Рјечник

sr Прошлост 3   »   nl Verleden tijd 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [drieëntachtig]

Verleden tijd 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
телефонирати te-efoner-n t__________ t-l-f-n-r-n ----------- telefoneren 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. I- --b g-----fo--e-d. I_ h__ g_____________ I- h-b g-t-l-f-n-e-d- --------------------- Ik heb getelefoneerd. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ik h---d- ---e-tij--get-lef-ne-rd. I_ h__ d_ h___ t___ g_____________ I- h-b d- h-l- t-j- g-t-l-f-n-e-d- ---------------------------------- Ik heb de hele tijd getelefoneerd. 0
питати v--g-n v_____ v-a-e- ------ vragen 0
Ја сам питао / питала. Ik-heb --vraagd. I_ h__ g________ I- h-b g-v-a-g-. ---------------- Ik heb gevraagd. 0
Ја сам увек питао / питала. Ik he---te--- -ev-aagd. I_ h__ s_____ g________ I- h-b s-e-d- g-v-a-g-. ----------------------- Ik heb steeds gevraagd. 0
испричати ve---ll-n v________ v-r-e-l-n --------- vertellen 0
Ја сам испричао / испричала. I--heb -e---l-. I_ h__ v_______ I- h-b v-r-e-d- --------------- Ik heb verteld. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. I- -----et -e-e v-rh--l -ert---. I_ h__ h__ h___ v______ v_______ I- h-b h-t h-l- v-r-a-l v-r-e-d- -------------------------------- Ik heb het hele verhaal verteld. 0
учити le-en l____ l-r-n ----- leren 0
Ја сам учио / учила. I--he--ge-----. I_ h__ g_______ I- h-b g-l-e-d- --------------- Ik heb geleerd. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ik -e- ------e --o-- -e--erd. I_ h__ d_ h___ a____ g_______ I- h-b d- h-l- a-o-d g-l-e-d- ----------------------------- Ik heb de hele avond geleerd. 0
радити w--k-n w_____ w-r-e- ------ werken 0
Ја сам радио / радила. Ik -eb-g--e---. I_ h__ g_______ I- h-b g-w-r-t- --------------- Ik heb gewerkt. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Ik h-- de---l- dag g--er--. I_ h__ d_ h___ d__ g_______ I- h-b d- h-l- d-g g-w-r-t- --------------------------- Ik heb de hele dag gewerkt. 0
јести et-n e___ e-e- ---- eten 0
Ја сам јео / јела. I- ----gege---. I_ h__ g_______ I- h-b g-g-t-n- --------------- Ik heb gegeten. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Ik --- -et --e--h--emaal--pge-et-n. I_ h__ h__ e___ h_______ o_________ I- h-b h-t e-e- h-l-m-a- o-g-g-t-n- ----------------------------------- Ik heb het eten helemaal opgegeten. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.