Рјечник

sr Прошлост 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

Proshedshaya forma 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
телефонирати Го--р--ь ----е--фону Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
Govo-i--------le---u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я-гово-ил-- г-в-ри----о----еф-н-. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
Ya-gov-ri- / g--o-i-a p- t---f--u. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я в---в--мя----о-и--/----о------- тел---ну. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Ya v-e -re--- ----r-- - g-v-ri-- p----l-fon-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
питати Сп---и-а-ь С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S-------a-ʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ја сам питао / питала. Я-сп-о-и----с-р-с-л-. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
Y- s-rosil -------i-a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ја сам увек питао / питала. Я--с-гд- --р-ш---л-/ с-р--и-а-а. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Ya vs---a----a--iv-l-/---r---i-ala. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.
испричати Р-сск-з--а-ь Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
R--s--z-vatʹ R___________ R-s-k-z-v-t- ------------ Rasskazyvatʹ
Ја сам испричао / испричала. Я-р-сск--ал-- --------л-. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Ya ras----a- - r--sk-zal-. Y_ r________ / r__________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l-. -------------------------- Ya rasskazal / rasskazala.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я-ра-ска--- / -а-ск---л- в------о-и-. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Y--------z-l---ra---a--l-----u---to-i-u. Y_ r________ / r_________ v___ i________ Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l- v-y- i-t-r-y-. ---------------------------------------- Ya rasskazal / rasskazala vsyu istoriyu.
учити У-и-ь У____ У-и-ь ----- Учить 0
Uch--ʹ U_____ U-h-t- ------ Uchitʹ
Ја сам учио / учила. Я у--- / уч--а. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Ya -chi- / u----a. Y_ u____ / u______ Y- u-h-l / u-h-l-. ------------------ Ya uchil / uchila.
Ја сам учио / учила цело вече. Я в-сь-веч-р--чи- / у-и-а. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Ya --s----che-----i-----ch-la. Y_ v___ v_____ u____ / u______ Y- v-s- v-c-e- u-h-l / u-h-l-. ------------------------------ Ya vesʹ vecher uchil / uchila.
радити Р--отать Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
R--ot-tʹ R_______ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ја сам радио / радила. Я --------/-----та--. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
Ya r-b--al-/ -abo-a--. Y_ r______ / r________ Y- r-b-t-l / r-b-t-l-. ---------------------- Ya rabotal / rabotala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я -есь----ь ра-о--- / раб-тала. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Y--ve-ʹ den--rabota- --r-b-t-la. Y_ v___ d___ r______ / r________ Y- v-s- d-n- r-b-t-l / r-b-t-l-. -------------------------------- Ya vesʹ denʹ rabotal / rabotala.
јести Е--ь Е___ Е-т- ---- Есть 0
Ye--ʹ Y____ Y-s-ʹ ----- Yestʹ
Ја сам јео / јела. Я--о-л-----е-а. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya p--e- /---yela. Y_ p____ / p______ Y- p-y-l / p-y-l-. ------------------ Ya poyel / poyela.
Ја сам појео / појела сву храну. Я--ъ-- - съ-ла-всю-по-цию. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Ya-sʺ----/ --yela v--u p---s-yu. Y_ s____ / s_____ v___ p________ Y- s-y-l / s-y-l- v-y- p-r-s-y-. -------------------------------- Ya sʺyel / sʺyela vsyu portsiyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.