Рјечник

sr Прошлост 3   »   be Прошлы час 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [восемдзесят тры]

83 [vosemdzesyat try]

Прошлы час 3

[Proshly chas 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
телефонирати т-лефа-ава-ь т----------- т-л-ф-н-в-ц- ------------ тэлефанаваць 0
t-l-fana-a-s’ t------------ t-l-f-n-v-t-’ ------------- telefanavats’
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я тэ-е-ан--аў-/-т-ле---а-а-а. Я т---------- / т------------ Я т-л-ф-н-в-ў / т-л-ф-н-в-л-. ----------------------------- Я тэлефанаваў / тэлефанавала. 0
Ya ---efana--u --te-ef--a--l-. Y- t---------- / t------------ Y- t-l-f-n-v-u / t-l-f-n-v-l-. ------------------------------ Ya telefanavau / telefanavala.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я-ўвесь ч----эл--а-а-------эл----а--л-. Я ў---- ч-- т---------- / т------------ Я ў-е-ь ч-с т-л-ф-н-в-ў / т-л-ф-н-в-л-. --------------------------------------- Я ўвесь час тэлефанаваў / тэлефанавала. 0
Y- u---’ ---- ---------------ele-a--va--. Y- u---- c--- t---------- / t------------ Y- u-e-’ c-a- t-l-f-n-v-u / t-l-f-n-v-l-. ----------------------------------------- Ya uves’ chas telefanavau / telefanavala.
питати п-таць п----- п-т-ц- ------ пытаць 0
pytats’ p------ p-t-t-’ ------- pytats’
Ја сам питао / питала. Я п-т---- пыт-л-. Я п---- / п------ Я п-т-ў / п-т-л-. ----------------- Я пытаў / пытала. 0
Y- p-ta- / p--ala. Y- p---- / p------ Y- p-t-u / p-t-l-. ------------------ Ya pytau / pytala.
Ја сам увек питао / питала. Я --ес--ч-----та--/---т---. Я ў---- ч-- п---- / п------ Я ў-е-ь ч-с п-т-ў / п-т-л-. --------------------------- Я ўвесь час пытаў / пытала. 0
Y----es--c-a--p-tau -----ala. Y- u---- c--- p---- / p------ Y- u-e-’ c-a- p-t-u / p-t-l-. ----------------------------- Ya uves’ chas pytau / pytala.
испричати а-а---а-ь а-------- а-а-я-а-ь --------- апавядаць 0
a----ada-s’ a---------- a-a-y-d-t-’ ----------- apavyadats’
Ја сам испричао / испричала. Я-ап-вя----/-а-ав--ал-. Я а------- / а--------- Я а-а-я-а- / а-а-я-а-а- ----------------------- Я апавядаў / апавядала. 0
Ya apavyad-u-- --a---da--. Y- a-------- / a---------- Y- a-a-y-d-u / a-a-y-d-l-. -------------------------- Ya apavyadau / apavyadala.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я --с----ў-/---с-яв-л--усю-/ ўсю-гі-т-рыю. Я р------- / р-------- у-- / ў-- г-------- Я р-с-а-ё- / р-с-я-а-а у-ю / ў-ю г-с-о-ы-. ------------------------------------------ Я распавёў / распявала усю / ўсю гісторыю. 0
Y- ---p-veu-/ -a------l- ---- /-usy--g-st-ry--. Y- r------- / r--------- u--- / u--- g--------- Y- r-s-a-e- / r-s-y-v-l- u-y- / u-y- g-s-o-y-u- ----------------------------------------------- Ya raspaveu / raspyavala usyu / usyu gіstoryyu.
учити ву--цца в------ в-ч-ц-а ------- вучыцца 0
v-chyt---a v--------- v-c-y-s-s- ---------- vuchytstsa
Ја сам учио / учила. Я--у-ыўся / ---ы-ася. Я в------ / в-------- Я в-ч-ў-я / в-ч-л-с-. --------------------- Я вучыўся / вучылася. 0
Y----c---s-a-/ vu------y-. Y- v-------- / v---------- Y- v-c-y-s-a / v-c-y-a-y-. -------------------------- Ya vuchyusya / vuchylasya.
Ја сам учио / учила цело вече. Я-вуч--с----вучыл-с--ўв----вечар. Я в------ / в------- ў---- в----- Я в-ч-ў-я / в-ч-л-с- ў-е-ь в-ч-р- --------------------------------- Я вучыўся / вучылася ўвесь вечар. 0
Y-----hy---- /---ch--a--- ------------. Y- v-------- / v--------- u---- v------ Y- v-c-y-s-a / v-c-y-a-y- u-e-’ v-c-a-. --------------------------------------- Ya vuchyusya / vuchylasya uves’ vechar.
радити пр---ва-ь п-------- п-а-а-а-ь --------- працаваць 0
pr-t------’ p---------- p-a-s-v-t-’ ----------- pratsavats’
Ја сам радио / радила. Я п-а--ваў-/ ----а-а--. Я п------- / п--------- Я п-а-а-а- / п-а-а-а-а- ----------------------- Я працаваў / працавала. 0
Y- p--ts-v-u ----at-ava-a. Y- p-------- / p---------- Y- p-a-s-v-u / p-a-s-v-l-. -------------------------- Ya pratsavau / pratsavala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я-п-ац--аў - прац-ва-а у-е-- дзень. Я п------- / п-------- у---- д----- Я п-а-а-а- / п-а-а-а-а у-е-ь д-е-ь- ----------------------------------- Я працаваў / працавала увесь дзень. 0
Ya p------a- / prats--al---ve-’ dz---. Y- p-------- / p--------- u---- d----- Y- p-a-s-v-u / p-a-s-v-l- u-e-’ d-e-’- -------------------------------------- Ya pratsavau / pratsavala uves’ dzen’.
јести есці е--- е-ц- ---- есці 0
e-t-і e---- e-t-і ----- estsі
Ја сам јео / јела. Я еў-/ -ла. Я е- / е--- Я е- / е-а- ----------- Я еў / ела. 0
Y----- /---l-. Y- y-- / y---- Y- y-u / y-l-. -------------- Ya yeu / yela.
Ја сам појео / појела сву храну. Я--’-ў - --е-а усю-- ўс---жу. Я з--- / з---- у-- / ў-- е--- Я з-е- / з-е-а у-ю / ў-ю е-у- ----------------------------- Я з’еў / з’ела усю / ўсю ежу. 0
Ya -’-u / z’e-a u--u-/-us-- ---hu. Y- z--- / z---- u--- / u--- y----- Y- z-e- / z-e-a u-y- / u-y- y-z-u- ---------------------------------- Ya z’eu / z’ela usyu / usyu yezhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.