Рјечник

sr Прошлост 3   »   sk Minulý čas 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [osemdesiattri]

Minulý čas 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
телефонирати te------vať t---------- t-l-f-n-v-ť ----------- telefonovať 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Te--fo-ov-l s-m. T---------- s--- T-l-f-n-v-l s-m- ---------------- Telefonoval som. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. C----ča- --- ----f------. C--- č-- s-- t----------- C-l- č-s s-m t-l-f-n-v-l- ------------------------- Celý čas som telefonoval. 0
питати pýt-ť -a p---- s- p-t-ť s- -------- pýtať sa 0
Ја сам питао / питала. O-ýta--s---s-. O----- s-- s-- O-ý-a- s-m s-. -------------- Opýtal som sa. 0
Ја сам увек питао / питала. Vždy -om -- -ýta-. V--- s-- s- p----- V-d- s-m s- p-t-l- ------------------ Vždy som sa pýtal. 0
испричати ro---ávať r-------- r-z-r-v-ť --------- rozprávať 0
Ја сам испричао / испричала. R-z--á--l s-m. R-------- s--- R-z-r-v-l s-m- -------------- Rozprával som. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. R----á--l --m-ce-ý-pr--eh. R-------- s-- c--- p------ R-z-r-v-l s-m c-l- p-í-e-. -------------------------- Rozprával som celý príbeh. 0
учити uč-- -a u--- s- u-i- s- ------- učiť sa 0
Ја сам учио / учила. Uč-- ----sa. U--- s-- s-- U-i- s-m s-. ------------ Učil som sa. 0
Ја сам учио / учила цело вече. U--l--om-s- -e----e-er. U--- s-- s- c--- v----- U-i- s-m s- c-l- v-č-r- ----------------------- Učil som sa celý večer. 0
радити pr-c--ať p------- p-a-o-a- -------- pracovať 0
Ја сам радио / радила. P---ov-l s-m. P------- s--- P-a-o-a- s-m- ------------- Pracoval som. 0
Ја сам радио / радила цели дан. Pr-co-al--om-cel- ---. P------- s-- c--- d--- P-a-o-a- s-m c-l- d-ň- ---------------------- Pracoval som celý deň. 0
јести j--ť j--- j-s- ---- jesť 0
Ја сам јео / јела. Je-o- som. J---- s--- J-d-l s-m- ---------- Jedol som. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Zje-o----- ---é -edlo. Z----- s-- c--- j----- Z-e-o- s-m c-l- j-d-o- ---------------------- Zjedol som celé jedlo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.