Рјечник

sr Прошлост 3   »   de Vergangenheit 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [dreiundachtzig]

Vergangenheit 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
телефонирати t-lef-ni---n t----------- t-l-f-n-e-e- ------------ telefonieren 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ich h--e telefo-i-r-. I-- h--- t----------- I-h h-b- t-l-f-n-e-t- --------------------- Ich habe telefoniert. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. I---h-b----e -anze Zei--t---fo-ie--. I-- h--- d-- g---- Z--- t----------- I-h h-b- d-e g-n-e Z-i- t-l-f-n-e-t- ------------------------------------ Ich habe die ganze Zeit telefoniert. 0
питати fr--en f----- f-a-e- ------ fragen 0
Ја сам питао / питала. Ich-h--e--e---gt. I-- h--- g------- I-h h-b- g-f-a-t- ----------------- Ich habe gefragt. 0
Ја сам увек питао / питала. I-h -a-- i-m----ef--g-. I-- h--- i---- g------- I-h h-b- i-m-r g-f-a-t- ----------------------- Ich habe immer gefragt. 0
испричати e-zählen e------- e-z-h-e- -------- erzählen 0
Ја сам испричао / испричала. Ic--h--e e------. I-- h--- e------- I-h h-b- e-z-h-t- ----------------- Ich habe erzählt. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. I-- h--e---e -anz--G--chic-----rzä-l-. I-- h--- d-- g---- G--------- e------- I-h h-b- d-e g-n-e G-s-h-c-t- e-z-h-t- -------------------------------------- Ich habe die ganze Geschichte erzählt. 0
учити l--nen l----- l-r-e- ------ lernen 0
Ја сам учио / учила. I-- -a-e-g-lern-. I-- h--- g------- I-h h-b- g-l-r-t- ----------------- Ich habe gelernt. 0
Ја сам учио / учила цело вече. I-h-h-b- de- -an--- --e---g-lernt. I-- h--- d-- g----- A---- g------- I-h h-b- d-n g-n-e- A-e-d g-l-r-t- ---------------------------------- Ich habe den ganzen Abend gelernt. 0
радити ar-e-t-n a------- a-b-i-e- -------- arbeiten 0
Ја сам радио / радила. Ich h-b-----rb-----. I-- h--- g---------- I-h h-b- g-a-b-i-e-. -------------------- Ich habe gearbeitet. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Ich--a-e-d-n -anzen Tag-------itet. I-- h--- d-- g----- T-- g---------- I-h h-b- d-n g-n-e- T-g g-a-b-i-e-. ----------------------------------- Ich habe den ganzen Tag gearbeitet. 0
јести es--n e---- e-s-n ----- essen 0
Ја сам јео / јела. Ic- -a-e-geg--s-n. I-- h--- g-------- I-h h-b- g-g-s-e-. ------------------ Ich habe gegessen. 0
Ја сам појео / појела сву храну. I-- ha-e-d-s -an-e-E--e- geg--s-n. I-- h--- d-- g---- E---- g-------- I-h h-b- d-s g-n-e E-s-n g-g-s-e-. ---------------------------------- Ich habe das ganze Essen gegessen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.