Рјечник

sr Прошлост 3   »   be Прошлы час 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [восемдзесят тры]

83 [vosemdzesyat try]

Прошлы час 3

Proshly chas 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
телефонирати т--ефа-аваць т___________ т-л-ф-н-в-ц- ------------ тэлефанаваць 0
te--f-nava--’ t____________ t-l-f-n-v-t-’ ------------- telefanavats’
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я т-лефа------/-т-л-ф--авала. Я т__________ / т____________ Я т-л-ф-н-в-ў / т-л-ф-н-в-л-. ----------------------------- Я тэлефанаваў / тэлефанавала. 0
Ya --lefa-ava--/--el--anav---. Y_ t__________ / t____________ Y- t-l-f-n-v-u / t-l-f-n-v-l-. ------------------------------ Ya telefanavau / telefanavala.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я-ўв--- ча- -э-еф-н-ва- --т-л--а-ав-л-. Я ў____ ч__ т__________ / т____________ Я ў-е-ь ч-с т-л-ф-н-в-ў / т-л-ф-н-в-л-. --------------------------------------- Я ўвесь час тэлефанаваў / тэлефанавала. 0
Ya--v-s’ ------e---ana----/ te----n--a--. Y_ u____ c___ t__________ / t____________ Y- u-e-’ c-a- t-l-f-n-v-u / t-l-f-n-v-l-. ----------------------------------------- Ya uves’ chas telefanavau / telefanavala.
питати пы-а-ь п_____ п-т-ц- ------ пытаць 0
py----’ p______ p-t-t-’ ------- pytats’
Ја сам питао / питала. Я --та--/ -----а. Я п____ / п______ Я п-т-ў / п-т-л-. ----------------- Я пытаў / пытала. 0
Y--p-ta----p--a-a. Y_ p____ / p______ Y- p-t-u / p-t-l-. ------------------ Ya pytau / pytala.
Ја сам увек питао / питала. Я--ве-ь-ч-с---таў - --т-л-. Я ў____ ч__ п____ / п______ Я ў-е-ь ч-с п-т-ў / п-т-л-. --------------------------- Я ўвесь час пытаў / пытала. 0
Y- ----’--has p-tau-/ p---l-. Y_ u____ c___ p____ / p______ Y- u-e-’ c-a- p-t-u / p-t-l-. ----------------------------- Ya uves’ chas pytau / pytala.
испричати апа----ць а________ а-а-я-а-ь --------- апавядаць 0
apa-------’ a__________ a-a-y-d-t-’ ----------- apavyadats’
Ја сам испричао / испричала. Я ап-вя--- - а--вя-ала. Я а_______ / а_________ Я а-а-я-а- / а-а-я-а-а- ----------------------- Я апавядаў / апавядала. 0
Ya---a-yad-u / apav-a--l-. Y_ a________ / a__________ Y- a-a-y-d-u / a-a-y-d-l-. -------------------------- Ya apavyadau / apavyadala.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я-рас--------р-сп---л- ус- -------і-торы-. Я р_______ / р________ у__ / ў__ г________ Я р-с-а-ё- / р-с-я-а-а у-ю / ў-ю г-с-о-ы-. ------------------------------------------ Я распавёў / распявала усю / ўсю гісторыю. 0
Ya r-s--v-- --ra-p-a-a-----yu-/ -s-u ------yyu. Y_ r_______ / r_________ u___ / u___ g_________ Y- r-s-a-e- / r-s-y-v-l- u-y- / u-y- g-s-o-y-u- ----------------------------------------------- Ya raspaveu / raspyavala usyu / usyu gіstoryyu.
учити в-ч-ц-а в______ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
vuc-y-st-a v_________ v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Ја сам учио / учила. Я---ч-----/-в--ы-а-я. Я в______ / в________ Я в-ч-ў-я / в-ч-л-с-. --------------------- Я вучыўся / вучылася. 0
Ya vu-hyusy--/----h-lasy-. Y_ v________ / v__________ Y- v-c-y-s-a / v-c-y-a-y-. -------------------------- Ya vuchyusya / vuchylasya.
Ја сам учио / учила цело вече. Я-----ў-я - --ч--а-я-ў-е---вечар. Я в______ / в_______ ў____ в_____ Я в-ч-ў-я / в-ч-л-с- ў-е-ь в-ч-р- --------------------------------- Я вучыўся / вучылася ўвесь вечар. 0
Ya-vuc--us-a -----hy-asya ------v--ha-. Y_ v________ / v_________ u____ v______ Y- v-c-y-s-a / v-c-y-a-y- u-e-’ v-c-a-. --------------------------------------- Ya vuchyusya / vuchylasya uves’ vechar.
радити пра-ав-ць п________ п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
p-a-s-v---’ p__________ p-a-s-v-t-’ ----------- pratsavats’
Ја сам радио / радила. Я п--ц---ў-/ п-ац-----. Я п_______ / п_________ Я п-а-а-а- / п-а-а-а-а- ----------------------- Я працаваў / працавала. 0
Ya -rats-v-u / p-a-s--al-. Y_ p________ / p__________ Y- p-a-s-v-u / p-a-s-v-l-. -------------------------- Ya pratsavau / pratsavala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я--р----а- /-пр---------в-с- дзень. Я п_______ / п________ у____ д_____ Я п-а-а-а- / п-а-а-а-а у-е-ь д-е-ь- ----------------------------------- Я працаваў / працавала увесь дзень. 0
Ya p---sav---/--ra-sav--a ---s---zen’. Y_ p________ / p_________ u____ d_____ Y- p-a-s-v-u / p-a-s-v-l- u-e-’ d-e-’- -------------------------------------- Ya pratsavau / pratsavala uves’ dzen’.
јести е--і е___ е-ц- ---- есці 0
est-і e____ e-t-і ----- estsі
Ја сам јео / јела. Я -ў -----. Я е_ / е___ Я е- / е-а- ----------- Я еў / ела. 0
Ya-yeu---ye--. Y_ y__ / y____ Y- y-u / y-l-. -------------- Ya yeu / yela.
Ја сам појео / појела сву храну. Я --еў-- -’ел----------ю --у. Я з___ / з____ у__ / ў__ е___ Я з-е- / з-е-а у-ю / ў-ю е-у- ----------------------------- Я з’еў / з’ела усю / ўсю ежу. 0
Ya z--- - ---l--u-yu-- -sy- ye-h-. Y_ z___ / z____ u___ / u___ y_____ Y- z-e- / z-e-a u-y- / u-y- y-z-u- ---------------------------------- Ya z’eu / z’ela usyu / usyu yezhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.