- E-- n-- c-------- c----- a h----- E-e f-i p-n-u-l- E-e n-o c-n-e-u-a c-e-a- a h-r-s- -------------------------------------------------- Ele foi pontual? Ele não conseguia chegar a horas. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. E-e-a-hou-o ca-in-----l--n-- -o-----ia ----r-o-c-m---o. E-- a---- o c------- E-- n-- c-------- a---- o c------- E-e a-h-u o c-m-n-o- E-e n-o c-n-e-u-a a-h-r o c-m-n-o- ------------------------------------------------------- Ele achou o caminho? Ele não conseguia achar o caminho. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. Ele-ente--eu--e?---- não--e-conseg--a -nt-n-er. E-- e----------- E-- n-- m- c-------- e-------- E-e e-t-n-e---e- E-e n-o m- c-n-e-u-a e-t-n-e-. ----------------------------------------------- Ele entendeu-te? Ele não me conseguia entender. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? Po--ue - -ue nã- eras--o-tual? P----- é q-- n-- e--- p------- P-r-u- é q-e n-o e-a- p-n-u-l- ------------------------------ Porque é que não eras pontual? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? P--qu- -------ão--ons-----s ac--r-o-cami-ho? P----- é q-- n-- c--------- a---- o c------- P-r-u- é q-e n-o c-n-e-u-a- a-h-r o c-m-n-o- -------------------------------------------- Porque é que não conseguias achar o caminho? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? P-r----- que-n---o con--guias --t--d--? P----- é q-- n-- o c--------- e-------- P-r-u- é q-e n-o o c-n-e-u-a- e-t-n-e-? --------------------------------------- Porque é que não o conseguias entender? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. E--n-oc-n---uia--h--ar---ho--- -o---e -ão---vi--auto---ro. E- n----------- c----- a h---- p----- n-- h---- a--------- E- n-o-o-s-g-i- c-e-a- a h-r-s p-r-u- n-o h-v-a a-t-c-r-o- ---------------------------------------------------------- Eu nãoconseguia chegar a horas porque não havia autocarro. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. Eu-n-- co-segu-a--n---t-ar---ca----o po-q-e nã- ---h---- -ap- ---ci-ade. E- n-- c-------- e-------- o c------ p----- n-- t---- u- m--- d- c------ E- n-o c-n-e-u-a e-c-n-r-r o c-m-n-o p-r-u- n-o t-n-a u- m-p- d- c-d-d-. ------------------------------------------------------------------------ Eu não conseguia encontrar o caminho porque não tinha um mapa da cidade. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. Eu nã--o-conseg------tend-r---r----- m-sic--es-ava -u------ta. E- n-- o c-------- e------- p----- a m----- e----- m---- a---- E- n-o o c-n-e-u-a e-t-n-e- p-r-u- a m-s-c- e-t-v- m-i-o a-t-. -------------------------------------------------------------- Eu não o conseguia entender porque a música estava muito alta. 0
Ја сам морао / морала узети такси. E- -i---qu- ap-nh---um---x-. E- t--- q-- a------ u- t---- E- t-v- q-e a-a-h-r u- t-x-. ---------------------------- Eu tive que apanhar um táxi. 0
Ја сам морао / морала купити план града. E- t-ve---e -omp--- -m m--a. E- t--- q-- c------ u- m---- E- t-v- q-e c-m-r-r u- m-p-. ---------------------------- Eu tive que comprar um mapa. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. Eu---v----- ---------- rád-o. E- t--- q-- d------- o r----- E- t-v- q-e d-s-i-a- o r-d-o- ----------------------------- Eu tive que desligar o rádio. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!