Рјечник

sr Прошлост 3   »   hi भूतकाल ३

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

८३ [तिरासी]

83 [tiraasee]

भूतकाल ३

bhootakaal 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
телефонирати टे--फो---रना टे___ क__ ट-ल-फ-न क-न- ------------ टेलिफोन करना 0
te----o--k-rana t_______ k_____ t-l-p-o- k-r-n- --------------- teliphon karana
Ја сам телефонирао / телефонирала. मैंन---ेल-फ-न क--ा मैं_ टे___ कि_ म-ं-े ट-ल-फ-न क-य- ------------------ मैंने टेलिफोन किया 0
m--nn- t-l----- kiya m_____ t_______ k___ m-i-n- t-l-p-o- k-y- -------------------- mainne teliphon kiya
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. म-ंन- प-र- -म- टेलि--- --या मैं_ पू_ स__ टे___ कि_ म-ं-े प-र- स-य ट-ल-फ-न क-य- --------------------------- मैंने पूरा समय टेलिफोन किया 0
mai----poor--sam-y--eli-hon k-ya m_____ p____ s____ t_______ k___ m-i-n- p-o-a s-m-y t-l-p-o- k-y- -------------------------------- mainne poora samay teliphon kiya
питати पू--ा पू__ प-छ-ा ----- पूछना 0
po---h-na p________ p-o-h-a-a --------- poochhana
Ја сам питао / питала. म-ंने-पूछा मैं_ पू_ म-ं-े प-छ- ---------- मैंने पूछा 0
ma-nn- p-och-a m_____ p______ m-i-n- p-o-h-a -------------- mainne poochha
Ја сам увек питао / питала. म-ंने----शा ---ा मैं_ ह__ पू_ म-ं-े ह-े-ा प-छ- ---------------- मैंने हमेशा पूछा 0
m--nn--ha-es----o-ch-a m_____ h______ p______ m-i-n- h-m-s-a p-o-h-a ---------------------- mainne hamesha poochha
испричати सु--ना सु__ स-न-न- ------ सुनाना 0
s-n-a-a s______ s-n-a-a ------- sunaana
Ја сам испричао / испричала. मैं-े---न-या मैं_ सु__ म-ं-े स-न-य- ------------ मैंने सुनाया 0
ma-nne-sun-aya m_____ s______ m-i-n- s-n-a-a -------------- mainne sunaaya
Ја сам испричао / испричала целу причу. मै-न--पूरी-क--न- ----ई मैं_ पू_ क__ सु__ म-ं-े प-र- क-ा-ी स-न-ई ---------------------- मैंने पूरी कहानी सुनाई 0
m-i-ne ---r-e-kah-a-ee-su---e m_____ p_____ k_______ s_____ m-i-n- p-o-e- k-h-a-e- s-n-e- ----------------------------- mainne pooree kahaanee sunaee
учити सी-ना सी__ स-ख-ा ----- सीखना 0
seekh--a s_______ s-e-h-n- -------- seekhana
Ја сам учио / учила. मैंने सी-ा मैं_ सी_ म-ं-े स-ख- ---------- मैंने सीखा 0
ma-------e-ha m_____ s_____ m-i-n- s-e-h- ------------- mainne seekha
Ја сам учио / учила цело вече. मैंन- -ाम -- सीखा मैं_ शा_ भ_ सी_ म-ं-े श-म भ- स-ख- ----------------- मैंने शाम भर सीखा 0
m-in-- s--am ---- seek-a m_____ s____ b___ s_____ m-i-n- s-a-m b-a- s-e-h- ------------------------ mainne shaam bhar seekha
радити काम--रना का_ क__ क-म क-न- -------- काम करना 0
kaam-ka--na k___ k_____ k-a- k-r-n- ----------- kaam karana
Ја сам радио / радила. म--ने-का- क-या मैं_ का_ कि_ म-ं-े क-म क-य- -------------- मैंने काम किया 0
m-inn- ---- ki-a m_____ k___ k___ m-i-n- k-a- k-y- ---------------- mainne kaam kiya
Ја сам радио / радила цели дан. मैं-े-प--ा-द-न-क-म-क--ा मैं_ पू_ दि_ का_ कि_ म-ं-े प-र- द-न क-म क-य- ----------------------- मैंने पूरा दिन काम किया 0
m-i-ne p-or--din-k-am -iya m_____ p____ d__ k___ k___ m-i-n- p-o-a d-n k-a- k-y- -------------------------- mainne poora din kaam kiya
јести खा-ा खा_ ख-न- ---- खाना 0
kha-na k_____ k-a-n- ------ khaana
Ја сам јео / јела. म-ंने ---ा मैं_ खा_ म-ं-े ख-य- ---------- मैंने खाया 0
mai--- khaa-a m_____ k_____ m-i-n- k-a-y- ------------- mainne khaaya
Ја сам појео / појела сву храну. म-ं-े--ा----ा---खाया मैं_ सा_ खा_ खा_ म-ं-े स-र- ख-न- ख-य- -------------------- मैंने सारा खाना खाया 0
m--n-e s-a-a --a-na -h--ya m_____ s____ k_____ k_____ m-i-n- s-a-a k-a-n- k-a-y- -------------------------- mainne saara khaana khaaya

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.